MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 96 | VELIKI UMOVI SVETA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 96
Planeta Br 95
Godina XVII
Maj-Jun-Jul 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Miloslav Rajković

Veliki umovi sveta

Ajnštajn i tri srpska jerarha

 


Ko su, prema sudi naših naučnih poslenika, deset najvećih svetskih naučnika u istoriji nauke a kojih deset naučnih velikana u srpskom narodu

 

Najveći naučnici svih vremena su Isak Njutn (Isaac Newton) i Albert Ajnštajn (Albert Einstein), glasio je gotovo kategorički odgovor akademika Miljenka Perića, fizikohemičara (kvantna hemija), u našoj anketi o top 10 svetskih naučnika u istoriji nauke. Dalji poredak ga nije zanimao. Mišljenje akademika Perića se podudarilo s krajnjim rezultatom ovog ispitivanja naših akademika, univerzitetskih nastavnika i istraživača u naučnim institutima. Anketa je potvrdila da je među korifejima nauke u srpskom narodu Milutin Milanković u svesti naših naučnih delatnika etabliran na prvom mestu, a slede ga Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Prema ovom rangiranju Milanković se i u svetskim razmerama, u društvu Mendeljejeva, našao odmah iza vodećeg dvojca.

Tema Broja

Isak Njutn

Tema Broja

Albert Ajnštajn

Sticajem raznih okolnosti istraživanje je sprovedeno na ogrničenom uzorku, ali i da je obuhvatilo sve planirane učesnike, njih oko 35, na koliko adresa su odaslati pozivi, Arhimed, Galilej, Ojler, Lagranž, Lomonosov, Karl Line, Džejms Maksvel, Čarls Darvin, Anri Poenkare, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Marija Kiri, Nils Bor, Pol Dirak, Ričard Fejnman dobili bi više glasova, ali to nikako ne bi promenilo redosled na vrhu. Pojavilo bi se neko novo ime u oblastima koje su ostale “nezastupljene”, kao što su biologija u širem smislu (učesnik ankete je trebalo da bude nedavno preminuli akademik Marko Anđelković, genetičar, generalni sekretar SANU), medicina, geografija, klasične nauke, indoevropeistika, društvene i istorijske nauke (antropologija, etnologija, sociologija, psihologija, istoriografija, istorija umetnosti, arheologija), arhitektura i urbanizam.
Liste akademika Đorđa Šijačkog, Milutina Blagojevića, Aleksandra Lome, Ivana Gutmana, Danila Baste, Vladimira Stevanovića, Vladimira Kanjuha, Gojka Subotića, Ljubodraga Dimića, Đorđa Radaka, Ljiljane Blagojević (arhitekt i istoričar arhitekture), Jasmine Vujić (Berkli), Rajne Dragićević (Filološki fakultet), sociologa Slobodana Antonića (Filozofski fakultet BU), antropologa Bojana Jovanovića (Balkanološki institute SANU) otkrile bi nam još čitav niz imena koja su svojim naučnim prinosima našla svoje mesto u panteonu svetske i naše nauke ili u naukama kojima se oni bave, ali i potvrdila zašto su neka od pomenutih kanonizovana. Milanković, Tesla i Pupin, tri jerarha srpske nauke, već su postala neupitna. Njima treba dodati Mihajla Petrovića Alasa i Jovana Cvijiića.

Tema Broja

Mihajlo Pupin

Tema Broja

Nikola Tesla

Tema Broja

Milutin Milanković

Težak  i nezahvalan zadatak

Ova anketa će se verovatno pamtiti i po tome što su se u jednom izboru (Predrag Piper)  uz pomenuti trio našla i tri velika srpska svetitelja: Sveti Sava, Vladika Nikolaj (Velimirović) i ava Justin Popović (Ćelijski). Time je pojam nauke, sasvim legitimno, izveden iz strogo uokvirenog semantičkog polja prirodnjačkih i priznatih lingvističkih i društvenih nauka i proširen na duhovnu i crkveno-teološku sferu, koja je u istoriji civilizacija imala važnu i često ključnu ulogu, a neretko zasluga i za razvoj prirodnih nauka u užem smislu. Fizička i duhovna realnost ne isključuju jedna drugu, kako je o tome kritički i dokumentovano u delu Nova reformacija pisao Mihajlo Pupin. A njemu se ne može poricati da nije poznavao ulogu naučnika u napretku društva kroz istoriju, od Arhimeda do Maksvela i Ajnštajna, sa kojim ga je vezivalo i prisno prijateljstvo.
-Nije ni malo lako sastaviti spisak od 10 “naj” naučnika, bez obzira da li svetskih ili naših. Kada je ta tema u pitanju broj 10 je isuviše veliki! – odgovorio je akademik Vladan Đorđević, prihvatajući učešće u našoj anketi. Akademik Milan Damnjanović, naš vodeći kvantni i nano fizičar, muke sa rangiranjem prvih deset kod nas i u svetu sažeo je u komentar: “Iskreno, posao je zapravo znatno teži nego što sam očekivao”. “Previše težak zadatak”, bio je kartak i matematičar Ljubiša Kočinac, profesor emeritus Univerziteta u Nišu. A profesor Maja Burić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu stav da se ljubazno zahvali na pozivu obrazložila je na šarmantan način: “Ne verujem mnogo u top liste u nauci, a pogotovu ne u domaće, koje se olako prave a preozbiljno shvataju”. Jedan nesuđeni učesnik je zaslužio naše uvažavanje zbog svog poštenja: “Ne osećam se sposobnim da odgovorim na postavljeno pitanje”.
Najveći broj potencijalnih učesnika ankete naš poziv na jedno, verovali smo, zanimljivo putovanje kroz carstvo nauke (u vreme pandemije virusa kovid-19, nazvanu i “ratom protiv nevidljivog neprijatelja”) je prećutao ne potvrdivši ni prijem mejla. Moguće da je u uslovima vanrednog stanja bilo i smetnji na vezama (prof. Rajna Dragićević, Filološki fakultet, npr., nije dobila poziv, pa akademik V. Đorđević, verovatno ineki drugi). Sa adresom arhitekte Branislava Mitrovića (Odeljenje likovnih i muzičkih umetnosti) baš nismo imali sreće. Uglavnom, nije bilo odjeka ni na ponovljene pozive. Imenovan za člana panela za evaluaciju instituta Češke akademije, akademik Zoran Knežević, jedini astronom u SANU, nije mogao da se posveti našoj anketi.
Osnovno pitanje: Ko su, po Vašem sudu, deset najvećih naučnika u istoriji nauke a kojih deset imena zaslužuju da se nađu u top deset najvećih u srpskom narodu imalo je i svoju alternativnu varijantu koja je obuhvatala samo onu nauku ili srodne nauke kojima se anketirani bavi. Ona je bila opravdana činjenicom da pojedini učesnici nisu hteli da se izjašnjavaju o naučnicima u drugim oblastima, prepuštajući da to urade od njih kompetentniji. I taj stav se morao uvažiti. Svako bolje poznaje znamenite prethodnike na svom naučnom polju i gorostase jedne naučne oblasti nego nauke uopšte. Pogotovo u vremenskom rasponu od dva i po milenijuma.
Pojavio se i problem kako izabrati naj-deset u našoj sredini u onim naučnim oblastima koje su tek navršile jedno stoleće (astronomija, meteorologija) a da se ne uhvati i sadašnje vreme, što upućuje na zaključak da bi taj problem bio još izraženiji u istoriji umetnosti, antropologiji, sociologiji, koje su nešto mlađe.
-Astronomija se kod nas razvija nepunih stotinu godina, pa stvarno ne bih mogao da izdvojim deset ljudi, a da ne pominjem sadašnje kolege, a to bi bilo krajnje nezahvalno, kaže Dejan Urošević, redovni profesor Katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Slično je stanje i u atmosferskim naukama (meteorologija, klimatologija), kako nam je predočio akdemik Fedor Mesinger.
Možemo sa velikom sigurnošću zaključiti da je ovakva anketa i za vrlo obrazovane ljude teška i nezahvalna. Tražena su dodatna uputstva, određeni kriterijumi. Smatrali smo da se svaki izbor sa nekoliko rečenica obrazloženja može opravdati. I s tim smo računali. Iz prostog razloga što ne postoje nikakva egzaktna merila po kojima se jedna ovakva anketa može sprovesti. Smatrali smo, isto tako, da će učesnici ankete kao delatnici na polju raznih nauka svoje prethodnike ceniti pre svega po doprinosu opštem naučnom napretku u vremenu u kome su živeli, uticaju koji su njihove ideje, hipoteze, ogledi i otkrića (sadržani u knjigama, monografijama i radovima u referentnim časopisima), imale na dalji razvoj naučne misli ili nalazile praktičnu primenu u privredi i društvu. Kada su u pitanju srpski naučnici i koliko su njihovi vrhunski rezultati priznati u svetu. Ovih nekoliko kriterijuma je i bilo naznačeno u pozivu.

