MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 95 | PERIODNI SISTEM ELEMENATA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

FAUNA

 

Dr Ana Paunović

Najveće životinje (2)

Opasne, teške, proždrljive...

 

Sigurno ste se barem nekada u životu zapitali: koje su životinje najveće na svetu, koliku visinu i dužinu dostižu i koliko su teške? Odgovori su začuđujući i neretko iznenađujući. Pa, nastavimo redom...

 

 

Fauna

Morski krokodil (Crocodylus porosu)

Fauna

Albatros (Diomedea exulans)

Fauna

Noj (Struthio camelus)

Fauna

Crveni kengur (Macropus rufus)

Fauna

Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris)

Fauna

Afrički slon (Loxodonta africana)

Fauna

Žirafa (Giraffa camelopardalis)

Fauna

Leteća lisica (Acerodon jubatus)

Fauna

Plavi kit (Balaenoptera musculus)

Fauna

Ulješura (Physeter catodon)

Obrok od ajkule i bika

Morski krokodil (Crocodylus porosu ) je najveći gmizavac na Zemlji. Mužjak je prosečno dugačak 4,8-6 m, a težak oko 770 kg. Najveći krokodil ikada imao je skoro 2 t i dužinu od 6,3 m. Krokodili imaju moćne čeljusti kojima love plen: majmune, guštere, ptice, divlje svinje, pa čak i čoveka.
Krokodil Brutus, dugačak 5,5-6 m nastanjuje područje Kakadu reke u Australiji, a star je oko 80 godina. Težak je 2 t a snimljen  je kako u jednom trenutku proždire i morskog psa i bika.

 

Pernati avion

Albatros (Diomedea exulans) je najveća ptica na svetu. Raspon krila joj dostiže 3,5 m. Naseljavaju severne i južne oblasti mora i okeana, Južni okean i severni deo Tihog okeana. Albatros je jedina morska ptica koja može da uzleti sa površine mora ili okeana, a da ne zamahne krilima - dovoljno je samo da ih raširi. Telo albatrosa je masivno, pokriveno perjem bele, crne, braon i sive boje. Dostiže dužinu od oko 140 cm. Glava je velika sa dugim snažnim, kukastim kljunom oštrih ivica i veoma izraženim nozdrvama. Noge su relativno kratke i sa plovnim kožicama i oštrim kandžama. Težak je 12-20 kg.

 

Najviša i najteža ptica

Noj (Struthio camelus) je najviša i najteža ptica na svetu. Spada u ptice neletačice, iz reda trkačica. Živi na otvorenim ravnicama. Glava mu je srednje veličine, vrat vrlo dugačak. Nojev kljun je prilično kratak, širok i tup. Noge su veoma razvijene, sa jakim mišićima, stopalo dugačko i jako. Mužjaci su visoki oko 2 m, a ženke 190 cm.Mužjaci su teški do 150 kg, a ženke 90-100 kg. Pri hodu korak je dug do 1,5 m, a kada trči - do 4 m. Može da trči brzinom do 90 km/h. Kad je u opasnosti, ne predaje se već dugim nogama udara neprijatelja. Glavni predatori noja su lav i hijena.

 

Ravnoteža na repu

Crveni kengur (Macropus rufus) je torbar koji dostiže težinu od 90 kg i visinu oko1,4 m. Može se naći širom Australije, izuzev plodnijih oblasti na jugu, istočnim obalama i u severnim prašumama. Crveni kenguri imaju kratko, crveno-braon krzno koje postepeno prelazi u svetliju boju na udovima i na stomaku. Imaju velike, zašiljene ušne školjke i crnu njušku, dugačke mišićave noge i rep. Noge crvenog kengura funkcionišu kao gumena opruga - mužjak, u jednom skoku, može da skoči u punoj brzini više od 9 m.
Mužjaci imaju telo dugačko 130-160 cm, dok su ženke sitnije sa dužinom tela koja iznosi 85-105 cm. Rep je debeo i dugačak, dovoljan da izdrži telesnu masu životinje, i služi za održavanje ravnoteže prilikom skokova. Zajedno sa dve noge služi kao tronožac prilikom odmaranja. Telesna temperatura crvenih kengura je oko 36°C. Da bi je održali, imaju izolovani sloj krzna i služe se raznim varijantama: znojenjem, dahtanjem, lizanjem prednjih udova ili sklanjanjem u hladovinu kada su visoke temperature.

 

Kralj glodara

Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris) je apsolutni kralj glodara; sa oko 60 cm visine najveći je živi glodar na Zemlji. Kapibara ima kratku glavu i veliko telo prekriveno dlakom crvenkasto-braon boje na leđima koja prelazi u žuto-braon nijansu na stomaku. Odrasla jedinka kapibare dugačka je 106-134 cm, visoka je 50-62 cm i uobičajeno teži 35-66 kg. Najveća zabeležena ženka imala je 91 kg, a najveći mužjak 73,5 kg.
Kapibare imaju stopala blago presvučena plovnom kožicom i samo trag slabo razvijenog (rudimentnog) repa. Zadnje noge su im nešto duže nego prednje; imaju po tri prsta na zadnjim i po četiri na prednjim nogama. Na vrhu tupe njuške nalaze se nozdrve, dok su oči i uši blizu vrha glave. Areal kapibare obuhvata veći broj država u Južnoj Americi.

 

Džin iz savane

Afrički slon (Loxodonta africana) je najteža kopnena i druga najviša na svetu životinja. Težina mu varira 3,6- 7,5 t. Najveći ikad zabeleženi slon težio 13,5 t.  Mužjaci su visoki do 4m, a ženke do 3m. Očnjaci su im razvijeni u kljove, koje mogu zajedno težiti i do 120 kilograma.
Afrički slonovi ranije su živeli na područjima između Sahare i juga Afrike i na područjima od zapadne obale Afrike od Atlantskog okeana pa sve do istočne obale Afrike, odnosno do obala Indijskog okeana. Trenutno je njihova populacija ograničena na nekoliko nacionalnih parkova u južnoj Africi zbog krivolova i uništavanja njihovih staništa.
Njihovo endemsko područje je etiopska regija. Žive pretežno u savanama, često ih se sreće i u močvarama i rečnim dolinama. Retko zalaze u šume, ne nastanjuju pustinje. Jedini je izuzetak pustinja Namib u kojoj živi populacija koja se prilagodila tim uslovima.

 

Odmah iza mačaka

Žirafa (Giraffa camelopardalis) je afrički sisar iz reda papkara i najviša životinja na svetu. Mužjaci mogu biti visoki 5,8 m i teški 1,4 t. Najveća žirafa ikada bila je teška 2 t i visoka 5,8 m.
Žirafe žive na prostoru od Čada do Južne Afrike. Poseduju tačke koje prekrivaju celo telo, osim donje delove njihovih stomaka. Ne postoje dve žirafe sa istim rasporedom šara na telu. Imaju dugačke i snažne vratove, prekrivene grivom koju čine kratke i oštre dlake. Vrat čini samo sedam pršljenova, kao i kod drugih sisara, ali oni kod odraslih jedinki mogu da budu široki do 28 cm. Tako vrat može da dostigne i 2 m. Žirafe veoma brzo trče - u galopu dostižu brzinu do 60 km/h, što ih, posle predstavnika porodice mačaka, svrstava u najbrže životinje savana.

 

Slepi miš od 1,7 m

Leteća lisica (Acerodon jubatus) ima raspon krila od 1,7 m. U pitanju je najveći slepi miš koji je prilično lak, naime težak je svega 1.2 kilograma. Vrsta naseljava šume Filipina.

 

Jedna tona srca

Plavi kit (Balaenoptera musculus) je najveća životinja na Zemlji. Može da naraste do 33 m u dužinu i bude težak oko 150 t. Glava plavog kita može da teži do 60.000 kg, srce preko 1000 kg, a jezik koliko odrastao slon. Kit ima do 10 000 litara krvi u sebi.
Kad se kitovo mladunče okoti, dugo je 9 m. Bebe kitovi na rođenju imaju gotovo 3 t; svakog dana popiju po 400 l mleka i postanu teži za oko 90 kg.

 

U dubinu, do 3 km

Ulješura (Physeter catodon) je sa dužinom do 18 m i težinom do 50 t najveći kit zuban ali i najveća životinja sa zubima na Zemlji. Pri tome su mužjaci znatno veći i teži nego ženke. Obeležje vrste je ogromna, gotovo kvadratna glava; donja čeljust je, u poređenju sa veličinom lobanje, vrlo uska, a u njoj su zubi dugi do 20 cm. Još jedna posebnost ulješure je da zube ima samo u donjoj čeljusti koji samo ulaze u odgovarajuća udubljenja u gornjoj čeljusti u kojoj nema zube. Dužina creva mu je do 250 m.Rone u pravilu dublje od 350 m. Jedan uron može trajati 20-80 minuta. Neki mužjaci rone do dubina od 1000 m, a jedan, praćen sonarom ronio je na dubini od 2.500 m. Ima naznaka da ponekad dosegnu i dubinu od 3.000 m.

 

Najveće u Srbiji

Fauna

Vilinski konjic potočar (Cordulegaster heros)

 

Fauna

Šareni daždevnjak (Salamandra salamandra)

 

Fauna

Obična krastača (Bufo bufo)

 

Fauna

Četvoroprugasti smuk (Elaphe quatuorlineata)

 

Fauna

Beloglavi sup (Gyps fulvus)

 

Fauna

Vipera ammodytes)

 

 

Prevelik za potok

Vilinski konjic potočar (Cordulegaster heros) je najveći vrsta vilinskih konjica sa dužinom tela do 96 mm kod ženke. Endemit je Balkanskog poluostrva. Najsevernije je nađen u Slovačkoj. Telo mu je crno, sa žutim šarama, a krila providna. Voli male reke i potoke u šumovitom okruženju brdskog i planinskog predela.

 

Čekajući kišu

Šareni daždevnjak (Salamandra salamandra) je najveći repati vodozemac Centralne Evrope, pa sanim tim i Srbije. Tokom svog dvadesetogodišnjeg života može da dostigne dužinu od 22 cm. Daždevnjaci, kao i ostali vodozemci, rastu tokom čitavog života.
Naučno ime ove vrste vodi poreklo iz persijske reči koje označava guštera - salamandar, iako on to nije. U slovenskim jezicima, naziv daždevnjak odnosi se na njegovu pojavu u kišno, daždovno vreme. Goranci sa Šarplanine zovu ga đurđevdanac, zato što se u proleće ne pojavljuje pre Đurđevdana.
Daždevnjaci su trome zdepaste životinje sa velikom pljosnatom glavom, na kojoj su dobro razvijene zaušne žlezde koje luče otrovni sekret. Kao i ostali vodozemci, nemaju ušnu školjku. Oči su im tamne i ispupčene. Noge su snažne, prednje sa četiri, zadnje sa pet dobro razvijenih prstiju. Rep je nešto kraći od trupa. Karakteristične žute ili narandžaste pege ukrašavaju crno telo šarenog daždevnjaka. Upadljiva crno-žuta boja upozorava grabljivce da je daždevnjak otrovan i lošeg ukusa. Žive pretežno u listopadnim šumama brdskih i plananskih krajeva, blizu vode, obično do 1000 m nadmorske visine. Aktivan je po kiši.

 

Neukusne za grabljivce

Obična krastača (Bufo bufo) je rasprostranjena u Evropi, sa izuzetkom Irske i nekih ostrva u Mediteranu. Odrasli primerci obične krastače dugački su do 18 cm i i to ih ubraja među najveće evropske žabe. Ona je prilagodljiva kopnena vrsta. Ime je dobila po tome što na leđima ima mnogobrojne ispupčene bradavice, što su ustvari uvećane kožne žlezde.
Iza očiju nalaze se uočljive nakupine otrovnih žlezda u obliku polumeseca -paratoidne žlezde. Hrane se beskičmenjacima, kao što su insekti, larve, pauci, crvi i puževi golaći. Plen hvataju lepljivim jezikom. Love obično noću i kada je okolina vlažna. Veće krastače mogu da progutaju miša ili čak male zmije. Obična krastača se uglavnom nastanjuje u šumama, a naročito u močvarnim i četinarskim. Može se naći i u parkovima, baštama i voćnjacima. Zbog izlučevina kože, jaja i larve su neukusni najvećem broju grabljivaca, iako su neki na to neosetljivi, kao npr. belouška i jež.

 

Dužina za strah

Četvoroprugasti smuk (Elaphe quatuorlineata) je najduža zmija naše zemlje. Najveća izmerena dužina je 260cm. Prosečna dužina im iznosi 160-180 cm, što ih svrstava među veće zmije, pogotovo na Balkanskom poluostrvu. Zmije ove vrste imaju četiri tamne pruge na leđnoj strani a trbušna strana je krem-bela, sa tamnim predelima.

 

Kralj širokih krila

Beloglavi sup (Gyps fulvus) je najveća ptica na našim prostorima. Dostiže težinu od 8,5 kg, a sa rasponom krila od 2,8 m u vazduhu deluje više nego impozantno. Nije čudo što nosi titulu kralj ptica kod nas. Beloglavi supovi se hrane isključivo uginulim životinjama i zbog toga su nezamenljivi čistači prirode. Oni prekidaju lanac zaraze, a otporni su i na antraks. Inače, beloglavih supova kod nas ima samo još u kanjonu Uvca i u klisuri Mileševske reke.

 

Utisak o skoku

Poskok (Viperaammodytes) je najduža, najopasnija i najotrovnija zmija Srbije. Dostiže do 100 cm. Izraštaj u vidu roga na vrhu njuške predstavlja tako jasnu i upadljivu karakteristiku, da ona ne može da se pomeša ni sa jednom drugom zmijom. Glava joj je široka i relativno kratka, trouglastog oblika ili u obliku srca. U nekim je populacijama primetna je razlika u boji između mužjaka i ženki.
Nalazi se najčešće u podnožju planina ili na manjim brdima, mada je nađena i na nadmorskoj visini od 2.500 m. Živi pretežno po kamenitim terenima sa žbunjem, siparima, pored ograda i puteva, na ivici šuma... Hrani se sitnim sisarima, pticama, gušterima i drugim zmijama. Otrov poskoka deluje na zgrušavanje krvi i izaziva šok! Čak su i tek rođeni mladunci, dugi od 15-18 cm, opremljeni otrovom i otrovnim zubima.
Poskok može da smota zadnji deo tela, zatim da uzdigne prednji deo i da ga brzo izbaci napred - da ugrize žrtvu. Zbog toga se stiče utisak da „skače“. Doseg takvog „skoka“ je 40 cm. Zimu provodi u dubokim pukotinama stena. Prirodni neprijatelji su mu kune, divlje svinje, ježevi, neke vrste ptica poput čaplji, vrana i ptica grabljivica, gušter blavor pa i stepski smuk.

 

Umiljat a opasan

Fauna

Mrki medved (Ursus arctos)

 

Mrki medved (Ursus arctos), najveći sisar Balkana, nekada je bio rasprostranjen po čitavoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Evropi, nije živeo jedino na Islandu i na ostrvima Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas je u zapadnoj Evropi na ivici istrebljenja, a preostale populacije su male, međusobno odvojene i u nestajanju. Mrki medved je jedan od 98 vrsta sisara i jedna od 19 vrsta zveri Srbije. Medvedi su nekada nastanjivali nizijske šume, poplavne i travnate doline. Vremenom, čovek je medveda potisnuo u brdska i pošumljena područja. On danas živi u starim mešovitim i listopadnim šumama prašumskog tipa. Staništa medveda kod nas su pretežno u brdsko-planinskim delovima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije. Presudnu ulogu za opstanak medveda imaju belogorične šume (bukva, hrast, kesten).
Prema novijim procenama, u Srbiji nema 60 -100 primerka ove vrste. Od tog broja oko 40 živi u Nacionalnom parku Tara. Manja populacija medveda koja naseljava Staru planinu uglavnom migrira iz Bugarske. Najmanja površina staništa za jednog mrkog medveda je 250 km².

Mrki medved, pored karakterističnog gustog, mrkog krzna, ima kratke zaobljene uši, izduženu njušku, kratak rep i zdepasto telo. Većina mrkih medveda ima izrazitu grbu na leđima. I snažne čeljusti kojima može da odvuče plen težak do 300 kg. Mada deluje nezgrapno, veoma je spretan, tako da može da se kreće i uspravno na zadnjim nogama, da trči i do 50 km/h, da se penje po drveću (u penjanju su mladunci posebno vešti) i da dobro i dugo pliva. Većina mrkih medveda teška je između 100 i 340 kilograma. Dužina tela ovih krupnih životinja kreće se 1,7-2,2 m. Medvedi su aktivni i danju i noću; u potrazi za hranom prelaze 30-40 km dnevno.


 

 

Dr Ana Paunović


 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA