MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 93
Planeta Br 93
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

HIGH TECH

 

 

RAČUNARI, INTERNET, MREŽE, LETELICE,
MEDICINA I MISIJA “ARTEMIS”

 

RAČUNARI
Windows PC veličine kutije šibice

iLife MP8 Micro PC, veličine kutije šibica, najmanji je Windows PC računar na svetu. Iako minijaturnih dimenzija: svega 50 x 50 x 40 milimetara, uz pomoć Wi-Fi dongla i bežične tastature i miša, on postaje personalni računar sasvim solidne konfiguracije namenjen obavljanju osnovnih kancelarijskih poslova, surfovanju i igranju manje zahtevnih PC igrica. Ovog "mališu" pokreće Intel Celeron N4100 quad-core Gemini Lake procesor, a opremljen je sa 4GB RAM-a i 64GB eMMC interne memorije. Za proširenje kapaciteta memorije i povezivanje sa perifernim uređajima zaduženi su microSD slot, HDMI port, dva USB 3.1 porta, 3,5mm audio izlaz i USB Type-C port, koji istovremeno služi i za napajanje. Sa prednje strane se nalazi samo prekidač za napajanje.
iLife MP8 Micro PC koristi Windows 10 x86 operativni sistem, i trenutno je najmanji računar sposoban da podrži ovaj operativni sistem. Uređaj je predstavljen u Hong Kongu krajem prošlog meseca, a njegova cena još uvek nije objavljena.

HIGH TECH

INTERNET
Direktno iz svemira

Kompanija "SpaceX" je postavila cilj da internet korisnicima sredinom naredne decenije ponudi mogućnost konekcije na net pomoću sopstvene  mreže satelita pod  nazvanom "Starlink". SpaceX radi početnog testiranja mora da obavi još šest do osam lansiranja u orbitu, a u okviru svakog bi bilo otpremljeno 60 novih satelita u svemir. SpaceX vidi Starlink kao konstelaciju nekoliko hiljada satelita dizajniranih da orbitiraju relativno nisko iznad Zemlje, stvarajući mogućnost kontinualne  internet konekcije na njenoj površini.

HIGH TECH

HIGH TECHKompanija je već dobila dozvole  Američke Federalne komisije za komunikacije, za lansiranje  gotovo 12.000 minijaturnih satelita. Prošle godine je i Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU)  predat zahtev za dobijanje  radiofrekvencija za komunikaciju sa dodatnih 30.000 satelita koji bi bili pozicionirani svuda iznad Zemlje. Ukupan broj koji je po SpaceX-u potreban za pokrivanje kompletne površine planete iznosi oko 42.000. Prvu grupu od 60 Starlink satelita, SpaceX je poslao u orbitu lansiranjem obavljenim u maju ove godine. Tri satelita su zakazala, dok su ostali funkcionalni. Da bi sistem mogao da bude dostupan krajnjim korisnicima, kompanija mora da razvije i odgovarajući korisnički terminal: mali uređaj pomoću koga će biti ostvarivana stabila veza između Starlinka i korisnika neta.

 

MREŽE
Kineska 5G revolucija

Kina uveliko predvodi globalnu 5G revoluciju. Projekcije predviđaju da će u narednih pet godina tržište 5G mreže širom sveta biti prošireno na 1,6 milijardi korisnika, a veliki deo njegovog rasta će, na osnovu planova implementacije njenih operatera, upravo omogućiti Kina. Kinezi veruju da će do 2025. godine imati 600 miliona pretplatnika 5G mreže, što ih čini vođama globalne 5G revolucije.
Po navodima  radne grupe GSMA Greater China, kineski pretplatnici predstavljaće gotovo 40 posto od ukupnog broja 5G korisnika u na celoj planeti.

HIGH TECH

Više od 85 posto kineskog stanovništva biće pretplaćeni na mobilne usluge do 2025. godine, 88 odsto korisnika imati pametne telefone, a 36 odsto će ih koristiti  za 5G usluge, navode iz GSMA. Ogroman procvat 5G pametnih telefona za 2020. godinu nedavno je predvidela i Wall Street banka Goldman Sachs. Kineski tehno gigant Huawei će po njima ostvariti značajnu korist kroz ovaj razvoj. Inače, Huawei je prošle godine obavio prvi 5G poziv u svetu i lansirao prvi 5G terminalni uređaj. U Kini na razvoju 5G tehnologije rade China Mobile, China Telecom, China Unicom, Huawei i mnoge druge kompanije.

