FAUNA
Dr Ana Paunović
Najveće životinje
Opasne, teške, proždrljive...
Sigurno ste se barem nekada u životu zapitali: koje su životinje najveće na svetu, koliku visinu i dužinu dostižu i koliko su teške? Odgovori su začuđujući i neretko iznenađujući. Pa, pođimo redom...
Kolosalna lignja (Mesonychoteuthis hamiltoni)
Lavovska griva (Cyanea capillata)
Džinovska školjka (Tridacna gigas)
Kokosov pauk-rak (Birgus latro)
Japanski pauk-rak (Macrocheira kaempferi)
Tarantula golijat (Theraphosa blondi)
Leptir kraljice Aleksandre ili atlas (Ornithoptera alexandrae)
Golijat buba (Goliathus goliatus)
Moruna (Huso huso)
Kit-ajkula (Rhincodon typus)
Kineski džinovski daždevnjak (Andrias japonicus)
Žaba golijat (Conraua goliat)
Komodski zmaj ili komodski varan (Varanus komodoensis)
Kraljevska kobra (Ophiophagus hannah)
|
Zenice od 27 cm
Kolosalna lignja (Mesonychoteuthis hamiltoni) je najveći beskičmenjak. Dužine je 6-14 m, a težine do oko 500 kg. Džinovska lignja je jedno od najmisterioznijih bića naše planete.
U dubokim okeanima žive divovske lignje, tako da sigurno postoje i veći primerci. Navodno, najveća lignja je viđena tokom Drugog svetskog rata, na Maldivima – bila je dugačka čak 53 m, ali taj podatak nikada nije potvrđen. Za razliku od gigantske lignje (Architeuthis dux), čiji su udovi opremljeni sa samo nekoliko malih zuba, udovi kolosalne lignje su opremljeni oštrim kukicama. Za te lignje se veruje da su duže od džinovskih lignji. Ova lignja ima najveće oči u celom životinjskom carstvu - jedan primerak je imao zenice širine 27 cm.
Pipci do krova
Lavovska griva (Cyanea capillata), div meduza ili dlakava (čupava) meduza, je najveća poznata vrsta meduza na svetu. Nastanjuje hladne, borealne vode Artika, severnog Atlantika i severnog Pacifika. Vrste koje su slične lavovskoj grivi, za koje se misli da pripadaju istoj vrsti naseljevaju mora Australije i Novog Zelanda.
Najveći zabeležen primerak otkriven je 1870. godin. Klobuk te meduze imao je prečnik 2,3 m i pipke (tentakule) dužine 37 m. Lavovska griva koristi svoje pipke za napad, odbranu i lov. Hrani se ribama,račićima i manjim meduzama.
Šest kila bisera
Džinovska školjka (Tridacna gigas) koja se naziva i „medveđom šapom“, je najveći mekušac; može da dostigne dužinu od 1,2 m i težinu od više od 227 kg. Naseljava plitke vode, odnosno koralne grebene Indo-Pacifika. Obodi ljušture su tako naborani da se, pri zatvaranju, kapci savršeno uklapaju jedan u drugi. Postoje priče da su ove školjke odgovorne za smrt nepažljivih plivača jer su im „zarobile“ nogu prilikom zatvaranja svoje ljušture - što je malo verovatno jer se ona zatvara presporo. Ove priče nisu dokazane. Džinovska školjka stvara bisere; najveći biser koji je pronađen napravila je upravo ova vrsta. Njegova težina iznosila je 6,37 kg.
Samotnjak sa orasima
Kokosov pauk-rak (Birgus latro) je najveća je vrsta raka na svetu, ujedno i najveći kopneni zglavkar na našoj planeti. Može da naraste do 60 cm, mereno od repa do glave, i dostigne težinu od preko 4 kg. Živi na ostrvima Indijskog okeana, delomično oko Pacifika. Ovi rakovi ne mogu da plivaju, osim kao larve; u slučaju da odrasli rakovi upadnu u vodu, posle jednog sata umiru od posledice davljenja. Ova vrsta pravi podzemne prolaze u pesku i rastresitoj zemlji, i u njima provodi dan. Po noći izlazi i hrani se raznim organskim materijama, uključujući i kokosove orahe. Jedinke žive usamljeno. Pare se blizu mora, a jaja se polažu u vodu.
Najveći raspon nogu
Japanski pauk-rak (Macrocheira kaempferi), div okeanskog dna živi do sto godina. Živi u japanskom delu Tihog okeana, na dubinama od 150 do 300 m. Njihov težak i tvrd oklop štiti ih od predatora. Dužina oklopa iznosi im i do 40 cm a noge mogu da narastu i preko 4 m dužine. Ima najveći raspon nogu među svim zglavkarima. Težine im može biti preko 19 kg. Japanski rak na dnu okeana radi isti „posao“ kao ptica sup na kopnu - hrani se ostacima uginulih životinja, školjki i biljkaka.
Vibracije kroz zemlju
Tarantula golijat (Theraphosa blondi) dovoljno je velika da pojede ptice, ali za ljude je bezopasna životinja. Iako se ishrana ne bazira na ptičijem mesu, nije retkost da ovaj pauk pojede po nekog kolibrija. Ipak, najviše vole crve, guštere, žabe, ponekad i zmije. Raspon nogu mu je do 28 cm. Dužina tela im je do 12 cm i teže oko 170 gr. U samoodbrani, ovaj pauk (tarantula) trlja svoje nazubljene i dlakave ekstremitete jedan o drugi, što stvara zvuk koji se može čuti na udaljenosti od 5 m.
Ovaj pauk oslobađa dlačice koje nadražuju žrtvu i iritiraju kožu - da bi sprečio približavanje. Pauci golijati nemaju dobar vid. Umesto vida, koriste vibracije koje osećaju kroz zemlju. Ukoliko osete vibraciju, opipaće plen i ubrizgaće mu otrov. Ženka golijata živi 10-15 godina, ponekad i do 25 godina, dok mužjak živi samo 3-6 godina.
Nikada kao ženka
Leptir kraljice Aleksandre ili atlas (Ornithoptera alexandrae) je sa rasponom krila od skoro 30 cm -najveći leptir na svetu. Ova vrsta je veoma retka, živi u prašumama Papua Nove Gvineje i spada u ugrožene vrste. Ima masu od oko 30 gr. Mužjak i ženka razlikuju se toliko da izgledaju kao dve različite vrste, tj. mužjak ima plave i zelene šare, dok su krila ženke obojena crnom i zlatnom.
Najveći tvrdokrilac
Golijat buba (Goliathus goliatus) spada među najveće tvrdokrilac na svetu. Težak je oko 100 gr, a dugačak oko 11,5 cm. Iako postoje duži insekti, kada se uzmu u obzir svi parametri kao što su dužina, težina i čvrstoća, ovo zaista jeste najveći insekt na svetu. Golijat bube su rasprostranjene u šumama širom ekvatorijalne Afrike. Za sada postoji 5 opisanih vrsta koje pripadaju rodu Goliathus, a to su Goliathus cacicus, G. regius, G. albosignatus, G. orientalis i G. goliathus.
9 m kavijara
Moruna (Huso huso) može narasti do neverovatnih dimenzija - može dostići dužinu do 9 m. Kao najveći primerak koji se priznaje da je tačan jeste od 1.571 kg koji su ribari uhvatili u delti Volge. Osim veličine, i njen životni vek je veoma dug - prema nekim navodima, može da živi duže od 100 godina. Živi uglavnom pri morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste). Ove ribe nema na delu Dunava koji protiče kroz našu zemlju; međutim, pre izgradnje Đerdapske brane, morunu se često lovili na Dunavu. Ona je poznata i pod imenom beluga i evropska jesetra. Najveću slavu stekla je na osnovu jajašaca od kojih se dobija kavijar, a to je i razlog zašto se veoma mnogo lovila.
Velika usta za plankton
Kit-ajkula (Rhincodon typus) je šampion među ribama - može da dostigne dužinu od 13,5 m i težinu od 34 t! Pretpostavlja se da može da naraste i znatno više. Živi u otvorenim vodama tropskih okeana, retko se nalazi u vodama koje imaju temperaturu nižu od 22 °C. Pretpostavlja se da mogu da žive oko 70 godina. Iako ima velika usta, ova riba uglavnom se hrani planktonom i mikroskopskim biljkama i životinjama. Dnevno pojede oko 40 miliona račića. Zimi ne jede već živi od svojih masnih rezervi - od naslaga sala. Maksimalno zabeležena starost ove vrste je 80 godina. Na Zemlji se ova vrsta pojavila pre 60 miliona godina.
Repati vodozemac
Kineski džinovski daždevnjak (Andrias japonicus) je najveći repati vodozemac na svetu. Dostiže težinu od 64 kg i dužinu tela od 1,83 m. Hrani se rakovima, a u zarobljeništvu može da živi do 50 godina. Najviše jede rakove. U zarobljeništvu može da živi do 50 godina.
Žaba od 3 kg
Žaba golijat (Conraua goliat) može da poraste do 32 cm i da teži oko 3,3 kg. U pitanju je najveća žaba na svetu koja može da skoči i do 3 m unapred. Živi samo u Kamerunu i Ekvatorijalnoj Gvineji. Životni vek žabe u divljini iznosi 15 godina dok u zatočeništvu mogu da žive do 25 godina.
Ostrvski gigantizam
Komodski zmaj ili komodski varan (Varanus komodoensis) je najveći živi gušter na svetu. Mužjaci su dugački oko 3 m i teški oko 90 kg, dok su ženke manje.Njihova neuobičajena veličina se pripisuje ostrvskom gigantizmu, što je biološki fenomen gde se veličina životinja, izolovanih na nekom ostrvu, dramatično povećava kroz nekoliko generacija. To je oblik prirodne selekcije kod koje veće dimenzije osiguravaju prednosti u preživljavanju. Velike dimenzije biljojeda često onemogućavaju bežanje ili sakrivanje od napadača - dok na ostrvu obično nema napadača. Ostrvski gigantizam određen je nedostatakom ostrvskih grabljivaca koji bi ih ograničavali u razvoju. Nedostatak rivalstva omogućava da velike jedinke uzimaju i velike i male komade hrane za sebe, a i veliki rast osigurava bolju energetsku efikasnost (duže i lakše preživljavanje u ekstremnim uslovima).
Komodski zmajevi su mesožderi, love plen šunjajući se. Komodo zmaj može da dostigne brzinu od 20 km/h. Ima dugačak jezik koji stalno uvlači i izvlači, kako bi „osetio“ vazduh ili tlo i prikupio podatke o okolini. Ima snažan ugriz. Gladni komodski zmajevi su neretko prinuđeni da plivaju do susednog ostrva u potrazi za hranom, pa su postali vrsni plivači. Nije redak slučaj da odrasli komodski zmajevi pojedu mladunca, pa su mladi razvili interesantnu strategiju: valjaju se po fekalijama kako bi bili manje privlačan zalogaj.
Obrok za godinu dana
Mrežasti piton (Python reticulatus) je jedna od najdužih zmija koja je ikada zabeležena, oko 10 m. Pitoni su inače neotrovni. Oni ubijaju žrtvu omotajući je, stiščući i pri tome je dave. Probava mu je spora: jedan obilan „obrok“ može pitonu biti dovoljan i za godinu dana. Piton se uglavnom hrani manjim sisarima i pticama, isključivo je mesojed. Na njušci ima niz jamica osetljivih na toplinu pomoću kojih lako pronalazi toplokrvni plen. Vrsta je raširena na području jugoistočne Azije i Filipina. Uglavnom prebiva u tropskim šumama ali se može naći i u blizini ljudskih naselja.
I anakonda (Eunectes murinus) spada u jedne od najvećih zmija na svetu. Prosečna dužina iznosi blizu 5,5 m, dok su zabeležene (ali neproverene) dužine od 9,45 m i 11 m. Po dužini je blizu najdužoj živoj zmiji na svetu (mrežastom pitonu, koji je oko 10 m dugačak), ali zato drži rekord kao najteža i najglomaznija današnja zmija; može da teži 270 kg a u prečniku da ima više od 30 cm. Najveća zmija ikada izmerena je verovatno bila ženka anakonde, ulovljena ali ne ubijena, na granici između Kolumbije i Venecuele 1944. godine. Ovaj džin je bio dugačak čak 11,43 m, ali joj nisu izmerili težinu. Među zmijama otrovnicama najduža je kraljevska kobra (Ophiophagus hannah) - oko 5 m.
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
