SAOBRAĆAJ

Vladimir Milojević

Magnetna levitacija umesto tračnica i aviona

Brzina “na vazduh”

Bespilotne letelice (BL) ili popularno nazvani” dronovi” su letelica bez ljudske posade tj. bez pilota. Sama letelica je jedan deo sistema. Celoviti sistem obuhvata i  kontrolnu stanicu postavljenu na zemlji ili u drugom vazduhoplovu. Sam let BL odvija se na dva načina, zavisno od nivoa autonomije: daljinskom kontrolom  operatera iz kontrolne stanice postavljene na zemlji, ili autonomno, sa računara postavljenog na samoj letelici. U poređenju sa avionima sa posadom, BL je prvobitno bila zamišljena za izvršavanje zadataka u vojne svrhe, opasne po čoveka. Procenjuje se da je, tokom 2015. prodato preko million BL .

Ideja o vozovima koji koriste princip magnetne levitacije pojavila se 1968. godine. Prvi uspešni prototip realizovan je 1975, a prva “pruga” na svetu, korišćena u komercijalne svrhe, izgrađena je u Birmingemu, u Velikoj Britaniji, 1985. Duga oko 600 m, povezivala je aerodrom sa lokalnom železničkom stanicom. Vozno sredstvo je predstavljao mali šatl, koji je levitirao na visini od 15 mm. Brzina šatla bila je mala, svega 42km/h. Zbog brojnih nesavršenosti i nedovljnog razvoja neophodne procesorsko- kontrolne elektronike, posle 11 godina zamenjen je klasičnom železničkom kompozicijom.
Nemačka je, 1979, na Sajmu transporta u Hamburgu, predstavila svoju verziju magleva na demostracionoj trasi dugoj 908 m. Posle tri meseca, trasa je demontirana. Nemačka kompanija “Transrapid” je pomogla Kini da otvori svoju prvu maglev-liniju 2002. godine, između aerodroma “Pundog” i centra Šangaja. To je najaktivnija komercijalna linija na svetu - radi neprekidno od kada je puštena u saobraćaj. Voz na njoj dostiže brzinu do 430 km/h, a 30 km prelazi za manje od osam minuta.

Najbrža levitirajuća, najbrža klasična...

Kina je zemlja u kojoj je, tokom poslednje decenije, uz značajno državno finansiranje i podršku, izgrađena najveća mreža brzih železnica na svetu (high speed rail- HSR) , čija će ukupna dužina na kraju ove godine dostići 32.000 km. Kina se ponosi i najbržom "klasičnom" brzom železničkom linijom na svetu. Na pruzi koja spaja Peking i Šangaj, voz “fuxing” kreće se redovnom brzinom do 350 km/h, pa deonicu dugu 1302 km prelazi za svega 4 sata i 20 minuta. Kinesko Ministarstvo nauke i tehnologije, pre četiri godine, naložilo je državnoj kompaniji “China Railway Rolling Stock (CRRC) Corp”, koja se bavi razvojem i proizvodnjom železničkih voznih sredstava, da proizvede potpuno novi model “magleva”, za šta je predviđen budžet od 464 miliona dolara. Voz treba da bude osposobljen za ostvarivanje redovne brzine od 600km/h.
Provincija Šandong, u istočnom delu Kine, obavezala se da izgradi prugu za testiranje od Žinana do Kuingdaoa, dugu 350 km, do kraja 2021. godine. Predviđena je, istovremeno, i izgradnja nešto sporije linije u provinciji Hunan. Prvi prototip voza inženjeri su prezentovali prošlog maja. Radeći intenzivno tri godine, razvili su laganu, izrazito čvrstu šasiju voza, koja će biti korišćena kao osnova za razvoj pet drugih prototipova. Korporacija trenutno gradi eksperimentalni centar i novi pogon za izgradnju voznih sredstava. Planira se da sve bude završeno do kraja tekuće godine.

Još malo pa kao avioni

Kinezi ipak nisu prvi kojima je pošlo za rukom da naprave voz koji ide 600 km/h. Japanci su svojom verzijom “magleva” (kompozicijom sa sedam kola), aprila 2015. godine postigli brzinu od 603 km/h. Takve železničke garniture će voziti na budućoj  “Čuo Šinkasen” liniji između Tokija i Osake, čija je izgradnja u toku.
Do 2027. će biti završena 286 km duga deonica od Tokija do Nagoje, koju će magnetno-levitirajući vozovi, uz sva predviđena stajanja, prelaziti za 40 minuta. Kada bude nastavljena do Osake, dužina trase će iznositi 438 km, od čega će više od 80% biti u tunelima ili na vijaduktima. Predviđa se da “maglevi” celu trasu prelaze za 67 minuta, a da maksimalna vozna brzina bude 505km/h.

Vladimir Milojević

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"