Nema egzaktnih merila

Ma koliko težili krajnje egzaktnoj objektivnosti prilikom izbora, čini se nemogućim ustanoviti egzaktna merila na osnovu kojih bi mogla da se sačini jedna opšta aksiološka lestvica koja nekog naučnika prošlih ili novijih vekova čini večno živim u svesti novih naučnih naraštaja, nastavnika na polju obrazovanja, ali i običnog čoveka malo šire opšte kulture. Svaki izbor u manjoj ili većoj meri odražava lično mišljnje, nosi pečat vlastite procene i afineteta, ali i neizbežnu dozu stručne i etničke pristrasnosti. Kao što je to slučaj i kod svakog drugog izbora: likovnih izložbi, književnih dela, izvedenih arhitektonskih projekata, značajnih mislilaca ili nacionalnog tima u nekom ekipnom sportu.
Svestraniji uvid u istoriju nauke nije baš česta odlika ljudi koji se danas bave naučnim istraživanjima. Tu širinu je imao akademik Stevan Koički, ima je poneko i među sadašnjim akademicima. Autoru ankete je pomalo neshvatljivo da se neko bavi naukom a da nijednom ne skrene pogled na svoje prethodnike, ne samo u vidokrugu svoje specijalnosti, nego i opšte istorije naučnih istraživanja i otkrića. Neslućeni razvoj nauke, mlade naučne grane, interdisciplinarnost istraživanja (od sedam milijardi ljudi na našoj planeti njih oko sedam miliona se bavi naučnim radom) ne mogu za to biti opravdanje. Milanković, Pupin, Cvijić, Mika Alas imali su i taj lepi dar, koji je odavao plemenitost njihovog duha i karaktera. Imali su i književnog talenta. I nije reč samo o daru, nego i o prirodi interesovanja. Milanković je imao izgrađen stav prema velikanima prošlosti. Pupin je “suvereno vladao” celom istorijom prirodnih nauka.
Milankovićevu radnu sobu su krasili portreti (slike) Arhimeda (oca statike), Njutna i Leonarda da Vinčija (Uspomene, 1988, I:385-6). I danas se one mogu videti u njegovom legatu u Akademiji. Sa delima: Isak Njutn i Njutnova Principija (1946), Osnivači prirodnih nauka Pitagora – Demokrit – Aristotel – Arhimed (1947), Istorija astronomije – od njenih početaka sve do 1727 (1948) ili 13 veka hemije (1953), Milutin Milanković je, ništa manje, značajan i kao istoričar i popularizator nauke. Zanimljivo je da su Njutn i Milanković u našoj anketi rangirani kao matematičari, fizičari i astronomi, Milanković i kao svetski priznati klimatolog.
Na kraju, naš lični utisak je da je anketu ove vrste, iako veoma zahtevnu, moguće sprovesti, samo je za to neophodno više vremena, bolja metodološka pipremljenost novinara, s jedne, a dobra volja i izgrađena svest naučnika o velikanima istorije nauke, s druge strane. Svaki činom sećanja (pdosećanja) na slavne prethodnike, koji je kulturni i duboko etičan, iznova prolazimo putem kojim je nauka prošlo od svojih začetaka do visina na kojima se danas uzdigla. Na kojima je nepregledna rascepkanost i citatomanija, na žalost, može odevsti u besmisao i hipertrofiju.

 

1.Prof. Petar Adžić, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu

Ričard Fajnman – prototip genija

Prof. Petar Adžić


Onaj ko se ozbiljno bavi naukom, ko vodi računa o odgovornosti i o svakoj izgovorenoj reči, teško će pristati da pravi bilo kakvu rang listu naučnika, kaže dr Petar Adžić, profesor fizike visokih energija na Fizičkom fakultetu u Beogradu. - Prvo, postoji bojazan da bude subjektivan, a drugo, ne znam ko se oseća tako superiorno da ima uvid u sve oblasti nauke i da može da izmeri značaj za svet i nauku uopšte. Ako bih prihvatio da dam svoj sud o broju naučnika u celoj istoriji, to bi bilo samo nabrajanje, a nikako redosled. Ko god pristane da napavi redosled, za mene nije ozbiljan u struci, jer smatram da je nemoguće da se izvagaju doprinosi pojedinaca u odnosu na dobrobit za ceo svet, u oblasti gde su stvarali i pogotovo vreme u kome su živeli.

Profesor Adžić je na naš ponovljeni poziv, prihvatio da učestvuje u ovoj “nezahvalnoj” anketi. Uspeo je, kako kaže, da napravi “neke svoje liste”, “na brzinu i na prvu ruku”. Uz dodatno objašnjenje takvog postupka: “Jer ako bih počeo da razmišljam, sugurno bih menjao ili odustao od nekih imena. Nekada je, veli, najbolje da prihvatite prve misli”.
Profesor Adžić je napravio tri liste: najvećih naučnika u istoriji nauke po azbučnom redu, najvećih fizičara po značaju za svet prema svom sudu i izbor najvećih srpskih naučnika po značaju i zaostavštini u nauci i obrazovanju. Za svaki spisak dao je pažnje vredno obrazloženje.
“Usudio sam se, mada ću možda da budem kritikovan od kolega, posebno iz drugih oblasti. Za svetske naučnike nisam imao hrabrosti ni dovoljni etičke spremnosti da napravim poređenje po značaju, već sam to učinio po azbučnom redu. Subjektivna lista svetski značajnih fizičara takođe je podložna promenama. Kod prve i druge liste ostavio sam nekoliko imena kao rezerve, koji takođe mogu da budu na listi 10 naj, ali sigurno na jednoj široj listi. Za listu naučnika srpskog porekla birao sam samo one koji nisu više među živima, mada bi se moglo naći imena i među živima, ali to bi, shvatićete, bio opasan posao”.

