IZLOŽBE
Dubravka Marić
Put na Mesec
Nebeski pratilac koji je uvek tu
 Izložba ''Put na Mesec'' koja se održava u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, produžiće u Srbiji obeležavanje slavnog jubileja (prvo čovekovo stupanje na neko drugo nebesko telo), sve do kraja januara 2020. Izložba prikazuje uticaj Meseca na razne stanovnike Zemlje kroz četiri izložbene celine: ''O Mesecu i Zemlji'', ''O Mesecu i Zemljanima'', ''Istraživanja Meseca'' i ''Mesec u našim očima.''
''Ovu izložbu sam 'podmetnuo.' Iskoristio sam 50 godina od sletanja prvih ljudi na Mesec u okviru misije 'Apolo 11' da bih ispričao priču o Zemlji, i o tome kako Mesec utiče na život na njoj'', objašnjava Miloš Jović, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i autor izložbe ''Put na Mesec'', ističući da je ona delo jednog multidisciplinarnog tima. ''Ova izložba pokazuje kako razmišljam. Pre svega, Mesecom se nikada nisam profesionalno bavio, koliko god mi on bio zanimljiv. Od ljudi koji o njemu znaju mnogo više od mene dobio sam neke zanimljive i ilustrativne odgovore, koje sam pretočio u ono što kao kustos znam da radim - a to je da napravim izložbu. Oduvek želim da Prirodnjački muzej obradi neku temu koja nije strogo iz oblasti kojima se bavimo mi koji u njemu radimo, i zato se nadam da smo kao tim uspeli na ovom zadatku'', kaže Miloš Jović.
Posetioci mogu da zakorače u šume, posete plaže, zarone do koralnih grebena, da zavire u kabinu lunarnog modula ili da se prisete vrhunskih umetničkih dela inspirisanih Mesecom i uključe u potragu za mitovima i legendama, koji su vekovima obeležavali život ljudskih zajednica širom Zemlje. Izloženi su i posebno vredni eksponati iz zbirki Muzeja Jugoslavije. Reč je o originalnim fragmentima Mesečevog tla (lunarnog bazalta), zastavi SFRJ koju je posada ''apola 17'' nosila na Mesec i vratila na Zemlju i replici plakete koju je posada ''apola 11'' ostavila na površini Meseca 20. jula 1969. godine (poklon astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina Josipu Brozu Titu). Među ovim eksponatima se nalazi i replika kugle koja je detonirana na površini Meseca 14. septembra 1959. godine, kada je prva bespilotna letilica ''luna 2'' dospela na Mesec (poklon Nikite Hruščova Josipu Brozu Titu). Deo izložbe posvećen je mitologiji i simbolici Meseca u raznim civilizacijama i kulturama, i ulozi Meseca u okultnim naukama, ezoteriji i pop kulturi.
Prirodnjački muzej će objaviti knjigu o ovoj izložbi, koja će sadržati i rezultate ankete sprovedene među posetiocima o tome šta su videli i zapamtili, i da li misle da se čovek iskrcao na Mesec, a što će pokazati gde se trenutno nalazi naše društvo prema stepenu skepse, otvorenosti, pa i naučne svesti. Na pitanje: šta je Mesec za njega lično, Miloš Jović odgovara da to zavisi od toga da li govori kao odrasla osoba ili dete koje čuči u njemu. ''Ako govorim kao dete, onda ga doživljavam kao Zemljinog pratioca koji je uvek tu.'' Da je naš sagovornik u pravu, složiće se mnogi jer, iako udaljen i beživotan, Mesec predstavlja našeg najbližeg kosmičkog suseda zbog kog smo nekako manje usamljeni.
Tim ''Puta na Mesec''
Osim Miloša Jovića, postavku su dizajnirali i Saša Ivanović, Jelena Radovanović, Desa Đorđević Milutinović i Goran Limić. Stručni saradnici su Katarina Živanović (istorija), Desa Đorđević Milutinović (kultura), Goran Limić (astronautika, kultura), Anđelka Kovačević (astrofizika), Aleksandra Maran Stevanović (geologija, kultura), Tijana Cvetić Antić (biologija), Dajana Todorović (biologija), Uroš Buzurović (biologija), Ana Paunović (biologija), Alena Zdravković (geologija), Tamara Bradić (astrologija), Jelena Bogosavljević (biologija), Marko Raković (biologija), Daliborka Stanković (biologija), Boris Ivančević (biologija), Vesna Marjanović (etnologija), Jelena Ranković (psihologija) i Tijana Čolak-Antić (etnologija). Svoj doprinos su pružanjem nesebične pomoći dali i Željko Stanimirović, Marija Jović, Slaven Matutinović, Slobodan Vračarević, Vladislava Đorđević, Sonja Srejić i Ranko Pejović. Scenografiju i modele izradio je studio „Skills Division“, a izložbu su podržali „Dunav osiguranje“ i „Atom partner“.
Mali korak za čoveka...
Na otvaranju izložbe ''Put na Mesec'', 26. jula na Kalemegdanu, pred brojnom publikom govorila su dvojica specijalnih gostiju. Prvi je bio Dejvid Vujić, inženjer i zvanični portparol Američke svemirske agencije (NASA) i programa ''Apolo 11'', jedan od sedmorice američkih inženjera srpskog porekla koji su učestvovali u toj misiji.' On je govorio o istorijatu projekta, nedoumicama i problemima sa kojima se NASA susretala hitajući u nepoznato, ali i o onom što je ''za vas najvažnije, o sedmorici veličanstvenih Srba'', koji su značajno doprineli uspehu čitavog projekta.
Drugi gost je bio Boško Čolak-Antić, dobitnik nagrade Radio Beograda za prenos prvog čovekovog sletanja na Mesec 1969. i NASA-ine specijalne nagrade za najbolje praćenje i komentarisanje letova na Mesec iz programa ''Apolo'' u medijima van engleskog govornog područja. On je podsetio na sam događaj i na uzbuđenje zbog poduhvata, prisećajući se da mu je Nil Armstrong rekao da su čuvene reči, koje je izgovorio zakoračivši na Mesec, bile nešto sasvim spontano, a ne deo nekakvog scenarija. |
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
