VESTI IZ MEDICINE

DIJETOLOGIJA

Blagodeti povremenog gladovanja

U ponudi su mnoge dijete; ali, ima li naučnih dokaza koji bi potkrepili tvrdnje o njima? U članku koji je nedavno objavljen u New England Journal of Medicine, neuronaučnik bolnice Džonz Hopkins, Mark Matson, zaključuje da za povremeno gladovanje (intermittent fasting) takvi dokazi postoje. Jer, Matson već 25 godina proučava uticaj povremenog posta na zdravlje, a i sam ga se pridržava duže od 20 godina.
Dijeta povremenog gladovanja deli se na dve kategorije: dnevnu ograničenu ishranu koja je sužena na period od 6 do 8 sati dnevno, i takozvano 5:2 gladovanje, u kome se dva dana u nedelji uzima samo po jedan obrok umerene količine. Mnoge studije na životinjama, i neka istraživanja na ljudima, pokazala su da je povremeni post podrška ćelijskom zdravlju, verovatno zahvaljujući aktiviranju naše davnašnje sposobnosti prilagođavanja na nestašice hrane - a što se naziva metaboličkom skretnicom. Do tog skretanja ili prebacivanja dolazi onda kad ćelije troše svoje zalihe brzo dostupnog goriva (na bazi šećera) i započnu pretvaranje masti u energiju u sporijem metaboličkom procesu.Prema Matsonovim rečima, istraživanja su pokazala da ovaj prebacivač poboljšava regulaciju šećera u krvi, povećava otpornost na stres i suzbija upalne procese. Matson takođe napominje da su četiri studije, i na životinjama i na ljudima, ustanovile da povremeni post snižava krvni pritisak, kao i nivo lipida u krvi i brzinu otkucaja srca u mirovanju. Sve je više dokaza i da povremeno gladovanje može da modifikuje faktore rizika koji su povezani sa gojaznošću i dijabetesom. Dve studije Univerzitetske bolnice Južnog Mančestera, koje su obuhvatile 100 žena sa prekomernom telesnom težinom, pokazale su da su žene na 5:2 dijeti izgubile istu težinu kao žene koje su ograničile unos kalorija, ali su, za razliku od njih, imale bolje rezultate u pogledu insulinske osetljivosti i manje količine stomačnog sala. Ima i skorijih preliminarnih studija koje sugerišu da bi povremeni post mogao da bude od koristi i za zdravlje mozga. Na žalost, većina ljudi u razvijenom svetu svakodnevno jede tri obroka, i još pride po koju užinu, te nikad ne doživljavaju metabolička skretanja i njihove prednosti.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"