OKO PLANETE

KLIMA

Metan na površini okeana

Ruski naučnici su objavili da su, u Arktičkom okeanu, nedavno uočili snažnu fontanu metana, upozorivši na mogućnost da izliv ovog gasa staklene bašte može da ubrza klimatske promene i pokrene izlivanje nafte ili gasa prilikom izbijanja iz odmrznutog permafrosta.
Istraživačka ekspedicija sa Univerziteta Tomsk Polytechnic (TPU) otkrila je, u blizini ostrva Benet, u Istočnosibirskom moru, izvor metana koji je toliko snažan da se, zbog mehurića gasa, čini da voda ključa na površini od 4 m2. Pri tome je koncentracija metana u vazduhu bila više od devet puta veća od atmosferskog proseka.
"Ovo je najmoćniji izvor metana koji sam ikada proučavao“, naveo je geolog Igor Semiletov koji je, pre mesec dana, upozorio da iznenadni izliv gasova iz podvodnog permafrosta može oštetiti naftnu i gasnu infrastrukturu i nuklearne centrale. Naime, “Rosatom” je pustio, u avgustu, u pogon plutajuću nuklearnu elektranu za snabdevanje strujom rudnika zlata u Peveku.
Tim istraživača sastavljen od naučnika iz Rusije, Velike Britanije, SAD, Italije, Holandije i Švedske uputio se brodom u istraživanje razmera i posledica emisija metana iz podvodnog permafrosta duž rute u Severnom moru. Permafrost, odnosno trajno zamrznuto tlo, nalazi se ispod dve trećine ruske teritorije i većeg dela Arktičkog okeana. Ali, počeo je da se odmrzava jer se Arktik zagrejava dvostruko brže nego ostatak planeta.
Topljenje podvodnog permafrosta udvostručilo se u poslednje tri decenije, dostigavši 18 cm godišnje. Jedna od posledica otopljavanja su masovna ispuštanja metana iz morskog dna, uključujući ledene formacije krutog metana koje mogu da eksplodiraju ako se destabilizuju.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"