OSVAJANJE SVEMIRA

I. Jakšić

Robot “spejsbok”

Skokovi u kosmosu

Roveri kao što su “spirit”, “oportjuniti” i “kjurioziti” odlično se snalaze u istraživanju Marsa. Ali, problem je u tome što ova svemirska vozila s točkovima imaju određene granice. Postoje predeli gde ta vozila ne mogu da stignu. Kao što je pokazao sićušni robot koji skakuće “mascot” na površini asteroida potencijalno opasnog po planetu Zemlju,162173 Riugu, možda će on uspeti da prevaziđe tu prepreku.

Grupa studenata iz ciriških institucija razvija jednog od najnaprednijih robota istraživača svemira. “Spejsbok” je četvoronožni robot koji se testira u tehničkom centru Evropske svemirske agencije ESTEC, u Holandiji. Inspiraciju za celokupnu ideju dobili su diveći se astronautima koji su otišli na Mesec.
Kada su američki astronauti došli na Mesec, brzo su shvatili da je skakutanje najprirodniji način na koji se tamo možete kretati. Slaba gravitaciona sila omogućava efikasnu propulziju, makar kada su u pitanju tela manje mase. Studenti iz Ciriha, predvođeni postdiplomcem Hendrikom Kolvenbahom iz ETH Robotic Systems Lab, u Cirihu, već neko vreme rade na “robotboku”. Dizajn ovih naprava inspirisan je životinjama kao što su jeleni i antilope (sprinbok) i zasnovan na njihovom veštom i brzom kretanju u određenim okolnostima.
Kolvenbah je, u saopštenju za javnost, objasnio da umesto statičkog kretanja, gde najmanje tri noge u svakom trenutku ostaju na zemlji, dinamičan hod omogućava faze letenja pri kojem nijedna noga ne dotiče površinu.

U prošlosti, pravljenje ovakve vrste robota nije bilo moguće. Međutim, napredak tehnologije učinio je ovu zamisao izvodljivom. Upravo u životinjskom svetu nailazimo na primere dinamičkog hoda, ali su tek nedavno kompjuterska moć i algoritmi neophodni za kontrolisanje učinili mogućom primenu na robotima, precizirao je Kolvenbah. Kada su astronauti sleteli na Mesec, skakutanje je bila instinktivna reakcija na slabu gravitacionu silu na koju su tamo naišli. Ali njima je bilo lakše, jer čovek ima prirodnu ravnotežu. Kada su roboti u pitanju, takva sposobnost mora pažljivo da bude projektovana i ugrađena, slično kao kod svemirskih letelica.

Ni let ni hod

Član ekipe, Aleksander Diče naveo je da “spejsbok” može da dostigne visinu do 2 m u uslovima lunarne gravitacije, iako takva visina donosi nove izazove. Čim se otisne s tla, robot s nogama mora da se uravnoteži da bi se bezbedno spustio. U tom stadijumu, on se u stvari ponaša poput mini svemirske letelice. Stoga, ono što su naučnici uradili je iskorišćavanje jedne od metoda konvencionalnih satelita za kontrolisanje orijentacije, koja se naziva reakcioni točak. Može se ubrzavati i usporavati kako bi se izazvala jednaka i suprotna reakcija kod samog “spejsboka”. Iako ljudi i životinje mogu da skaču s prirodnom lakoćom, robot poput “spejsboka” ima nešto što oni nemaju a to je mogućnost skladištenja energije. Uz to, u noge “spejsboka” ugrađene su opruge kako bi se uskladištena energija tokom prizemljenja oslobađala pri ponovnom uzletanju. Tako se u velikoj meri smanjuje količina energije potrebna za takve skokove. Iako istraživači misle će “spejsbok” u budućnosti moći da dostigne visinu od 2 m na Mesecu, još uvek se nije stiglo do toga. Do sada su postigli visinu od 1,3 m prilikom simulacije gravitacione sile na Mesecu.

Objekti za testiranje u Holandiji omogućavaju ekipi simulaciju različitih gravitacionih sredina. Na asteroidima, robot može da skoči preko 2 m, kada su duži vremenski intervali u pitanju, ali to zahteva još bolju kontrolu da bi se bezbedno sletalo.
Drugi test izveden je pomoću ekstremno ravne površine ORBIT-a (engleska skraćenica od Orbital Robotics Bench for Integrated Technology). ORBIT može da testira “spejsbok” u dve dimenzije. Tokom ovog testa, robot je postavljen na stranu i zakačen za bazu koja slobodno pluta. Zatim odskače s jedne na drugu stranu ORBIT-a, radi bolje simulacije male gravitacije na asteroidima..
Testiranje “spejsboka” protiče zadovoljavajuće ali treba imati na umu da je u pitanju strogo kontrolisana proba u laboratorijskim uslovima. Tim istraživača je, osim ravne, odradio testiranja na neravnoj površini.

I. Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"