ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Kada nema mase da zvezda zasija…
Mračni patuljci
Možda su manje od ostali, ali su ipak zvezde. Nova posmatranja su pokazala da su objekti mase 6,7 procenata Sunčeve u stanju da sijaju trilionima godina a da se ne ugase kao posrnule zvezde poznate kao smeđi ili mrki patuljci.
 Smeđi patuljci su substelarna tela male mase koja nije dovoljna za održavanje fuzionih reakcija sagorevanjem vodonika. Zvezde kao što je Sunce sijaju kao rezultat nuklearnih reakcija koje pretvaraju vodonik u helijum u njihovim užarenim centrima. Što je toplije jezgro, intenzivnija je reakcija i sjajnija površina zvezde. Ako je jezgro hladnije, reakcije su sporije, što čini ove objekte tamnijim. Mrki patuljci imaju toliko malu masu da njihovi centri ostaju hladni tako da ne može doći do nuklearne reakcije, i pored toga što su daleko masivniji od najveće planete u našem solarnom sistemu, od Jupitera. Uprkos svom nazivu, ovi patuljci nisu smeđe boje. Kada se formiraju, oni sijaju crvenom bojom a potom se polako hlade i blede, i pretvaraju u crne tela. Kada bi naše Sunce bilo mrki patuljak, podne bi izgledalo tamnije od noći obasjane mesečinom.
Ranije se, pri izračunavanju dužine trajanja evolucije zvezda, mislilo da je granica između mrkih i crvenih patuljaka (tamnijih zvezda čija je masa jedva dovoljna da održava nuklearnu fuziju) bila masa između sedam i osam procenata ukupne Sunčeve mase. Međutim, sve do sada to nije bilo izmereno. Trent Dupuj, sa Univerziteta Teksas, u Ostinu, i Majkl Liu, sa Univerziteta Havaji, u Honoluluu, izmerili su mase 37 crvenih i smeđih patuljaka posmatrajući ih kako se polako obrću jedan oko drugog. Njihove orbite, koje zavise od njihove gravitacije, otkrile su i njihovu masu. Do sada je obavljeno samo šest merenja ovakve vrste objekata, što nije dovoljno za pouzdano zaključivanje o granici između crvenog i smeđeg patuljka. Što se tiče crvenih patuljaka, što je veća zvezda, to je hladnija i tamnija. To ne važi za smeđe patuljke. Oni se vremenom hlade i blede tako da je stariji patuljak hladniji i tamniji od mlađeg - iako imaju potpuno istu masu.
Može se zaključiti da je granica između „uspešnih“ i „posrnulih“ zvezda otprilike 6,7 procenata Sunčeve mase ili 70 Jupitera. To je malo manje od očekivanog.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
