BIOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Najmanje životinje

Gotovo sve u mm, tek poneko u cm

Vrste čije su telesne veličine manje verzije svojih predaka i srodnika prilično su rasprostranjene u životinjskom carstvu. Ekstremni primeri su ipak neobični. Prednosti patuljaste građe je teško shvatiti. Smanjena veličina tela obično rezultira pojednostavljenom morfologijom, poput manje prstiju na ekstremitetima, manje kostiju lobanje, a neke vrste daju i manje potomstva u odnosu na veće srodnike. Naučnici još uvek raspravljaju o evolutivnim prednostima minijaturnih tela kod nekih vrsta.

U brojnim slučajevima, patuljasti rast je način da se izbegnu konkurentski pritisci sredine, ili da se iskoristi ekološka niša. Teorije koje objašnjavaju koristi manjeg tela uključuju, između ostalog, ranije razmnožavanja unutar životnog veka vrste i, verovatno, veću otpornost na izumiranje, jer su manje životinje mnogobrojnije. Smatra se da, kada su resursi u okruženju ograničeni, neke vrste se smanjuju da bi umanjile svoje energetske potrebe.
Zanimljivo je da se čini da se evolucija ka smanjenju veličine tela događa u izolovanim staništima, a naročito na ostrvima, jer je tu količina hrane ograničena. Manje životinje jedu manje hrane, čime će verovatno proći prelomnu tačku gde je smanjenje populacije dovoljno da se hrana obnovi, pa samim tim preživeli i osnuje novu populaciju sličnih sebi. Slučajevi smanjivanja velikih sisara na ostrvima predstavljaju neke od najdramatičnijih smanjenja poznatih veličina životinja.

Opasni ubod meduze

Irukandži meduza (Carukia barnesi) jeste sićušna, ali izuzetno smrtonosna meduza, čije se stanište nalazi na području Australije. Mada, i kad odraste, zvono joj nije veći od nokta na palcu čoveka, smatra se da je njen otrov oko stotinu puta jači od otrova kobre, a hiljadu puta od otrova pauka tarantule. Ubod ove naizgled bezazlene i teško uočljive meduze izaziva simptome poznate pod nazivom Irukandži sindrom. Sastav otrova je zasad nepoznat, pa samim tim i ne postoji ni protivotrov.
Za sada se zna za dve vrste Irukandži meduze: Carukia barnesi i nedavno otkrivena vrsta Malo kingi. Zvono irukandži meduze je između 5 i 10 mm širine i na njega se nastavljaju četiri izuzetno dugačka pipka, čija dužina može biti od nekoliko cm do 1 m. Žarne ćelije su grupisane i izgledaju kao prstenovi formirani od malih crvenih tačaka. Za razliku od većine meduza koje imaju žarne ćelije isključivo na pipcima, Irukandži meduze ih imaju i duž pipaka i oko zvona.
Irukandži meduza dobila je ime po plemenu Aboridžina koje živi u priobalnom delu Kvinslenda, na severoistoku Australije. Ljudi iz plemena Irukandži dugo su dobijali simptome nepoznate bolesti - patili su od vrlo jakih bolova u raznim delovima tela, imali grčeve u mišićima udova, žarenje kože i lica, oticala su im pluća. Pored toga, mučila ih je jaka glavobolja, hvatala ih je muka, povraćali su, imali visok krvni pritisak i veći broj otkucaja srca. Kada je medicinska pomoć kasnila ili izostajala, često su umirali. Ovo tajanstveno stanje prvi put je opisano 1952. godine. Tek 1964. godine, dr Džek Barns uspeo je ove simptome da  poveže sa meduzom.
Meduza dugo nije uzimana u obzir jer njen ubod (ožarenje) izaziva samo blago peckanje, dok teški simptomi nastaju kasnije i traju satima, danima. Da bi dokazao da je u pravu, dr Barns je morao da uhvati jednu meduzu i da se sam ožari njenim otrovom. Zato je, po ovom odvažnom lekaru, meduza dobila latinski naziv (barnesi). Drugo ime (kingi) dato joj je po američkom turisti Robertu Kingu, koji je kratak susret s njom platio životom. Ove i neke druge otrovne meduze, mada su živele samo u tropskim morima, proširile su se i na neka druga mesta u svetu. Pronađene su u okolini britanskih ostrva, Japana i na obalama Floride.

Insekti kao mitske vile

Najmanji insekti pripadaju familiji osa Mymaridae. Naizgled nevidljivi, elegantnih tela i tanananih krila s dugim dlačicama na njima, podsećaju na mitske vile i zbog toga su i zaslužile svoje ime na engleskom: fairyflies - „vilinskim mušicama“. Sve poznate vrste, osim dve, su paraziti na jajima drugih insekata.
Minijaturne ose vrste Dicopomorpha echmepterygis su najmanji insekti na svetu. Prvi put su sakupljeme 1994. godine u američkoj državi Ilionis, a vrsta je opisana 1997. godine. Ove ose naseljavaju istočni deo Severne Amerike.
Beskrilni mužjaci dostižu veličinu od 0,13 mm. Budući da je jedina funkcija mužjaka oplodnja, njegovo je telo je vrlo pojednostavljeno; sivo-braonkasto telo, bez očiju i usnog aparata. Ženke imaju paperjasta krila, pretežno su crne boje i takoreći džinovskog rasta naspram mužjaka, jer mogu da dostignu veličinu i do 0,55 mm. Životni vek im je izuzetno kratak i kreće se od nekoliko sati do nekoliko dana.