Marija Sklodovska Kiri

Ričard Fejnman

Naravno, među izabranima prof. Adžić ima “svoje favorite” i one “koje izuzetno ceni”. Među mnogima odbrao je dva primera. “Veoma cenim uspeh Marije Sklodovske Kiri”, kaže. “Ona je dvostruki dobitnik Nobelove nagrade. Stvarala je u izuzetno teškim uslovima i sa puno privatnih problema što daje još veću težinu njenim rezultatima. Među mojim omiljenim fizičarima je Ričard Fajnman, ne samo zbog ogromnog uspeha i zaostavštine, već i zbog neviđene obdarenosti, neverovatne inteligencije i širokog obrazovanja, ne samo u fizici i matematici, već i generalno. Ako postoji prototip pravog genija, onda je to bio Ričard Fajnman.”
Profesor Adžić navodi da je za vreme boravka u Americi “imao sreću” da Fajnmana više puta sluša na TV kanalima. “Kada je eksplodirao spejsšatl “Čelindžer” odmah su pozvali sve najznačajnije ljude iz astronautike i lidere NASA, ali i Fajnmana. Neko sa TV stanice je očigledno dobro znao koga je trebalo pozvati kada niko nije smeo da se usudi i da to javno kaže. Predavanje koje je Fajnman tada održao svima u TV studiju sa crtanjem na tabli, ali i gledaocima kraj malih ekrana nikada neću da zaboravim. Rekao je direktno gde je bila greška i zašto je došlo do katastrofe. Takvo logično izlaganje, glasno i direktno može da izrekne samo onaj ko je ubeđen u svoje stavove i rezone. Zaista je bio pravi genije”.
Zvanični izveštaj, kaže prof. Adžić,  NASA je objavila mnogo kasnije, možda su čak i godine bile u pitanju. “Tačno, od reči do reči što im je Fajnman rekao. I tek tada su ga citirali.”
-Dovoljno je da se zna šta je sve Fajman (sada mnogi njegovo prezime izgovaraju i Fejnman) uradio u fizici i matematici, i to sam, pa da se o njemu stekne izuzetan utisak, bez obzira na njegov privatni život koji je pun svakakvih iznenađenja i nekonvencionalnosti. Originalan i jedinstven naučnik koji nikada nije uzimao tuđe ideje kao mnogi drugi (napr., Ajnštajn). Drugo, Fajnman je bio najmlađi ćlan čuvenog projekta Menhetn (konstrukcija A bombe) i bio je svedok prve eksplozije u Nju Meksiku. Njegov istraživački i privatni život su bili puni neobičnih događaja (pozitivnih i negativnih). Oni koji su ga kritikovali nisu osporavali da je bio jedan od najvećih umova XX veka i možda jedan od najpametnijih ljudi na svetu. Mnogi su mu zamerali što je on sam u to verovao i čak govorio.

Deset najvećih u svetu (po azbučnom redu):
Albert Ajnštajn, Nils Bor, Čarls Darvin, Marija Sklodovska Kiri, Džejms Klark Maksvel, Dimitrij Mendeljejev, Isak Njutn, Luj Paster, Nikola Tesla, Ričard Fajnman (Žozef Luj Lagranž, Galileo Galilej, Anri Poenkare, Džon fon Nojman)

Deset svetskih fizičara po značaju:
Isak Njutn, Džejms Klark Maksvel, Nils Bor, Enriko Fermi, Ričard Fajnman, Andre Pol Dirak, Lav Landau, Albert Ajnštajn, Ervin Šredinger, Maks Plank (Volfgang Pauli, Pjotr Kapica, Majkl Faradej)

Srpska desetorica, po uspehu i značaju:
Milutin Milanković, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Marko Jarić, Dragoljub Jovanović, Pavle Savić, Mihajlo Petrović Alas, Slobodan Jovanović, Josif  Pančić, Jovan Cvijić.

Džejms Klark Maksvel, Nils Bor, Enriko Fermi, Lav Landau

Pavle Savić, Mihajlo Petrović Alas, Josif  Pančić, Jovan Cvijić

 

2. Akademik Milan Damnjanović, kvantna fizika i nano nauke,
Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu

Zašto Dirak, a ne Vigner ili Nils Bor

Akademik Milan Damnjanović

Ovo je moje viđenje. Iskreno, posao je zapravo znatno teži nego što sam očekivao, i potrošio sam tri sata. Teško je odvagati, posebno izvan svoje oblasti, gde niste stručni . A opet, u mojoj fizici se postavlja pitanje da li je lični "ukus" prevagnuo nad objektivnošću.
Konačno, imao sam jedan problem, koj baš i nisam razrešio. Npr., po uticaju na fiziku Tesla i nije dovoljno značajan da bih ga uvrstio u 10. Opet, ako se pogleda uticaj njegovog dela na čovčanstvo, bar danas, teško da mu je neko uopšte ravan.
Slično je i sa pitanjem u biologiji: da nema Pastera ne bismo pili mleko, pa ni vino, osim iz susednog sela, vakcine itd. A njegov konceptualni uticaj na biologiju je, po meni, manji od Lineove klasifikacije. Kopernik, protiv mraka crkve, ili Ajnštajn sa relativističkim "glavolomnim" konceptom.
Nijedna lista nije zamišljena kao top-lista, osim možda prve unutar pojedinih oblasti. Ostale sam pokušao da uredim hronološki, ali samo po osećaju kada je ko živeo, bez konsultacija literature ili interneta.

1.a. Lista najvećih naučnika po naučnom doprinosu,
bar onako kako ga ja vidim:

Aristotel (logika), Isak Njutn, Albert Ajnštajn, Pol Dirak (fizika), Milutin Milanković (geo/astrofizika), Dmitrij Mendeljejev (hemija), Džon fon Nojman (matematika), Čarls Darvin, Karl Line (biologija), Sigmund Frojd (psihologija)

Napomena: Među fizičarima ni sam ne znam zašto sam izabrao Diraka, a ne Eugena Vignera ili  Nilsa Bora.

1b. Lista bi izgledala nešto drukčije kada bi se uzela u obzir uticajnost dela,
kako na samu nauku, tako i na civilizaciju generalno:

Aristotel (logika), Isak Njutn, Albert Ajnstajn (fizika), Galileo Galilej, Nikola Tesla, Milutin Milankovic (fizika u najširem smislu), Dmitrij Mendeljejev (hemija), Alan Tjuring (matematika, informatika), Čarls Darvin, Luj Paster (biologija), Sigmund Frojd (psihologija).

Pol Dirak

Komentar: ovde bi predstavnik matematike mogao da bude David Hilbert (zbog uticaja na matematiku), ali i ponovo Džon fon Nojman, dok bi ravnopravno sa Galilejem mogao da se pojavi Nikola Kopernik (njegovo delo i jeste, delimično i kroz Galilejeve diskusije, razbilo religijske dogme); konačno, zbog primenljivosti bi Karla Linea mogao da zameni ne samo Luj Paster, već i Gregor Mendel.

Top 10 među Srbima:  Ruđer Bošković, Josif  Pančić, Sima Lozanić, Milan Jovanović Batut, Nikola  Tesla, Jovan Cvijić,  Milutin Milanković, Mihajlo Petrović Alas, Mihajlo Pupin, Jovan Karamata.

Deset najvažnijih fizičara (uključujući i srodne nauke, kao i "preteče"):

Galileo Galilej, Isak Njutn, Dzejms Maksvel, Nikola Tesla, Milutin Milankovic, Albert Ajnštajn, Nils Bor, Eugen Vigner, Pol Dirak, Lev Landau, Stiven Hoking.

Što se tiče najvažnijih fizičara Srba, to preskačem; prosto, kad se gleda istorija nema ih više od dvojice-trojice koje prepoznajemo kao fizičare, čak i u širem smislu (Tesla, Milanković, Pupin, Pavle Savić), a većinu posle njih poznajem (Stevan Koički, Zvonko Marić, Bogdan Maglić), dok u današnjoj ekspanziji nauke, ako bismo gledali savremenike postavilo bi se pitanje koliko bi izbor bio opterećen ličnim poznanstvima.

 

3. Akademik Vladan Đorđević, urednik kapitalne edicije
SANU Život i delo srpskih naučnika

Od Pančića do Despića

Akademik Vladan Đorđević

Akademik Vladan Đorđević (Odeljenje tehničkih nauka) ograničio je svoj izbor na one naučnike koji su se u Srbiji (Jugoslaviji) ili na strani bavili prirodnim i tehničkim naukama, uz napomenu: “Nisam u stanju da vam saopštim spisak najpoznatijih naučnika iz oblasti društvenih nauka. Takođe bih se uzdražao od navođenja imena svetski najpoznatijih naučnika. Ima ih previše, od Pitagore, preko Galileja i Njutna, do Ajnštajna i dr. Ako su to učinile moje kolege Fedor Mesinger i Milan Damnjanović, ja imam puno poverenje u njihov izbor i ukus.”


Top 10 po abecednom redu: Aleksandar Despić (fizička hemija), Ivan Đaja (biologija), Jovan Žujović (geologija), Milutin Milanković (klimatologija, astronomija), Josif Pančić (botanika, mineralogija, geologija), Mihailo Petrović Alas (matematika), Mihajlo Idvorski Pupin (tehnika), Aleksandar Terzin (medicina), Nikola Tesla (tehnika), Jovan Cvijić (geografija, antropogeografija, geologija).

 

 

4. Akademik Vidojko Jović, geohemičar,
Geološko-rudarski fakultet Univerziteta u Beogradu

Vredelo je pokušati

Akademik Vidojko Jović


Veoma je teško istoriju različitih nauka u svetu i kod nas svesti na liste od po 10 imena. To je nezahvalan posao i iziskuje mnogo promišljanja i neizbežne subjektivnosti. Sigurno je da sam se ovim izborom ponegde ogrešio i doveo se u sumnje i dileme. Za pve dve liste mogao sam načiniti još nekoliko lista sa deset imena, a da mi ljudi mnogo ne zamere. Ali, vredelo je pokušati i možda bi to izgledalo drugačije idućeg meseca, iduće godine ili naredne decenije?
Akademik Jović nam je skrenuo pažnju na jedno izvan stručne javnosti manje poznato ime: Vladimir Vernadski, tvorca geohemije, biogeohemije i radiogeologije. U njegovom izboru najvećih naučnika u srpskom narodu našli su mesto, zasluženo, Vuk Karadžić, istoričar-vizantolog G. Ostrogorski i arheolog D. Srejović, čije nas ime isprve asocira na preistorijski lokalitet Lepenski vir i rimsku Feliks Romulijanu kod Gamzigrada u istočnoj Srbiji.

Lista najvećih naučnika u svetu: Isak Njutn, Čarls Darvin, Dmitrij Mendeljejev, Marija Skolodovska Kiri, Albert Ajnštajn, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin,  Vladimir Vernadski, Milutin Milanković, Stiven Hoking

Lista najvećih naučnika u Srbiji: Vuk Karadžić, Josif Pančić, Sima Lozanić, Jovan Žujović, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Milutin Milanković, Georgije Ostrogorski, Ivan Đaja, Dragoslav Srejović.

Profesor Jović  je sastavio i listu najvećih naučnika u oblasti geo-nauka u Srbiji. Na njoj je u poređenju sa prethodnom šest novih imena:
Josif  Pančić, Jovan Žujović, Jovan Cvijić, Sava Urošević, Svetolik Radovanović, Milutin Milanković, Petar Stevanović, Nikola Pantić, Zoran Maksimović, Stevan Karamata.

Stiven Hoking, Vuk Karadžić, Sima Lozanić, Dmitrij Mendeljejev

 

5. Akademik Fedor Mesinger, meteorolog,
jedan od svetaca numeričke prognoze

Pet džinova numeričke prognoze

Akademik Fedor Mesinger


Napisao sam nedavno zajedno sa kolegom odavde Mišom Rančićem i njegovim saradnikom, a i mojim prijateljem, Englezom Džimom Prserom (Jim Purser), članak za Okfordsku naučnu online enciklopediju (Oxford Research Enclycoledia) o numeričkim metodama u klimatskim modelima.  Tu imamo u uvodu divnu sliku pet džinova naše nauke (Vilhelm Bjerknes, Luis Fraj Ričardson, Edvard Lorenc, Norman Filips, Akio Arakava).  Mi je zovemo Panteon atmosferskih nauka. Ili  Panteon numeričkih metoda u atmosferskim naukama. Dodao sam tu još tri priče. Najpre o američkom fizičaru i klimatologu Djemsu Hansenu, pa naknadno još dve. Jedna je o Džulu Čarniju, vodećem čoveku prve kako-tako uspešno urađene numeričke prognoze. U drugoj ja malo sebe hvalim, kako sam doneo kôd tadašnjeg  Eta modela  u Nacionalni meteorološki centar u SAD, koji se ubrzo pokazao boljim od onoga što su oni imali. Transport tehnologije iz male zemlje u veliku. Vladimir Janković je objavio i članak o tom fenomenu, u časopisu Social Studies in Science.
Ako se radi o razvoju meteorologije kod nas, u Srbiji i u Beogradu, nije mi lako da odgovorim na vaše pitanje. Svakako treba uključiti prof. Marjana Čadeža.  Matematičar po obrazovanju, on je prvenstveno bio  samouki  meteorolog, i prvi kod nas sa naporima da u objašnjenju događaja koristi egzaktan pristup, matematiku.  Bio je pun neiscrpnog oduševljenja za iznalaženje stvari i u punoj meri je poštovao šta mi mlađi izmislimo i ako to ne bi bio posao koji je on želeo da mi radimo. To se ne nađe svuda u akademskim sredinama.
Mesinger je svoju listu najvećih meteorologa saopštio kroz desetak malih priča. Videti u ovom prilogu njegov članak Panteon atmosferskih nauka.

Vilhelm Bjerkne, Edvard Lorenc, Džul Gregori Čarni, Marijan Čadež

 

6. Ljubiša Kočinac, matematičar, profesor emeritus,
Departman za matematiku Univerziteta u Nišu

Ptolomej, gromada iz antike

Ljubiša Kočinac


-Uz rizik da ću se ogrešiti o nekog velikana (neke od njih stavljam u zagradu)
Ovo je moj spisak (manje-više hronološki) top 10 matematičara u svetu. Ima na njemu pravih iznenađenja, recimo, Ptolomej. Gromada poznata samo po promašaju sa okretanjem Zemlje. Tu se od živih može barem spomenuti Pereljman i Terens Tao (1975), eventualno Saharon Šelah (Shelah, 1945), kratko je obrazložio svoj izbor.
Izbor deset najvećih srpskih matematičara je ovom prilikom izostavio.

Top 10 u istoriji matematike: Arhimed, Euklid  (Pitagora, Ptolomej), Dekart, Njutn (Lagranž, Lajbnic), Ojler. Gaus, Lobačevski, Riman (Hilbert), Poenkare, Srinavasi Ramanudžan (Kolmogorov, Erdeš).

Arhimed i Euklid 

 

Akademik Miljenko Perić

7. Akademik Miljenko Perić,
redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu u penziji

Najveći svih vremena


Akademik Perić je svoj odgovor sveo na dva imena: Najveći naučnici svih vremena su Isak Njutn (Isaac Newton) i Albert Ajnštajn (Albert Einstein).

Na pitanje ko su najveći među Srbima nije mogao da odgovori. Verovatno bi isti odgovor glasio i da nije narušenog zdravlja, samo bi tada sa nama o tome razgovarao i detaljno obrazložio svoj stav.



8. Akademik Stevan Pilipović, matematičar, redovni profesor
Novosadskog univerziteta i predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu.

Neponovljivi Mika Alas

Akademik Stevan Pilipović


Akademik Pilipović nije hteo da se izjašnjava o naučnicima u drugim oblastima. Prema sopstvenim kriterijumima i kategorizaciji: doprinos nauci, doprinos nastavi-obrazovanju, doprinos organizovanju matmatičkih nauka u Srbiji, mentorstvo u Srbiji i mentorstvo van Srbije, evo kako izgleda spisak danas našeg vodećeg  matematičara deset najvećih srpskih matemtičara do 2000:
Mihailo Petrović,  Milutin Milanković, Jovan Karamata, Dragoslav Mitrinović, Tadija Pejović, Bogdan Gavrilović, Đuro Kurepa, Anton Bilimović, Jovan Avakumović, Radivoj Kašanin.

U relacijama nivoa matematike u dobu u kojem je živeo, Mihailo Petrović Alas je jedan od najobrazovaijih matematičara koje je Srbija ikada imala. Nijedan matematičar u Srbiji nije imao međunarodni ugled na niovu koji je imao Mihailo Petrović. Izlagao je na pet Svetskih matematičkih kongresa što je neponovljiv uspeh. Nikola Tesla je genije inovator sa neverovatnim uspehom i slavom koja je nedostižna. Milutin Milanković je naš naučnik sa najvećim naučnim dostignućem koje nisu imali ni Tesla ni Petrović. Mihailo Pupin, veliki profesor, sa najvećim doprinosom našoj zemlji. Najobrazovaniji je bio Mihailo Petrović. Njegov učenik Jovan Karamata se veoma približio naučnim rezultatima svog učitelja. Karamatina naučna dostignuća su i danas aktuelna, što je veoma retko s obzirom na vreme u kome su nastala.

Mihailo Petrović je dao najveći doprinos razvoju matematičkih nauka u Srbiji po svim parametrima: na naučnom polju, u nastavi i obrazovanju, orgnizovanju matematičkih nauka i mentorstvu na Univerzitetu u Beogradu. Milanković je dao nemerljiv doprinos u primenjenoj matematici, kako u nauci, tako i u nastavi i organizovanju matematičkih nauka u zemlji. Karamata se isticao u nauci, nastavi i mentorstvu dok nije otišao iz zemlje. Mitrinović je dao nemerljiv doprinos kao pedagog, organizator studija matematike i mentor. Tadija Pejović, jedan od prvih Petrovićevih doktoranda, takođe. Gavrilović, Kurepa i Bilimović bili su i vrsni profesori matematike i organizatori matematičkih nauka. Jovan Avakumović je veći deo naučne i profesorske karijere proveo u Nemačkoj, gde je skrenuo pažnju naučnim rezultatima i mentorskim radom. Radivoj Kašanin, pariski đak, predavao je matematiku generacijama studenata Tehničkog fakulteta.

Leonard Ojler, Anri Poenkare, Jovan Avakumović, Đuro Kurepa

Što se top 10 u svetu tiče, Pilipović se opredelio za ova imena: Leonard Ojler (Leonhard Euler), Isak Njutn (Isaac Newton),  Karl Fridrih Gaus (Carl Friedrich Gauss),  Georg Fridrih, Bernhard Riman,  Euklid iz Aleksandrije (Euclid of Alexandria), Anri Poenkare (Henri Poincaré), Ogisten Koši (Augustin Cauchy), Herman K. H. Vejl  (Hermann Weyl),  Andrej Nikolajevič Kolomogorov (Andrey Nikolaevich Kolmogorov), Grigori Y. Perelman.

 

9.  Akademik Predrag Piper, lingvista, redovni profesor
Filološkog fakulteta u Beogradu

Tri velika srpska svetitelja

Akademik Predrag Piper


- Sasvim sigurno ne mogu da sudim o svim naučnicima sveta u svim oblastima i svim vremenima, jer nisam za to kompetentan, a i pitanje je po kojim merilima bi se takvo izdvajanje sprovodilo, kaže akademik Predrag Piper, vodeće ime naše slavističke lingvistike. Uz svu uslovnost izbora samo zadatog broja (10) velikana i izrazitu jednostranost mog izbora, pri čemu će se u tom izboru naći ličnosti iz veoma različitih perioda, mogao bih navesti ova imena:
Platon, Aristotel, Pitagora, Jan Amos Komenski, Mihail  V. Lomonosov, Dmitrij I. Mendeljejev, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Ferdinand de Sosir, Jan Boduen de Kurtene.
Sa istom ogradom kao u odgovoru na prethodno pitanje, naveo bih sledećih deset ličnosti u nauci srpskog naroda: Sveti Sava, Sv. Nikolaj Srpski, Sv. Justin Ćelijski, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mihajlo Pupin, Aleksandar Belić, Pavle Ivić, Milka Ivić, Žarko Vidović.
-Tri velika srpska svetitelja naveo sam jer smatram da pojam nauke ne traba da obuhvata samo sekularne nauke i odgovarajuću metodologiju. Imena Tesle, Milankovića i Pupina su apsolutno neupitna. Troje lingvista sam izdvojio jer su oni u samom vrhu srpske i svetske lingvistike, a Žarko Vidović iz političkih razloga još nije dobio u istoriji nauke kod Srba ono mesto koje mu pripada.
Akademik Piper na kraju naglašava: „Molim da se ovo smatra vrlo subjektivnim izborom za koji sam se kolebao da li da ga uopšte pravim. Odlučio sam ipak da ne otklonim učešće u vašoj anketi“.

Jan Amos Komenski

 

Jan Amos Komenski

Ime Jan Amos Komenski (1592‒1670) je još jedno prvorazredno iznenađenje u Piperovom izboru. Ovaj češki pedagog, lingvista, prirodnjak, filozof i političar (prisvajaju ga i Mađari, Slovaci, Nemci, Holanđani, umro je u Amsterdamu), završio je teologiju. Jedan je od najznačajnijih reformatora u istoriji obrazovanja. Uveo je predmetno-časovno-razredni školski sistem, koji služi kao osnovni i pretežni oblik i savremene nastave. Kao pedagog, Kamenski je smatrao da pohađanje škole mora biti obavezno za svako dete, bez obzira na materijalno stanje porodice i sposobnosti deteta. Glavno delo Velika didaktika. Veruje se da je na slici Starac Rembrant prikazao portret Jana Kamenskog. Njegovo ime nosi škola u južnobačkom mestu Kulpin.

 

10. Ljubiša Topisirović, redovni profesor
Biloškog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji

Dženifer među velikanima

Ljubiša Topisirović


Deset najvećih u svetu u mikrobiologiji, biohemiji i genetskom inžinjeringu:

Alfred Herši (Alfred Hershay, 1908-1997), američki bakteriolog i genetičar.  Dokazao je da je DNK a ne protein nosilac genetičke informacije. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicine 1969.

Džejms Wotson (James Watson, 1928 -), američki molekularni biolog, genetičar i zoolog.

Frensis Krik
(Francis Crick, 1916-2004), britanski teorijski mikrobiolog, biofizičar i neuronaučnik. Zajedno sa Votsonom  otkrio je strukturu DNK. Imao je ključnu ulogu u istraživanjima vezanim za otkriće genetičkog koda. Krik je sa Votsonom i Mrisom Vikinsom 1962. godine podelio Nobelovu nagradu za “otkrića molekulske strukture nukleinskih kiselina i njihovog značaja za transfer informacija u živim materijalima”.

Frenk Stal
(Frank Stahl, 1929 -), američki molekularni biolog i genetičar. Postao je čuven po eksperimentu sa Metju Meselsonom kojim su pokazali da je replikacija DNK semikonzervativna.  Profesor  emeritus Instituta za molekualrnu biologiju na Univerzitetu Oregon (SAD).

Verner Arber
(Werner Arber, 1929 -), švajcarski mikrobiolog i genetičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 1978 (zajedno sa američkim naučnicima Danijelom Natansom i Hamiltonom Otanelom Smitom) za istraživanje restrikcijskih enzima i njihove primene na polju molekularne genetike, tačnije za precizno sečenje molekula DNK.

Martin Gelert (Martin Gellert, 1929 -), američki molekularni biolog češkog porekla. Dugogodišnji predsednik Američkog društva za mikrobiologiju i biohemiju. Proslavio se otkrićem enzima ligaze za povezivanje DNK fragmenata.

Stenli Koen
(Stanley Cohen, 1922-2020) , američki biohemičar, klonirao prvi gen. Dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 1986, sa Ritom Levi-Montalcini (Italija) za otkriće “faktora rasta”.

Ananda Čakrabarti
(Ananda Chakrabarty, 1938 -), indijsko-američki molekularni biolog, naučnik i istraživač. Patentirao prvu genetički manipulisanu bakteriju.

Keri Benks Mulis
(Kary Banks Mullis, 1944– 2019), američki biohemičar. Ustanovio je PCR tehniku (lančanu reakciju polimerizacije) za specifično umnožavanje DNK. To mu je donelo Nobelovu nagradu za hemiju 1993 (zajedno Majklom Smitom).

Alfred Herši i Dušan Kanazir

Dženifer Dudna (Jenifer Doudna, 1964 -), američki biohemičar, profesor na Departmanu hemije i Departmanu molekularne i ćelijske biologije Kalifornijskog univerziteta u Berkliju. Skrenula je na sebe pažnju otkrićem i primenom CRISPR-Cas sistema* u editovanju genoma.

*Skraćenica CRISPR mogla bi se slobodno prevesti kao Kolekcija regularno raspoređenih kratkih palindromskih ponovaka, dok je Cas = enzim koji omogućava sečenje DNK na tačno definisanim sekvencama.

Naj 10 u istoriji bioloških nauka u Srbiji:

Dušan Kanazir, osnivač studija Molekularne biologije i fiziologije, Univerzitet u Beogradu, predsednik SANU; Vladimir Glišin, osnivač Institita za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd; Petar Martinović, osnivač Odeljenja za kulturu tkiva i organa, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, akademik; Miroslav Mirko Simić, profesor imunologije, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu; Olga Berger-Jekić, mikrobiolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Gordana Vunjak-Novaković, profesor Biomedicinskog inženjerstva, Columbia University,SAD; Vojo Deretić, profesor Molekularne gentike i mikrobiologije, Univrsity New Mexico, SAD; direktor NIH-funded Autophagy, Inflammation, and Metabolism Center of Biomedical Research Excellence, SAD; Radoje Drmanac, suosnivač kompanije Hyseq (kasnije Nuvelo), SAD; viši  potpredsednik Pekinškog instituta za genomiku (Beijing Genomics Institute), Kina; Stanka Romac, profesor molekularne biologije eukariota; osnivač Centra za primenu i razvoj PCR (danas Centar za humanu molekularnu genetiku), Biološki fakultet, Univerztet u Beogradu; Olivera Francetić, rukovodilac grupe, Department of Structural Biology and Chemistry, Institut Pasteur International Network, Pariz, Francuska.

U spomen Kanaziru

 Kao veliki vizionar, akademik Kanazir je bio inicijator osnivanja nove studijske grupe Molekularna biologija i fiziologija, 1972. godine, na Odseku za biologiju PMF Univerziteta u Beogradu, današnji Biološki fakultet. Bio osnivač i prvi šef Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju na istom odseku. U cilju dostizanja najsavremenijeg nivoa nastave na novoformiranoj studijskoj grupi Molekularna biologija i fiziologija, akademik Kanazir je angažovao najbolje naučnike iz instituta van univerziteta. Pored toga, pozivao je najpoznatije svetske naučnike da učestvuju u ovoj nastavi. Takav pristup je omogućio da škola Molekularne biologije i fiziologije, Univerziteta u Beogradu, stekne svetski ugled koji se i danas prepoznaje u svetskim naučnim krugovima.
Osnovao je Laboratoriju za biologiju (danas Laboratorija za molekularnu biologiju i endokrinologiju) u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, 1949. godine. U toku 50-godišnjeg istraživačkog rada u inostranim laboratorijama (Francuska, Belgija, SAD i Japan) i u Institutu „Vinča“ istraživanja akademika Kanazira bila su usmerena pretežno na izučavanje bioloških funkcija i metabolizma nukleinskih kiselina; procesa mutageneze izazvanim zračenjem ili faktorima životne sredine; na procese transkripcije, translacije i posttranslacionih modifikacija i na izučavanje mogućnosti ispravke grešaka u molekulu DNK odnosno oštećenom genomu, kao i mogućnosti oporavljanja organizama posle zračenja, počev od bakterija pa do sisara.
U kasnijoj fazi naučnog rada, Kanazir je svoja istraživanja usmerio na izučavanje molekularne biologije stresa i uloge stresa u nastanku kancera i kardiovaskularnih oboljenja. Rezultat njegove impresivne naučne karijere  je i više od 450 publikovanih radova u vodećim naučnim časopisima i velikom broju poglavlja u naučnim knjigama. Bio je mentor ili član komisije u odbrani preko 40 magistarskih i doktorskih teza.

Pionir sekvenciranja DNK

Radoje Drmanac je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Postdoktorsko usavršavanje je nastavio u "Imperial Cancer Research Fund" u Londonu.  Od 1991. do 1994. godine je bio rukovodilac laboratorije u „Argonne National Labs”, Čikago, koja je radila kao deo projekta „Sekvenciranje humanog genoma“, Odeljenja za energiju (Department of Energy)   USA. Suosnivač je kompanije Hyseq (kasnije Nuvelo) u kojoj kao glavni rukovodilac radi na usavršavanju tehnologije za sekvenciranje hiljade gena zasnovane na njegovim patentima (preko 30 patenata). Pionir je na polju razvoja tehnologije masivnog paralelnog sekvenciranja DNK. Suosnivač je kompanije "Complete Genomics" (2006) koja se bavi razvojem tehnologija za efikasno i precizno sekvenciranje genoma baziranih na sopstvenim istraživanjima. Dr Radoje Drmanac je od 2013. istraživač u oblasti sekvenciranja dugačkih fragmenata DNK korišćenjem sopstvene tehnike DNK-hibridizacije (SBH). Ovakav pristup omogućava precizno sekvenciranje kompletnog genoma iz 10 humanih ćelija.   

 

11. Prof. dr Dejan Urošević, Matematički fakultet, Katedra za astronomiju

Utemeljivači nauke o zvezdama

Prof. dr Dejan Urošević


Top 10 u istoriji astonomije:
Aristarh са Самоса (310. pne – oko 230. pne), heliocentricni sistem sveta; Tiho Brahe (1546 – 1601), najveći posmatrač početka novog veka; Johan Kepler  (1571 – 1630), utemeljitelj moderne astronomije; Isak Njutn  (1643 – 1727), matematičar, fizičar, astronom, konstrukcija teleskopa refraktora, optika, univerzalni zakon gravitacije;  Leonard Ojler  (1707 – 1783), prvenstveno matematičar, problem tri tela, teorija kretanja Meseca; Žozef Luj Lagranž (1736 – 1813), prvenstveno matematičar,  stabilnost Sunčevog sistema;  Vilijam Heršel  (1738 – 1822), posmatrač, dvojne zvezde, zvezdani sistemi, proširivanje dimenzija Sunčevog sistema - otkriće planete Uran; Pjer-Simon Laplas (1749 – 1827), matematičar и astronom,  pisac petotоmnog remek-dela Mécanique Céleste (Nebeska mehanika) u kome je sažeo doprinose svih svojih prethodnika u matematičkoj astronomiji i uticao na njen dalji razvoj; Edvin Habl  (1889 – 1953), utemeljitelj moderne posmatračke kosmologije, otkrio postojanje drugih galaksija, Habl-Lemetrov zakon; Subramanijan Čandrasekar  (1910 – 1995), nobelovac, doprinosi u gotovi svim oblastima savremene teorijske astrofizike
U Srbiji:
Milutin Milanković (1879 – 1958), akademik, potpredsednik SANU, najveći naučnik u Srba koji je živeo i radio u Srbiji. Njegov glavni naučni doprinos je bio u klimatologiji, ali je dao značajan doprinos u razvoju nebeske mehanike i istoriji astronomske nauke. Vojislav Mišković (1892 – 1976), akademik, prvi doktor astronomskih nauka u Srba (doktorirao u Monpeljeu, Francuska). Osnivač Astronomske opservatorije u Beogradu, koja se i danas nalazi na Zvezdari. Zaharije Brkić (1910 – 1979), redovni profesor, prvi doktor astronomskih nauka u Srba koji je doktorirao na Univerzitetu u Beogradu. Pisac više udžbenika iz astronomije, osnivač fonda za dodeljivanje nagrade za najboljeg diplomiranog studenta astronomije , koja se dodeljuje već skoro 40 godina, od 1981. Branislav Ševarlić (1914 – 2001), redovni professor, dugogodišnji šef Katedre za astronomiju, Odseka za matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pisac više udžbenika iz astronomije. Jelena Milogradov –Turin  (1935 – 2011), redovni profesor. Radila istraživanja za svoju doktorsku disertaciju u najboljoj radio-astronomskoj grupi svoga vremena (na svetskom nivou), izuzetno plodan popularizator astronomske nauke. Dragutin Đurović  (1937 – 2013), redovni profesor. Izuzetno plodan naučnik. Razvio je veoma intenzivnu saradnju sa belgijskim astronomima.

Johan Kepler, Pjer-Simon Laplas, Subramanijan Čandrasekar, Edvin Habl  


- Što se prikazanog pregleda najznačajnijih srpskih astronoma tiče, rekao bih da se uvaženi profesori koje sam naveo mogu smatrati za utemeljivače astronomske nauke kod nas. To su astronomi  koji, nažalost, više nisi među nama. Moje mišljenje je da su generacije koje su nasledile uvažene kolege unapredile doprinose razvoju astronomske nauke, gledano u svetskim okvirima. Naravno, to bi bilo nemoguće bez rada astronoma koje sam naveo jer su oni obezbedili tlo po kojem ćemo svi mi kasnije hodati. Na tome im se bezrezervno zahvaljujem. Treba ostaviti narednim generacijama da ocene naučne doprinese nas astronoma koji smo trenutno aktivni.

 

12. Milan Ćirković, naučni savetnik, Astronomska opservatorija u Beogradu

Jedna sasvim subjektivna lista

Milan Ćirković


Ćirkovićeva naučna interesovanja usmerena su na astrofizičku kosmologiju, astrobiologiju, istoriju i filozofiju fizičkih nauka, fizičku eshatologiju.
-Ovo je naravno veoma teško racionalno obrazložiti – kaže Ćirković, zbog eksponencijalnog  rasta našeg znanja, zbog kojeg je ništa manje teško sagledati značaj postignuća iz poslednjih vek i po otprilike. Ali, evo jedne sasvim subjektivne liste:
 Isak Njutn, Čarls Darvin, Kurt Gedel, Luj Paster, Galileo Galilej, Albert Ajnštajn, Arhimed, Enriko Fermi, Džejms Klerk Meksvel, Abolhasan Ibn Al-Haytam (Alhazen).
Izbor top10 u Srbiji propratio je ovim komentarom:  
-Ovde imamo drugačiji problem, pre svega nepostojanja tradicije istorije nauke u našim krajevima, a samim tim i kritičkog preispitivanja značaja pojedinih dela. S obzirom na odsustvo prosvetiteljske tradicije i veoma, veoma nisku naučnu pismenost u ovoj sredini, izazov mistifikacija i  manipulacija je daleko veći - i to stalno imamo prilike da vidimo u  medijima. Uz ograničenja o kojima možemo detaljnije da diskutujemo - ništa ne može preko noći da se iskristališe, evo predloga:
Milutin Milanković,  Jovan Karamata,  Ivan Đaja, Georgije Ostrogorski (u onoj meri u kojoj ima smisla "svojatati" ga, on je čak i više nego bilo ko drugi bio istinski apatrid), Nikola Tucić, Ivan Gutman (jedini živi kojeg navodim, jer inače smatram da to treba izbegavati, ali u ovom slučaju ima smisla napraviti izuzetak, pošto je njegov briljantan rad neosporan),  Jelena Milogradov-Turin, Dragoslav Mitrinović, Rajko Tomović, Mileva Prvanović.

Luj Paster, Čarls Darvin, Ivan Gutman, Jelena Milogradov-Turin

 

13. Akademik Živorad Čeković, Odeljenje hemijsko-bioloških nauka SANU

Ivan Gutman i nobelovci

Akademik Živorad Čeković


Profesor Čeković je napravio izbor deset naših i svetski najznačajnijih,  a to će reći i najuticajnijih naučnika-hemičara.

-Izbor je subjktivan, dao sam neke podatke koji potkrepljuju mesto u obe liste. Teško je procenjivati jer su navedeni naučnici živeli i stvarali u različitim vremenima i kada se njihov naučni doprinos merio drugim merilima”, kaže o svojih top 10, akademik Čeković. Uz važnu napomenu: “Kritičare liste usmerite prema meni”. Evo naj desetorice hemijskih nauka u srpskom narodu:

Mihailo Lj. Mihailović (1924-1998)

Doprineo razvoju nauke i nastave iz savremene organske hemije. Objavio je 257 naučnih radova, od toga 2/3 u najpoznatijim svetskim naučnim časopisima, 18 monografija i preglednih radova u stranim časopisima ili edicijama stranih izdavača. Mihailovićev univerzitetski udžbenik Osnovi teorijske organske hemije i stereohemije (Građevinska knjiga 1970) doživeo je tri izdanja. Bio je član SANU, JAZU, Njujorške akademije nauka, Slovačke akademije nauka, nosilac mnogih brojnih nagrada i priznanja, među kojima I Ordena legije časti – reda viteza.

Sima Lozanić (1847-1935)

Uveo je u visokoškolsku nastavu u Srbiji više predmeta iz hemijskih nauka (analitičku, neorgansku, organsku hemiju, hemijsku tehnologiju) i za sve napisao odgovarajuće udžbenike i praktikume. Osnovao je hemijsku laboratoriju u dvorišnoj zgradi Kapetan-Mišinog zdanja. Objavio je 199 naučnih radova: trećinu iz oblasti organske hemije, drugu iz oblasti analiza ruda, mineral, pojaćih i banjskih voda, a trećinu iz oblasti elektrosinteza. Ovi poslednji su imali najveći naučni doprinos pa se citiraju i u novijoj nauci. Bio je minister privrede i inostranih dela u vladi Kraljevine Srbije, poslanik u Londonu. Član Srpskog učenog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, član Češke i Rumunske akademije i JAZU.

Vukić M. Mićović  (1896-1981)

Istaknuti naučnik koji je svojim naučnim otkrićima u organskoj hemiji i ukupnim stvaralačkim doprinosom obeležio epohu u kojoj je stvarao. Publikovao je oko 90 naučnih i stručnih radova, najvećim delom iz organske hemije. Njegova monografija o litijum-aluminijum-hidridu prevedena je i na ruski jezik. Obnovio je nastavu hemije posle Drugog svetskog rata i snažno doprineo razvoju naučnog podmlatka pa se smatra utemeljivačem beogradske škole organske hemije. Neimar je izgradnje zgrade Hemijskog fakulteta (onda Prirodno-matematičkog). Biran je za dekana PMF i rekotora Beogradskog univerziteta. Kao akademik, višegodišnji generalni sekretar SANU, i javni radnik predstavljao je znamenitu ličnost srpske nauke i srpskog naroda. Svojim uzornim delovanjem nadahnjivao je i pdosticao naučno stvaralaštvo i ljudsku čistotu mlađih univerzitetskih delatnika.

Aleksandar Despić  (1927-2005)

Jedan od najeminentnijih savremenih srpskih naučnika, studirao je inženjerstvo a bavio se fundamentalnom naukom u oblasti fizičke hemije, detaljnije, elktrohemije. Tokom plodne naučne kraijere objavio je oko 300 naučnih radova, oko polovine u svetskim naučnim časopisima, koliko i u nacionalnim. Autor 15 monografija, uglavnom publikovanih u stranim knjigam, i 26 patenata.  Njegov udžbenik Osnovi elketrohemije (Naučna knjiga 1970) imao je dva izdanja. Kao profesor, akdemik i javna ličnost veoma je doprineo popularizaciji nauke i njenih primena. Osnovao je fond za razvoj naučnog podmlatka, Galeriju nauke i tehnike SANU a njegovim angažovanjem osnovan je i Muzej nauke i tehnike.Bio je gostujući profesor na mnogim stranim univerzitetima. U SANU je ostavio neizbrisivi trag kao potpredsednik (u dva mandata), a potom predsednik, ali nadasve svojom erudicijom i svojim delom.

Aleksandar Despić

Ivan Gutman (1947- )
Najplodniji živi naučnik-hemičar u Srbiji, još uvek radi. Do sada je objavio 1.420 naučnih radova (nije greška, hiljadu četiri stotine dvadeset), uglavnom iz oblasti teorijske hemije. Bavi se teorijom grafova i energijom grafova i njegova otkrića u ovoj oblasti imaju planetarni značaj. Od sedam miliona naučnika u svetu zauzima istaknuto 4439. Mesto što ga svrstava u grupu od 0,6 promila najznačajnijih naučnika u svetu. Urednik je svetskog časopisa MATCH Communications in Mathematical and in Computer Chemistry i član ueđivačkih odbora više svetski značajnih naučnih glasila. Sam ili kao koautor napisao je oko 30 knjiga od kojih su više od polovine publikovali strani izdavači. Naučna i stručna predavanja držao je u 45 zemalja širom sveta, a njegovi naučni radovi štampani su na više od 20 jezika. Gutmanov prinos nauci ovenčan je nizom nagrada i priznana. Jedan je od najmlađih članova SANU, član Evropske akademije nauka (London), Akademije nelinearnih nauka (Moskva), brojnih naučnih i stručnih društava.

Đorđe K. Stefanović (1904-1988)

Kao maturant Zemunske gimnazije odlazi u Berlin na studije hemije, a doktorsku tezu brani kod nobelovca P. Karera u Cirihu. Objavio je 135 naučnih i stručnih radova iz oblasti organske hemije i hemije prirodnih proizvoda. U svom naučnom radu nastojao je da teorije nađu primenu. Naročito je sarađivao sa farmaceutskom i hemijskom industrijom i doprinosio njihovom unapređenju i razvoju. Poklanjao je pažnju školovanju i razvoju naučnog podmlatkai pod njegovim mentorstvom je urađeno 30 doktorskih disertacija. Rukovodio je brojnim naučnim projektima primenjenog karaktera. Jedan od neimara nove zgrade Hemijskog institute. Bio član SANU i dobitnik Sedmojulske nagrade Srbije. 

Milutin Uskoković (1924-2015)

Jedan od najuspešnijih američkih naučnika srpskog porekla, bavio se sintezama steroidnih jedinjenja, drugih prirodnih proizvoda i farmakološki aktivnih supstanci. Studije hemijske tehnologije završio je u Beogradu, a doktorat hemijskih nauka stekao na Clark University, Masačusts, SAD. U svetu je najbolji poznavalac hemije i bioloških aktivnosti vitamina D. Njegove sinteze biotina, hinina I nekih derivate hinina prikazane su u mnogim knjigama i udžbenicima. Bio je višedecenijski director Instituta za ispitivanje prirodnih proizvoda u američkoj hemijskoj kompaniji Hoffmann La Roche  u Nju Džersiju (SAD). Objavio je oko 300 naučnih radova iz organske i farmaceutske hemije i hemije prirodnih proizvoda i registrovao 144 patenata u oblasti hemijske i farmaceutske delatnosti. Do svojih naučnih otkrića je došao u neakademskim laboratorijama, odnosno hemijsko-farmaceutskoj kompaniji, pa je i njegov naučni doprinos utoliko veći.

Milutin Stefanović (1924-2009)

Uveo je hemiju prirodnih proizvoda u univerzitetsku nastavu i utemeljio naučna istraživanja u ovoj oblasti. Objavio je 130 naučnih radova iz organske hemije i hemije prirodnih proizvoda. Autor je šest patenata iz farmaceutske hemije. Smatra se začetnikom naučnih istraživanja u oblasti steroidne hemije kao i njihovih primena. Sistematski je proučavao prirodne proizvode izolovane iz biljnih materijala, a posebno je značajno izolovanje jedinjenja artemizinina iz biljke Artemisia annua koji se smatra najefikasnijim lekom protiv malarije. који се сматра најефикаснијим леком против маларије. Proučavao je sadržaj značajnih jedinjenja u 20 biljnih vrsta, naročito se interesujući za terpenske i seskviterpenske proizvode. Stefanovićeve ekstrakcije prirodnih proizvoda vršene su i u industrijskim razmerama. Bio je član SANU i više stručnih i naučnih društava.

Dragutin Dražić  (1930-2008)

U naučnim oblastima kinetika elektrodnih procesa, elektrohemijski procesi taloženja, zaštita metala od korozije i elektrohemisjki izvori struje postigao je svetski vredne rezultate. Njegov naučni opus obuhvata 178 naučnih radova, 15 patenata i tehničkih rešenja i 48 radova publikovanih u zbornicima. Autor je udžbenika Osnovi elektrohemije (Naučna knjiga 1970), Elektrochemical Science (engl. izdanje), Taylor and Francis Ltd., London 1972. Svojom kreativnošću, marljivošću i principijelnošću ostavio je duboke tragove u nastavi i nauci Tehnološko-metalurškog fakultta u Beogradu, Srpskom hemijskom društvu kao predsednik, dugogodišnji urednik časopisa  Journal of the Serbian Chemical Society i redovni član SANU..

Milenko Ćelap  (1920-2004)

Naučnim radom bavio se u različitim oblastima, a najznačajnija naučna otkrića su mu u oblasti neorganske, analitičke koordinacione hemije i kristalografije.  Iz ovih oblasti objavio je 158 naučnih radova. Autor je ili koautor 24 udžbenika za osnovne i srednje škole. Najznačajniji naučni radovi su mu iz oblasti sinteze kompleksnih jedinjenja i koordinacione hemije. Izvršio je sinteze velikog broja kompleksnih jedinjenja kobalta sa različitim liganidima amino kiselina i drugih jedinjenja. Sistematično je proučavao strukturu i stereohemiju kompleksnih jedinjenja, određivao njihovu optičku aktivnost, vršio kristalografske i polarimetrijske analize. Ostavio je dubok trag u nastavi i nauci na Hemijskom fakultetu.  

Ser Aleksandar Fleming


Najuspešniji u svetu:

Robert Barns Vudvor
d (Robert Burns Woodward,  1917-1979), SAD, Smatra se do sada najuspešnijim organskim hemičarom-sintetičarem. Nobelovu nagradu je dobio za izvanredna dostignuća u umetničkom pristupu organskoj sintezi 1965.

Ser Robert Robinson
(1886-1975), Engleska. Proučavao je strukturu hemijskih jedinjenja u biljkama, naročito biološke aktivnosti alkaloida i njihov primenjeni zanačaj. Nobelova nagrada 1947.

Marija Kiri Sklodovska
(Maria Curie Sklodowska, 1867-1934), Poljska. Otkrila je elemente radijum i polonijum, izolovala radijum i proučavala osobine jedinjenja ovog elementa.Dobitnik Nobelove nagrade 1911.

Ser Derek H. R. Barton
(1918-1998), Engleska. Razvio je koncept konformacione analize i primenjivao je u hemiji. Otkrio je više značajnih organskih reakcija i premenio ih u sintezama važanih jedinjenja i medikamenata, zašta je 1969. dobio Nobelovu nagradu.

Elias Džejms Kori
(James Corey), 1928-?, američki hemičar. Razvio je teoriju i metodologiju organske sinteze i primenio u sintezama značajnih prirodnih molekula i lekovitih supstanci. Dobitnik Nobelove nagrade 1990. Karl Cigler (Ziegler), 1898-1973, Немачка. Nobelov laureate za hemiju 1963. Pronašao je veliki broj visoko-polimernih jediwewa i razvio nove metode ua njihovo dobijanje i industrijsku proizvodnju. Hans Fišer (Fischer), 1881-1945, Nemačka. Otkrio strukturu hemoglobin I izvršio prvu sintezu hema. Dobinik Nobelove nagrade 1930.  

Ser Aleksandar
Fleming (Alexander Fleming, 1881-1955) Engleska, Nobelova nagrada 1945. Pronašao pencilin, proučavao njegova lekovita svojstva sa naročitim naglaskom na infektivne boelsti. Melvin Calvin, (1911-1997) SAD, Nobelova nagrada 1961. Sistematski proučavao process asimliacije ugljen-dioksida (СО2) u biljkama. Paul Berg, (1926-?) SAD Nobelova nagrada 1980. Ispitivao je biohemiju nukleinskih kiselina, naročito sa aspekta rekombinacije DNA.

 

Miloslav Rajković

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Instagramu-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA