IŠČEZLE VRSTE
O. Klajn
Diplokaulus
Plivač sa glavom oblika bumeranga
Na području Severne Amerike i Afrike nekada je živelo stvorenje koje je dosta odudaralo od taksonomske grupe organizama kojoj je pripadalo. Reč je o diplokaulusu, koji je bio deo klase Lepospondyli. Srodna bića nisu opstala duže od početka geološkog perioda perma a obitavala su na užem području nego diplokaulus, koji je inače vodozemac. Ova nestala životinja spadala je u taksonomski red Nectridea koju je karakterisao izgled sličan pojedinim vrstama današnjih repatih vodozemaca. Tipska vrsta je Diplocaulus salamandroides koju je, sedamdesetih godina 19. veka, stručno definisao američki prirodnjak Edvard Koup.
U američkoj državi Ilinois otkriveni su pršljenovi te vrste. Koup je, nekoliko godina kasnije, došao u priliku da prouči znatno krupnijeg predstavnika diplokaulusa. U pitanju je vrsta Diplocaulus magnicornis koja je omogućila da se stekne daleko jasnija predstava o ovoj životinji. Od nje je sačuvan veliki broj uzoraka koji potiču iz Oklahome i Teksasa.
Edvard Drinker Koup |
Sličan toj vrsti, ali znatno ređi, bio je Diplocaulus brevirostris. Imao je kratku i oblu njušku i duže rogove. Opisan je u nauci tek početkom druge polovine 20. veka. Naziv četvrte vrste je Diplocaulus recurvatus koja se takođe neznatno razlikovala od vodozemca Diplocaulus magnicornis. Posebnu pažnju unutar klase Lepospondyli privlači stvor koji je živeo u Africi. To je Diplocaulus minimusi čiji su ostaci nađeni u Maroku. Ima mišljenja da je reč o posebnom rodu. Delovi lobanje te životinje su bili krajnje neujednačeni jer je leva strana više izdužena i tanja. Vremenom su se, u naučnim krugovima, javljali predlozi da se dodaju još neke vrste. Od toga se odustalo zbog malobrojnosti i slabe očuvanosti uzoraka tako da nije mogla da se dokaže njihova posebnost u odnosu na pet prihvaćenih vrsta. Ovaj vodozemac je živeo od kraja karbona, pre oko trista miliona godina, do poslednje epohe perma, pre više od dvesta pedeset miliona godina.
Lobanja i pršljenovi u muzeju u Mičigenu
Predstava diplokaulusa |
Najupečatljivija odlika diplokaulusa je glava koja ima oblik bumeranga. Paleontolozi veruju da je tako neobičan oblik lobanje otežavao prirodnim neprijateljima ove životinje da je pojedu. Po svemu sudeći, glava je imala važnu ulogu pri kretanju i omogućavala je da se telo uzdigne u vodi.
Model diplokaulusa |
Diplokaulusi su mogli vešto da se kreću čak i nasuprot vodenoj struji i lako hvataju plen. Njihova dužina iznosila je oko 90 cm mada ima jedinki koje su dostizale 1 m.
Imali su četiri kratke noge. Rep im je bio ravan i dugačak, i funkcionisao je poput vesla. Telo je takođe bilo zaravnjeno. Kada bi se ova životinja sklupčala, bila je u stanju da repom dodirne glavu.
Živeli su na području močvara na jugu današnjih SAD, i hranili se najviše ribama. Verovatno je da su i insekti bili deo njihove ishrane. Težili su do 15 kg. Najveći deo vremena provodili su u vodi, naročito na dnu. Postoji mogućnost da su imali pluća. Bilo im je potrebno malo kiseonika. Na zadnjem delu lobanje postojao je par rogova kao neka vrsta protivteže prednjem delu glave. Pretpostavlja se da su imali odbrambenu funkciju.
U poslednje vreme javljaju se glasine kojima se tvrdi da su ova stvorenja opstala do danas. Naravno, reč je o obmanama pošto su na tim snimcima figure koje prikazuju diplokaulusa. Ostaci ove životinje čuvaju se u Teksasu i Mičigenu a lobanja u Prirodnjačkom muzeju u Berlinu.
O. Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|