LETELICE
Predstavljen Uberov dron za dostavu hrane

Servis Uber Eats u San Diegu priprema se za testiranje svoje nove usluge dostave hrane dronovima, od koje se očekuje da zaživi tokom  2020. godine. Predstavljen je novi izgled drona koji koristi inovativna rotirajuća krila sa šest propelera, kako bi prelaz između vertikalnog poletanja i leta naprijed bila što ravnomerniji. Rotirajuća krila su ranije viđena kod prototipa letećih automobila, ali nisu imala značajnu primenu kod dronova. Propeleri su pozicionirani vertikalno u sekvencama poletanja i sletanja, a tokom samog leta se okreću napred kako bi se dron kretao brže i efikasnije.
Rotirajuće krilo podseća na dizajnerko rešenje veterana NASA-e Marka Mura za prototip letećeg taksija. Dron i taksi su projekti u okviru plana Uber Elevate, čiji je zadatak premeštanja transpora i dostave "u vazduh". Probni letovi letećeg taksija su planirani za 2020. godinu, a komercijalna upotreba 2023. godine.
Dron je projektovan tako da obavi dostavu obroka za dve osobe  u roku od osam minuta, uključujući pakovanje i preuzimanje pošiljke. Domet drona s pošiljkom iznosi nešto više od 19 km, bez nje 30 km, a može da leti u uslovima kada vetar ne duva brzinom većom od 50 km/h. Dron je položio "ključnu analizu dizajna" i njegov prvi let. za koji je se američka Federalna administracija za avijaciju dala dozvolu, se očekuje pre kraja godine.

 

HIGH TECH

MEDICINA
Univerzalna veštačka krv

Istraživački tim sa Medicinskog fakulteta japanske Vojne akademije je napravio veštačku krv, koja odgovara svim krvnim grupama. Prvi testovi koji su obavljeni na zečevima su dali odlične rezultate, pa se lekari nadaju da će veštačka krv u skoroj budućnosti moći da se koristi i u humanoj medicini. Testiranje je obavljeno na deset zečeva koji su patili od teškog gubitka krvi. Šest je preživelo ispitivanje i uspešno se oporavilo, što je slično rezultatima koji su dobijeni primenom prave krvi.  Japanski naučnici tvrde da kod preživelih zečeva nije bilo komplikacija i štetnih posledica.
Veštačka krv sastoji se od trombocita i crvenih krvnih ćelija, a izvedena je iz ćelijske membrane. Profesor Manabu Kinošita, koji je bio na čelu istraživačkog tima, izjavio je da će veštačka krv pomoći da se značajno poveća šansa za preživljavanje u mnogim situacijama. Istakao je da se da će ona moći da se skladišti čitavih godinu dana na običnoj sobnoj temperaturi.

HIGH TECH

 

MISIJA “ARTEMIS”
NASA predstavila nova svemirska odela

Dugoročni cilj misije Artemis, koju planiraju NASA, Evropska svemirska agencija i jedan broj angažovanih privatnih kompanija, jeste dugoročno i održivo prisustvo čoveka na Zemljinom prirodnom satelitu, što kasnije treba ta olakša realizaciju misija ka Marsu i dalje u Svemir. Zbog  toga se već uveliko radi na novim i daleko savršenijim odelima za astronaute. NASA je predstavila najnoviji model, koji bi trebalo da bude korišćen prilikom naredne misije na Mesec, 2024. godine.
Mesec je prilično negostoljubiva sredina, i odelo astronauta mora da bude izuzetno prilagođeno uslovima koji tamo vladaju. Prvi problem su sitne i vrlo oštre krhotine koje mogu ući u sistem koji astronautu omogućava disanje. Odelo astronauta koji na površini Meseca treba da ostane duže vreme, mora da izdrži veliki temperaturni raspon koji iznosi od –150 do +120 stepeni Celzijusa. Astronaut na leđima nosi neophodan sistem za održavanje života u kome se nalaze napajanje i sistem za disanje, ali i depo za skladištenje biološkog otpada.
On mora da potpuno bude  zaštićen od radijacije i kontakta sa mikrometeoridima- mikroskopskim česticama koje zaostaju nakon sagorevanja meteora. Od odela zahteva maksimalna moguća mobilnost i pokretljivost.
"Exploration Extravehicular Mobility Unit" ili "xEMU", ime je kosmičkog odela koje se razvija već decenijama, ali je poslednjih godina razvoj visoke tehnologije omogućio kvantni skok.  U novom odelu astronaut može da neki predmet sa tla Meseca podigne čak i iznad glave, što je ranije bilo neizvodljivo. U kacigu je smešten najsavremeniji multimedijalni sistem za komunikaciju sa

HIGH TECH

 




Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA