MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OSVAJANJE SVEMIRA

 

I. Jakšić

Robot “spejsbok”

Skokovi u kosmosu

 

Roveri kao što su “spirit”, “oportjuniti” i “kjurioziti” odlično se snalaze u istraživanju Marsa. Ali, problem je u tome što ova svemirska vozila s točkovima imaju određene granice. Postoje predeli gde ta vozila ne mogu da stignu. Kao što je pokazao sićušni robot koji skakuće “mascot” na površini asteroida potencijalno opasnog po planetu Zemlju,162173 Riugu, možda će on uspeti da prevaziđe tu prepreku.

Osvajanje svemira

Grupa studenata iz ciriških institucija razvija jednog od najnaprednijih robota istraživača svemira. “Spejsbok” je četvoronožni robot koji se testira u tehničkom centru Evropske svemirske agencije ESTEC, u Holandiji. Inspiraciju za celokupnu ideju dobili su diveći se astronautima koji su otišli na Mesec.
Kada su američki astronauti došli na Mesec, brzo su shvatili da je skakutanje najprirodniji način na koji se tamo možete kretati. Slaba gravitaciona sila omogućava efikasnu propulziju, makar kada su u pitanju tela manje mase. Studenti iz Ciriha, predvođeni postdiplomcem Hendrikom Kolvenbahom iz ETH Robotic Systems Lab, u Cirihu, već neko vreme rade na “robotboku”. Dizajn ovih naprava inspirisan je životinjama kao što su jeleni i antilope (sprinbok) i zasnovan na njihovom veštom i brzom kretanju u određenim okolnostima.
Kolvenbah je, u saopštenju za javnost, objasnio da umesto statičkog kretanja, gde najmanje tri noge u svakom trenutku ostaju na zemlji, dinamičan hod omogućava faze letenja pri kojem nijedna noga ne dotiče površinu.

Osvajanje svemira

U prošlosti, pravljenje ovakve vrste robota nije bilo moguće. Međutim, napredak tehnologije učinio je ovu zamisao izvodljivom. Upravo u životinjskom svetu nailazimo na primere dinamičkog hoda, ali su tek nedavno kompjuterska moć i algoritmi neophodni za kontrolisanje učinili mogućom primenu na robotima, precizirao je Kolvenbah. Kada su astronauti sleteli na Mesec, skakutanje je bila instinktivna reakcija na slabu gravitacionu silu na koju su tamo naišli. Ali njima je bilo lakše, jer čovek ima prirodnu ravnotežu. Kada su roboti u pitanju, takva sposobnost mora pažljivo da bude projektovana i ugrađena, slično kao kod svemirskih letelica.

Ni let ni hod

Član ekipe, Aleksander Diče naveo je da “spejsbok” može da dostigne visinu do 2 m u uslovima lunarne gravitacije, iako takva visina donosi nove izazove. Čim se otisne s tla, robot s nogama mora da se uravnoteži da bi se bezbedno spustio. U tom stadijumu, on se u stvari ponaša poput mini svemirske letelice. Stoga, ono što su naučnici uradili je iskorišćavanje jedne od metoda konvencionalnih satelita za kontrolisanje orijentacije, koja se naziva reakcioni točak. Može se ubrzavati i usporavati kako bi se izazvala jednaka i suprotna reakcija kod samog “spejsboka”. Iako ljudi i životinje mogu da skaču s prirodnom lakoćom, robot poput “spejsboka” ima nešto što oni nemaju a to je mogućnost skladištenja energije. Uz to, u noge “spejsboka” ugrađene su opruge kako bi se uskladištena energija tokom prizemljenja oslobađala pri ponovnom uzletanju. Tako se u velikoj meri smanjuje količina energije potrebna za takve skokove. Iako istraživači misle će “spejsbok” u budućnosti moći da dostigne visinu od 2 m na Mesecu, još uvek se nije stiglo do toga. Do sada su postigli visinu od 1,3 m prilikom simulacije gravitacione sile na Mesecu.

Osvajanje svemira

Objekti za testiranje u Holandiji omogućavaju ekipi simulaciju različitih gravitacionih sredina. Na asteroidima, robot može da skoči preko 2 m, kada su duži vremenski intervali u pitanju, ali to zahteva još bolju kontrolu da bi se bezbedno sletalo.
Drugi test izveden je pomoću ekstremno ravne površine ORBIT-a (engleska skraćenica od Orbital Robotics Bench for Integrated Technology). ORBIT može da testira “spejsbok” u dve dimenzije. Tokom ovog testa, robot je postavljen na stranu i zakačen za bazu koja slobodno pluta. Zatim odskače s jedne na drugu stranu ORBIT-a, radi bolje simulacije male gravitacije na asteroidima..
Testiranje “spejsboka” protiče zadovoljavajuće ali treba imati na umu da je u pitanju strogo kontrolisana proba u laboratorijskim uslovima. Tim istraživača je, osim ravne, odradio testiranja na neravnoj površini.

 

I. Jakšić

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 92
Planeta Br 92
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA