FLUOROVODONIK
Z.Š.
Disanje tečnosti umesto vazduha
Po uzoru na ribe
Katastrofe poput potapanja ruske podmornice „Kursk“ i pogibije njene posade kao i pada malezijskog aviona, otvorile su dugo vremena nerešivo pitanje spasavanja ljudi i tehnike iz morskih i okeanskih dubina. Neki od ruskih mornara možda bi preživeli da se nije dugo čekalo na dolazak potrebne mehanizacije i spasilačkih ekipa.
Jedan od načina spasavanja podmorničara, ispaljivanjem kanistera sa ljudima iz torpednih cevi, napušten je odavno zbog opasnosti od delovanja pritiska u dubinama kao i zbog nedostatka prostora za skladištenje. Rešenje bi moglo da bude veštački napravljeno hemijsko jedinjenje zvano fluorougljenik, koje bi omogućilo disanje tečnosti umesto vazduha. Pošto udisanje vazduha u dubinama zahteva posebnu opremu jer se, usled udisanja i spoljnog pritiska, pluća znatno umanje, udisanje tečnosti bi rešilo, bar donekle, taj problem. Samim tim, oprema bi bila prostija i lakša, što znači da bi mogla da se skladišti u podmornicama i omogući mornarima da slobodno dišu dok ne dođe pomoć.
Fluorougljenici su materije u kojima su međumolekularne sile veoma male i, pošto su u stanju između tečnosti i gasa, imaju moć rastvaranja kiseonika do 20 puta više od vode. Istraživanja ovih jedinjenja traju od početka prošlog veka, ali je najveći pomak napravljen 1979. godine zahvaljujući ruskom doktoru Jevgeniju Majevskom, šefu laboratorije energetike bioloških sistema Instituta teoretske i eksperimentalne biofizike ruske Akademije nauka, kao i akademiku Ivanu Kunjancu, koji je postavio temelje proizvodnje fluorovodonika - jer se oni ne mogu naći u prirodi.
Nalik su vodi, ali su mnogo gušći i ne reaguju sa alkalima i kiselinama niti oksidišu, a mogu biti uništeni tek na temperaturama iznad 600 stepeni Celzijusovih; znači, tek u uslovima ozbiljnog požara. Recimo, 100 ml mogu da sadrže do 50 ml kiseonika, dok voda u istoj količini, uz pritisak od jedne atmosfere, sadrži samo 2,3 mililitra. Ovo omogućuje disanje jer pluća ispunjena ovom tečnošću putem krvi prenose kiseonik, a ugljendioksid se razlaže u reverzibilnom procesu. Praktično, čovek koji diše tečnost sastavljenu od fluorougljenika, to će činiti slično ribama - samo što će se razmena gasova vršiti preko pluća a ne preko škrga. Naravno, pošto su ova jedinjenja gušća nego vazduh, disanje bi bilo znatno otežano, ali bi omogućilo preživljavanje.
Zahvaljujući svojim neobičnim svojstvima, fluorougljenična jedinjenja su našla upotrebu u medicini, i to u reanimaciji i regenerativnoj medicini, a koriste se i pri zahvatu zvanom “bronhijalna lavaža”, prilikom kojeg se pacijentu pod anestezijom ispira jedno, a potom i drugo plućno krilo, i to u situacijama kada prestane disanje usled raznih faktora.
Rad ruskih naučnika doveo je do pronalaska perftorana ili tzv. plave krvi, koja smanjuje rizik od prenošenja bolesti i smanjenja imuniteta tokom transfuzije, a omogućava rešenje problema manjka davalaca krvi, kao i kod osoba koje zbog verskih shvatanja odbijaju takvu pomoć.
Pošto su istraživanja na temu disanja tečnosti dugo bila čuvana u tajnosti zbog instituta državne tajne, za očekivati je da će se u narednim godinama više znati o tome. Medicina i vojna industrija uvek su bile brz i dobar pokretač invetivnosti, pa nije nemoguće da će, u skorije vreme, tečnost umesto vazduha udisati podmorničari, astronauti i vatrogasci.
To već otvara nove mogućnosti i pomera granice napretka čovečanstva; a obzirom da se time vreme istraživanja produžuje i cena opreme smanjuje, nije nemoguće da će fluorougljenici pomoći čoveku da nastani i druge planete.
Z.Š.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|