EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Čarue

Iz pepela starosedelaca

Urugvaj je država na jugoistoku Južne Amerike. Južni konus je region koji obuhvata Urugvaj, Argentinu i Čile. U urugvajskom delu tog regiona živi najveći deo indijanskog naroda Čarua. Ovo ratničko pleme živi na tom području oko četiri milenijuma!

Nekada se verovalo da su Čarue istrebljene sa lice zemlje. Gotovo ništa se ne zna o njima do dolaska španskih kolonista, početkom 16. veka. Na osnovu arheoloških ostataka, zaključeno je da vreme nastanka njihove kulture datira četiri hiljade godina unazad.
Ima nagoveštaja da su bili u sukobu sa narodom Guarani, što je rezultiralo njihovim proterivanjem ka jugu. Smatra se da su ubili prvog Evropljanina koji je kročio na tlo današnjeg Urugvaja, španskog istraživača Huana Dijasa de Solisa. Neposredno potom, usledila su tri veka borbe sa osvajačima.  
Najveću nesreću ovom narodu doneo je Fruktuoso Rivera koji je, tridesetih godina 19. veka, postao prvi predsednik nezavisnog Urugvaja. Rivera je organizovao niz genocidnih pokolja; između ostalog, organizovao je bezmalo istrebljenje naroda Čarua. Četvoro preživelih pojedinaca svojevremeno su upućeni u Pariz gde su prikazivani Evropljanina kao kurioziteti i gde su ubrzo skončali.
Problemi opstanka Čarua postojali su i pre zločina kojima su bili izloženi. Trgovina, radna  povezanost i mešoviti brakovi sa Evropljanima doveli su do nastajanja brojnih bolesti i opadanja brojnosti tog naroda.
Naučnici su kasnije istraživali skelete ovih ljudi da bi stekli predstavu o njihovoj građi i izgledu. Uočene su krupne i masivne lobanje, ispupčene brade i izdužena lica. Imali su dugačak i uzan nos. Kosa je bila crna i čvrsta.

Zna se da su vekovima bili lovci-sakupljači koji su lovili lukom i strelom. Za međuplemenske okršaje koristili su još i praćke i koplja. Zavidnu veštinu ispoljavali su u lovu kao konjanici. Vodili su polunomadski način života koji je u velikoj meri zavisio od klimatskih uslova.
Osamdesetih godina prošlog veka došlo je do buđenja nacionalne svesti kod ljudi koji se pozivaju na svoje korene tvrdeći da su Čarue. Veruje se da su među preživelima uglavnom oni koji su mešane krvi. Brojnost ovog naroda procenjuje se na 160.000-300.000. Osim u  Urugvaju, ima ih u Argentini, oko 15.000. Njihovo prisustvo u Brazilu je simbolično.
Uprkos teškoj prošlosti, Urgugvajci danas sebe nazivaju Čarue onda kada se, na nekom polju, suprotstavljaju strancima. Njihova reprezentaciju u fudbalu je dvostruki šampion sveta i nosi nadimak po ovim Indijancima.
Čarue su simbol hrabrosti. Postoji izraz „čaruanska istrajnost“, koji se odnosi na situaciju kada se prevaziđu problemi uprkos veoma malim mogućnostima.
Ostao je upamćen običaj ovog naroda prilikom smrti bliskog srodnika da se kida koža i čak odsecaju zglobovi prstiju.
Jezik Čarua nije opstao do današnjih vremena. Od nekada četiri čaruanska jezika, danas se govori samo jedan.

.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"