Jedan arheolog - egiptolog, jedan biolog i stručnjak za pripremanje jela sa kvascem udružili su se da bi testirali da li je upotrebljiv kvasac koji su pronašli na dnu posuda u kojima su bila jela i piva stara 4.000 godina, iz vremena srednjeg carstva u drevnom Egiptu.
Ispostavilo se da kvasac može da deluje beskonačno pošto je ponovo počeo da se razmnožava. Ova jednoćelijska gljiva ne gubi svoja svojstva ni kada se osuši. To su proverili naučnici na Univerzitetu iz Kvinslenda, kada su kvascem sakupljenim sa dna posuda nađenih u grobnicama Egipćana, koristeći recepte koje su našli među pergamentima sa hijeroglifima – i čak dobili nekoliko vrsta piva.
Naučnik “pekar” postavio je sebi zadatak da od kvasca starog četiri hiljade godina ispeče hleb kakav su verovatno pravili i jeli drevni Egipćani. On je krenuo u potragu za ostacima testa u posudama starim četiri milenijuma i da aktivira kvasac da bi ispekao hleb. Prethodno on je obišao nekoliko američkih univerziteta koji imaju muzejske kolekcije egipatskih starina (Harvard, Univezitet Bostona) da bi od njih dobio dozvolu da skine tanak sloj kvasca sa dna posuda. Zatim je smislio kako da što manje ošteti te skromne ostatke kvasca i da ih ne kontaminira prljavšinom koja je pala preko njih.
Kvasac je izvučen injekcijom da ne bi bio zagađeno plesnima i drugim vrstama gljiva koje bi kasnije sprečile da se kvasac "probudi". Vlaga je bila obezbeđena vlažnom sterilnom vatom. Tako je obnovljen život kvasca koji je zatim bio pomešan sa jednom vrstom brašna koje se dobija od žitarica kakve su Egipćani koristili.
Članovi ekipe su na kraju probali hleb i konstatovali da se može jesti. Njihov sledeći korak je da se utvrdi starost kvasca koji je korišćen. Eksperiment i njegovi rezultati opisani su i objavljeni u stručnom časopisu “Arheology”.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"