HOBI
O.K.
Rezbarstvo
Prastara umetnost postala hobi
Rezbarenje, odnosno duborez je umetnost koja traje stotinama hiljada godina. U vreme treće dinastije starog Egipta, u trećem milenijumu p.n.e, javljaju se prefinjena zoomorfna dela. U doba narednih nekoliko dinastija, skulpture ove vrste dostigle su vrhunac kada je reč o drevnom Egiptu. Ova veština se pominje i u Starom zavetu. Od starih Grka i Rimljana malo toga je sačuvano što se tiče rezbarenja. Isti je slučaj sa ranim srednjim vekom. Razlog je u tome što se drvo raspada posle jednog milenijuma. Po svemu sudeći, najmaštovitije tvorevine nastale su u periodu 12-13. veka.
Val Gardena je dolina u planinskom vencu Dolomiti, u severnoj Italiji. To je bilo najznačajnije središte rezbarenja u 17-18. veku a odatle je veliki broj trgovaca raznosio rukotvorine po čitavoj Evropi. Vremenom su umetnici iz Val Gardene ustuknuli pred mašinskom proizvodnjom.
Dela nastaju pomoću dleta, noža i velikog čekića. Postoji više različitih postupaka. Prvi je graviranje ivera; tada se nožem i dletom uklanjaju manji komadići drveta sa površine. Zatim su tu predmeti iz domaćinstva načinjeni od drveta. Reljefno rezbarenje podrazumeva da slike nastaju na ravnoj drvenoj dasci. One ostavljaju utisak da se uzdižu iz drveta. Postoje i tzv. ljubavne kašike, tvorevine sa romantičnim simbolima koje su služile da bi se iskazalo ljubavno osećanje. U centralnoj Švedskoj je čuvena drvena statua Delakarlijski konj. Spada pod skandinavski stil ravne ploče.
Prikaz čoveka sa pisma |
Postoji postupak pri kojem se iz sirovog drveta nožem uobličuje umetničko delo ili više zanatski stružu ocepci. Posebnu delatnost predstavljaju prikazi raznih mitskih stvorenja, različitog stepena složenosti. Od sredine prošlog veka, razvilo se kombinovanje motorne testere i duboreza.
Početnicima se preporučuju mekša drva, poput pojedinih vrsta lipe, bora ili tzv. balse koja označava taksonomski rod Ohroma. Sa mekšim drvetom je lakše naučiti kako se postupa sa nožem. A pošto se stekne određeno iskustvo, mogu se koristiti drvo oraha iz roda Juglens i hrast, budući da su ove biljke znantno čvršće.
Novajlije najpre moraju da se upoznaju sa alatkama i načinom njihovog korišćenja. Preporučljivo je da se, u prvo vreme, vežba sa nožem i drvetom. Radi bezbednosti, važno je da to bude nož sa učvršćenom drškom, odnosno sečivom. Postoje specijalizovana sečiva kojima se uklanja višak, seče i glača drvo. Nakon što se stekne praksa, potrebno je nabaviti komplet za rezbarenje ili niz pojedinačnih alatki. To podrazumeva korišćenje raznih vrsta dleta. Postoje i posebne testere koje služe za podsecanje i uobličavanje onoga što se stvara.
levo: Ljubavna kašika / sredina: Delo sa Nove Gvineje / desno: Figura pisara
i
sveštenika Kaapera iz vremena pete dinastije u starom Egiptu |
Pored osnovnog kompleta, treba imati u vidu da je za ovaj hobi neophodna i oprema za oštrenje. To može biti različito kamenje kojim se doteruju ivice a najlakše je sa keramičkim kamenom za oštrenje. Radi se tako što se nož, pod određenim uglom, pomera napred-nazad, po kamenu.
Da bi se stekla bolja predstava o ovoj delatnosti, dobro je imati lupu, zaštitne naočari i posebne rukavice koje štite od mogućih posekotina.
Ovaj hobi traži dosta strpljenja i rad u fazama. Potrebno je seći u pravcu gde je drvo najjače. To podrazumeva nešto poput tamnih pruga pa kada se utvrdi pravac sečenja, tu se dobije najmanji otpor i ređe dolazi do toga da se otkinu delovi drveta.
Korisno je, pre nego što se započne rezbarenje, načiniti skicu dela.
Delo iz severne Grčke |
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