Uvećanje broja životinja

Simptomi hronične radijacione bolesti su dijagnostikovani kod ovaca i konja (starosti 3-8 godina) iz Belorusije, 18 meseci posle nesreće. Životinje su bile letargične, iscrpljene, uočeno je otežano disanje, došlo je do promena u krvi, hiperglikemija i niske koncentracije hormona štitne žlezde. Međutim, istraživači su došli do zaključka da je broj jelena, srndaća i divljih svinja na području černobilske zabranjene zone sličan broju tih životinja u četiri beloruska parka prirode. Broj srndaća i jelena u stalnom je porastu od 1987. godine, a samo od 1996. godine, broj srndaća se povećao deset puta. Istraživači su utvrdili i da vukova ima sedam puta više nego u drugim sličnim područjima. Tako veliku razliku u brojkama istraživači pripisuju jednostavnoj činjenici da niko ne lovi u blizini Černobila.
Naučnici su pratili obrasce ponašanja vukova putem odašiljača. U decembru 2018, uspeli su da prvi put lociraju i prate mladog vuka koji se udaljio više od 30 km od elektrane. Za samo tri nedelje, mladi vuk, kojeg naučnici prate putem odašiljača, prešao je čak 300 km. Naučnici navode da nijedan vuk nije radioaktivan, ali da se ne može sa sigurnošću reći da li nose mutirane gene.

Ribe ni za 1 cm

Jedna od najmanjih riba na svetu daleki je srodnik šarana. Veličine 7,9 mm, otkrivena je 2005. godine, zahvaljujući ekipi evropskih i singapurskih naučnika. Vrsta Paedocypris progenetica živi u kiselim močvarama indonežanskog ostrva Sumatre i malezijskog dela Bornea.
Mužjak parazitske vrste ribe Photocorynus spiniceps, pronađen 2005. godine, dugačak je samo 6,2 mm, tako da mužjaci ove vrste drže titulu najkraćeg polno zrelog kičmenjaka.
Morski konjici (Hippocampus) su nesvakidašnjeg oblika; izgledom podsećaju na šahovsku figuru skakača. Pigmejski morski konjić (Hippocampus bargibanti) živi među koralnim grebenima u zapadnom Pacifiku, uključujući i Australiju. Velik je otprilike kao čovekov nokat - do 2 cm i spada među najbolje kamuflirane ribe u okeanu. Nekada se pogrešno mislilo da se radi o mladunčetu neke druge vrste morskih konjica, dok nije ustanovljeno da je to njegova prirodna veličina.
Žuti pigmejski morski konjic (Hippocampus denise) može da naraste do 16 mm. Nastanjuje takođe zapadni Pacifik. Opisan je 2003. godine.

Žabe za na nokat

Eleutherodactylidae je familija žaba koja obuhvata 4 roda sa direktnim razvićem. To su minijatrurne žabe veličine 10,5-88 mm. Žaba, koju zoologija poznaje pod imenom Eleutherodactylus iberia, toliko je mala da može da stane na nokat od palca.
Pojava minijaturnosti dovodi i do određenih ograničenja u morfološkom razvoju kao i u obrazovanju malog broja jaja (nekada samo jedno jaje). Ali, bez obzira na svoju veličinu, spada u red najotrovnijih stvorenja na svetu. Ove žabe obložene su otrovnim alkaloidom koji parališe mišiće. Poznate su i po tome što proizvode izuzetno visokofrekventne zvuke, preko 5 kiloHerca. Postoje samo dve izolovane populacije, obe u provinciji Holguin na istoku Kube, na nadmorskim visinama ispod 600 m.
Minijaturna žaba Paedophrine amauensis je vrsta žabe sa Papue Nove Gvineje; dužina joj je 7,7 mm i najmanja je žaba na svetu. Naučnici smatraju da je njena veličina povezana sa staništem - šumskim tlom pokrivenim lišćem. Ovu žabu je bilo teško uočiti - ne samo zbog veličine već i zbog boje koja joj omogućava da se uklopi u okolinu, i zbog glasa koji podseća na zvuke koje proizvode insekti.

Gušteri gekoni

Gekoni su mali gušteri iz vrste gmizavaca koji žive u najrazličitijim područjima Zemlje, od pustinja, preko visokih planina, do kišnih šuma i priobalnih područja. Patuljasti gekon (Sphaerodactylus parthenopion) je najmanja poznata vrsta gekona na svetu. Dug je samo 18 mm. Ima ga na britanskim Devičanskim ostrvima.
Pored brojnih karakteristika koje ih odvajaju od ostatka životinjskog carstva, kameleoni u svojoj porodici imaju i jednog posebnog patuljastog člana po imenu Brookesia micra. Smatra se endemskom vrstom jer naseljava svega nekoliko kvadratnih kilometara na Madagaskaru. Najveći pronađeni primerak dosegao je 3 cm dužine.

Zmije - najmanje što je moguće

Zmija-končić (Leptotyphlops carla) sa Barbadosa na prvi pogled izgleda kao glista; ali, kada se bolje zagleda, vidi se da se radi o zmiji. Ima tipičan zmijski jezik i vijugavo zmijsko kretanje, a otkrivena je 2006, pod jednim kamenom na Barbadosu. Manja je od svih ostalih zmijskih vrsta i, kako naučnici veruju, najmanja što jedna zmija uopšte može da bude.

Ptice za let unazad

Kolibri je najmanja ptica na svetu. Može da lebdi u vazduhu i leti unazad. Iako telo nema više od 2 gr, mogu da lete brzinom od 100 km/h, i da pri tom zamahnu krilima do 80 puta u sekundi. Kolibri ima veoma dugačak jezik, rasečen na dva dela, kojim pije nektar, lapćući ga udarcima jezika trinaest puta u sekundi. Najmanja među njima je pčelinji kolibri (Mellisugahelenae). Mužjak ovog kolibrija je poznat kao najmanja ptica na svetu (ženka je malo veća). Endemska je vrsta na Kubi, gde živi u gustim šumama. Dugačka je oko 5 cm i teži oko 1,7 gr.

Sisari - džepni majmuni i buljave aveti

Bumbar slepi miš (Craseonycteris thonglongyai) ili kako se još naziva: kiti, najmanji je poznati slepi miš na Zemlji. Veoma je ugrožen zbog seče šuma na Tajlandu i Mijanmaru. Dok leti, izgleda kao kolibri koji lebdi iznad lišća bambusa. Teži oko 2 gr i, dok je u letu, više podseća na kolibrija nego na slepog miša. Dugačak je 3-4 cm.

Pigmejski mišji lemuri (rod Microebus) naseljavaju Madagaskar. Do sada je otkriveno osam vrsta mišjih lemura Imaju trup dugačak samo 15-ak cm, teže do 60-tak gr. Pigmejski mišji lemuri spadaju među najmanje primate na svetu. Glava i telo su mu dužine oko 6 cm, dok mu je rep i više nego dvostruko duži od tela. Stanovnici Madagaskara su lemure oduvek povezivali sa duhovima, verovatno zato što su u pitanju noćne životinja velikih očiju. Trenutno je ovaj rod ugrožen jer ga love i prodaju kao egzotičnu životinju.

Patuljasti marmozet (Cebuella pygmaea) spada u najmanje vrste majmuna. Odrasli primerci su teški 110-140 gr i dugački oko 16 cm. Žive u prašumama Amazona i hrane se insektima i korom drveta. Imaju oštre zube i kandže, ali prilično su miroljubivi. Lokalno stanovništvo ga naziva „džepni majmun“.
Tarzijeri, ili aveti su majušni primati sa ogromnim buljavim očima, koje savršeno odgovaraju njihovom noćnom životu. Filipinski tarzejer (Tarsius syrichta) smatra se za stvorenje sa najvećim očima u odnosu na veličinu tela. Oči su im nepomične, ali zato mogu da okreću glavu za 180 stepeni i da u svim pravcima okreću, pa čak i „gužvaju“ svoje velike, tanane uši. Hrane se biljkama i insektima. Nastanjuju neka ostrva jugoistično Azije.

Minijaturna lisica, fenek (Vulpes zerda), stanovnik je pustinjskih predela. Teška je oko 1,4 kg i duga oko 30 cm, ako se ne računaju njene dugačke uši od oko 15 cm, koje joj pomažu da se rashladi na pustinjskim vrućinama. Danju se krije u jazbinama, a noću kreće u potragu za insektima i voćem. Neki stanovnici pustinja je love zbog krzna.

Azijska patuljasta vidre (Amblonyx cinerea) je najmanja živuća vrsta vidre. Odrasle jedinke dostižu težinu do 5,4 kg i dužinu (sa repom) 70-100 cm, od čega oko 30 cm otpada na rep. Telo azijske patuljaste vidre je vitko i savitljivo. Krzno sa gornje strane tela je tamno-smeđe boje dok je sa donje strane prljavo belo, naročito na obrazima i vratu. Dlake su relativno kratke, dužine manje od 2,5 cm, a krzno je mekano i gusto. Za razliku od ostalih vrsta vidri patuljaste plen love šapama a ne ustima. Azijska patuljasta vidra naseljava južnu Indiju, jugoistočnu Aziju uključujući ostrva, Sumatru, Javu, Borneo i Palavan. Naseljava slatkovodna staništa kao što su močvare, reke koje meandriraju, bare i pirinčana polja.

Najmanja mačka i pas

Gospodin Pibls, iz Ilinoja, SAD, je odrasli mačak dugačak oko 15 cm. Može da stane u čašu od 2 dcl. A čivava Daki, iz Floride, je od repa do nosa dugačak samo 15,2 cm.

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"