MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

EKONOMIJA

 

Prof. dr Ana Trbović

Kriptovalute i žetonomija

Za viši stepen sigurnosti

 


Blokčejn, reč koja izvorno iz engleskog potiče iz reči blok (eng. block) i lanac (eng. chain), tehnologija je programiranja koja ima viši stepen sigurnosti, istovremeno jačajući transparentnost radnji i poverljivost podataka. Ovom tehnologijom blokovi, odnosno skupovi podataka, povezuju se na način koji je dodatno zaštićen posebnim programerskim obeležjima i žigovima, pa ne može da se podacima manipuliše i menja redosled programiranih radnji. Ova tehnologija često se zove decentralizovana ili distributivna, jer je otvoren pristup programiranoj radnji, dok su privatni podaci kriptografski skriveni i na taj način poverljivi. Visoka zaštita koju nosi ova tehnologija ima različite namene - od industrije zdravstva, do energetike, finansija ali i javnog sektora, na primer u izradi katastra nepokretnosti.

Ekonomija

Plaćanje ili prenos finansijske vrednosti jedna je od najjednostavnijih radnji koja može da se programira i računarski naloži da se od osobe A do osobeB prenese dogovoren iznos. Dodatan stepen sigurnosti koju pruža blokčejn tehnologija otklanja potrebu da ovu razmenu jamči banka ili neka druga finansijska institucija jer se na decentralizovanoj mreži vidi da je transakcija realizovana (bez da se vide privatni podaci kao što je: vlasnik računa) i niko ne može da je naknadno izmeni.

Ekonomija

Prof. dr Ana Trbović

 

Bitkoin je prvi elektronski sistem plaćanja koji se zasniva na decentralizovanoj mreži koja povezuje pojedince bez posrednika i koji koristi blokčejn radi sigurnosti razmene. Još uvek se ne zna ko stoji iza Bitkoina, koji je pokrenut 2009. godine, a danas je svakako potvrđeno da se radi o decentralizovanom sistemu kojim ne može niko pojedinačno ili institucionalno da rukovodi. Mnogi se zalažu za Bitkoin ili neku drugu kriptovalutu upravo iz ovog razloga, da ne može iz političkih razloga da se manipuliše vrednošću, kao što to rade centralne banke, doštampavajući ili povlačeći novac u skladu sa monetarnom politikom određene države. Novac iza kojeg stoje države zove se i dekretni novac, ili fiat novac, što potiče od latinske izreke ”Neka se uradi”.  Fiat novac, kao što su, na primer, evro i dolar, pravno utemeljenje nalaze u vladinim uredbama.
Važno je naglasiti da je ukupna suma Bitkoina, kao i drugih kriptovaluta, ograničena. Međutim, iako ne postoji neposredan politički uticaj, vrednost kriptovalute takođe delimično zavisi od opšteg geopolitičkog stanja, u smislu da ljudi više ulažu u ove valute kada postoji viša nestabilnost u svetu, a posebno kada ona utiče na vodeće privrede koje su nosioci evra ili dolara.  Kriptovalute se sve više koriste i kada postoje pojačane trgovinske barijere i nepoverenje u određena finansijska tržišta ili manja dostupnost kreditnih kartica, na primer za trgovinu u Africi, ili za uplatu dobrotvorne pomoći na način koji otklanja posrednike a samim tim i administrativna opterećenja i korupciju.

U svetu, sve više – kod nas ne

Kriptovalute se koriste i kao sredstvo plaćanja za jednostavnije razmene, kao što su ugostiteljske usluge a ugostitelji, za ove potrebe, ugovore usluge posebnih menjačnica. Međutim, zastupljenost kriptovaluta u ovoj oblasti i dalje je relativno niska, delom zbog velike fluktuacije vrednosti kriptovaluta i dodatnog administrativnog opterećenja.
Zbog zaštićenosti podataka i nemogućnosti provere identiteta osobe koja stoji iza transakcije i tačne namene kriptovalute se takođe koriste za nezakonite radnje i kao takve su predmet brige. Nadzor nad radom kriptovaluta otežan je zbog decentralizovanog pristupa, ali se sve više vodi računa o propisima koje treba da poštuju menjačnice za kriptovalute, kao i o oglašavanju prodaje kriptovaluta. U Srbiji postoji elektronska menjačnica i automati gde određene vrste kriptovaluta mogu da se kupe i prodaju za gotovinu - a 2019. godine, broj korisnika domaće menjačnice premašio je dvadeset hiljada ljudi. Moguće je da ima i više korisnika koji koriste međunarodne menjačnice?
Kriptovalute se svakako smatraju visoko rizičnim ulaganjem jer je veoma visoka oscilacija cena. Pored toga, ima veliki broj kriptovaluta čija cena, zbog nekoliko vlasnika valute koji imaju značajan udeo, može da bude izmanipulisana, kao što je to slučaj kada mali broj ljudi ima značajan udeo deonica u određenom privrednom društvu. Ukratko, u ovim slučajevima se radi o valutama koje nisu u dovoljnoj meri decentralizovane. Najzad, šifre za elektronske novčanike ne mogu da se povrate te je potrebno posebno voditi računa o tome. Međutim i pored ograničenog znanja i spoznavanja rizika, u svetu se sve više ulaže u kriptovalute kao alternativne valute.

Ekonomija

Inovativni i drugi projekti

Pored spekulativnog ulaganja u alternativne valute, ulaže se i u kriptovalute koje su mnogo više od sredstva plaćanja. One su primarno novčići ili žetoni (ili tokeni) koji služe da bi se koristio određeni operativni sistem ili računarski program koji se zasniva na blokčejn tehnogiji. Najpoznatija takva kriptovaluta je Etar koja se koristi za Eterijum platformu (eng. Ethereum), takozvanu virtuelnu mašinu na kojoj se izvršavaju programi, odnosno aplikacije. Pravno se sve jasnije pravi razlika između ovakvih kriptovaluta koje se smatraju upotrebnom vrednošću (eng. utility token), kao što je bukvalno žeton, kupon ili vaučer za dobijanje određene robe ili usluge, dok se druge valute smatraju hartijama od vrednosti (eng. security token).

Ekonomija


Na kraju, bitno je objasniti i pojam žetonomije (eng. Tokenomics) koja opisuje način na koji određena kriptovaluta privlači ulaganja a radi razvoja sistema koji podržava i za koji se ta kripovaluta koristi, kao što je Eterijum. Pored Eterijuma, postoje i mnogi drugi inovativni projekti koji su, na osnovu žetonomije, privukli investitore koji vlasništvom određene sume kriptovalute postaju i suvlasnici projekta. Žetonomija je preuzela deo tržišta finansiranja od fondova preduzetnog kapitala i drugih investicionih fondova. Na žalost, s obzirom da je regulativa kaskala, posebno u periodu od 2016. do 2019. godine, bilo je i mnogo prevara, kao i nedovoljno dobro pripremljenih projekata, koji su namerno ili nenamerno zloupotrebili rupe u propisima.
Danas je nadzor jači a razvoj blokčejn tehnologije doveo je do toga da postoji manji broj ali kvalitetnijih projekata koji se uzdaju u žetonomiju. Ovi projekti često obezbeđuju praćenje određenog lanca vrednosti ili osiguravaju automatizaciju i transparentnost određenih razmena. Vrednost žetona, odnosno kriptovalute stoga sve više zavisi od značaja ekosistema, odnosno korisnosti funkcije koju kriptovaluta podržava a sve manje od spekulativnih radnji.

Ekonomija

 

Autorka teksta, prof. dr Ana Trbović, suvlasnica je firme koja razvija blokčejn
tehnologiju u energetici i redovni profesor fakulteta FEFA u Beogradu,
gde predaje predmet ”Preduzetništvo”.

 

 

 

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA