MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 94
Planeta Br 94
Godina XVII
Januar - Februar 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

FLUOROVODONIK

 

Z.Š.

Disanje tečnosti umesto vazduha

Po uzoru na ribe

 

Katastrofe poput potapanja ruske podmornice „Kursk“ i pogibije njene posade kao i pada malezijskog aviona, otvorile su dugo vremena nerešivo pitanje spasavanja ljudi i tehnike iz morskih i okeanskih dubina. Neki od ruskih mornara možda bi preživeli da se nije dugo čekalo na dolazak potrebne mehanizacije i spasilačkih ekipa.

Fluorovodonik

Jedan od načina spasavanja podmorničara, ispaljivanjem kanistera sa ljudima iz torpednih cevi, napušten je odavno zbog opasnosti od delovanja pritiska u dubinama kao i zbog nedostatka prostora za skladištenje. Rešenje bi moglo da bude veštački napravljeno hemijsko jedinjenje zvano fluorougljenik, koje bi omogućilo disanje tečnosti umesto vazduha. Pošto udisanje vazduha u dubinama zahteva posebnu opremu jer se, usled udisanja i spoljnog pritiska, pluća znatno umanje, udisanje tečnosti bi rešilo, bar donekle, taj problem. Samim tim, oprema bi bila prostija i lakša, što znači da bi mogla da se skladišti u podmornicama i omogući mornarima da slobodno dišu dok ne dođe pomoć.
Fluorougljenici su materije u kojima su međumolekularne sile veoma male i, pošto su u stanju između tečnosti i gasa, imaju moć rastvaranja kiseonika do 20 puta više od vode. Istraživanja ovih jedinjenja traju od početka prošlog veka, ali je najveći pomak napravljen 1979. godine zahvaljujući ruskom doktoru Jevgeniju Majevskom, šefu laboratorije energetike bioloških sistema Instituta teoretske i eksperimentalne biofizike ruske Akademije nauka, kao i akademiku Ivanu Kunjancu, koji je postavio temelje proizvodnje fluorovodonika - jer se oni ne mogu naći u prirodi.

Fluorovodonik

Nalik su vodi, ali su mnogo gušći i ne reaguju sa alkalima i kiselinama niti oksidišu, a mogu biti uništeni tek na temperaturama iznad 600 stepeni Celzijusovih; znači, tek u uslovima ozbiljnog požara. Recimo, 100 ml mogu da sadrže do 50 ml kiseonika, dok voda u istoj količini, uz pritisak od jedne atmosfere, sadrži samo 2,3 mililitra. Ovo omogućuje disanje jer pluća ispunjena ovom tečnošću putem krvi prenose kiseonik, a ugljendioksid se razlaže u reverzibilnom procesu. Praktično, čovek koji diše tečnost sastavljenu od fluorougljenika, to će činiti slično ribama - samo što će se razmena gasova vršiti preko pluća a ne preko škrga. Naravno, pošto su ova jedinjenja gušća nego vazduh, disanje bi bilo znatno otežano, ali bi omogućilo preživljavanje.
Zahvaljujući svojim neobičnim svojstvima, fluorougljenična jedinjenja su našla upotrebu u medicini, i to u reanimaciji i regenerativnoj medicini, a koriste se i pri zahvatu zvanom “bronhijalna lavaža”, prilikom kojeg se pacijentu pod anestezijom ispira jedno, a potom i drugo plućno krilo, i to u situacijama kada prestane disanje usled raznih faktora.
Rad ruskih naučnika doveo je do pronalaska perftorana ili tzv. plave krvi, koja smanjuje rizik od prenošenja bolesti i smanjenja imuniteta tokom transfuzije, a omogućava rešenje problema manjka davalaca krvi, kao i kod osoba koje zbog verskih shvatanja odbijaju takvu pomoć.

Fluorovodonik

Pošto su istraživanja na temu disanja tečnosti dugo bila čuvana u tajnosti zbog instituta državne tajne, za očekivati je da će se u narednim godinama više znati o tome. Medicina i vojna industrija uvek su bile brz i dobar pokretač invetivnosti, pa nije nemoguće da će, u skorije vreme, tečnost umesto vazduha udisati podmorničari, astronauti i vatrogasci.
To već otvara nove mogućnosti i pomera granice napretka čovečanstva; a obzirom da se time vreme istraživanja produžuje i cena opreme smanjuje, nije nemoguće da će fluorougljenici pomoći čoveku da nastani i druge planete.

 

Z.Š.

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA