ARHEOLOGIJA
O. K.
Kameno oruđe u Keniji
Najstarija oruđa pračoveka
Na severu Kenije, u Velikoj rasednoj dolini, nalazi se jezero Turkana, koje manjim delom prelazi u Etiopiju. To je najveće alkalno i trajno pustinjsko jezero na svetu. U blizini Turkane smešten je lokalitet Lomekvi 3. Od izuzetnog je značaja imajući u vidu da su tu pronađena najstarija kamena oruđa na svetu.Utvrđeno je da potiču iz vremena od pre tri miliona i trista hiljada godina. Nastalo je u fazi geološke epohe pliocen, čiji je naziv picenzian.
Kamena oruđa sa Lomekvija je sedamsto hiljada godina starije od drugih najdugovečenijih, nađenih na lokalitetu Gona, u Etiopiji. Prethodi pojavi roda savremenog čoveka i više srodnih vrsta. U neposrednoj blizini nađeni su, krajem prošlog stoleća, ostaci hominina Kenyanthropus platyiops. Takođe, zna se da je, u Africi toga doba živeo hominin Australopithecus afarensis. Po svemu sudeći, ove dve vrste su bile znatno naprednije nego što se ranije verovalo.
Međunarodna grupa arheologa, predvođena francuskom naučnicom Sonjom Armon, kretala se ka poznatom lokalitetu sa fosilima, na zapadnoj obali jezera Turkana, 2011. godine. Slučajno su skrenuli u neželjnom pravcu i završili na području koje dotad nije bilo istraženo. Rešili su da pretraže teren. Lokalitet su nazvali Lomekvi 3.
Otkrili su preteče nakovnja, čekića i drugih oštrih predmeta. Reč je o prilično velikim oruđima, načinjenim od krupnih i teških komada kamena.Namerno su birani ovako masivni komadi iako su onima koji su pravili ove predmete bili pistupačni menji delovi kamena. Najkrupniji među njima teži 15 kg. Najverovatnije je vršio ulogu, nakovnja koji je trebalo da razbije kamenje. Ukupno je pronađeno oko 150 oruđa, do kraja 2012. godine.
Nedugo potom otkriveno je još predmeta. Jasno je da se radi o praistorijskoj tehnici okresivanja. Starina je određena prema stratigrafskom položaju predmeta u odnosu na slojeve vulkanskog pepela i promene u magnetnom polju proteklih doba. Odmah je bilo jasno da nije posredi prirodno deljenje stena. Nije još utvrđena svrha ovog oruđa. Pretpostavlja se da je to bilo sečenje.
Nema pokazatelja ljudske aktivnosti na Lomekviju. Ipak, lokalitet Dikika, u Etiopiji, gde su pronađeni fosili Australopithecus afarensis ukazuje na to da su hominini klali i kasapili životinje. Starost kostiju životinja na Dikiki je oko tri miliona i četristo hiljada godina. Vidljivi su jasni tragovi sečenja ili nekakvog drugačijeg oštećivanja tih kostiju. Među ekspertima postoji neslaganje kako su tragovi nastali. Ovim otkrićem izdvojila se u nauci nova arheološka kultura: Lomekvijanska kultura.
Postoje pretpostavke da je pravljenje oruđa doprinelo evoluciji stvaranju roda Homo. Nesporno je da su na višem nivou razvoja od šimpanze mada zaostaju za kasnijim ljudskim tvorevinama. Vrednost otkrića u Keniji je u tome što pruža indicije da su znatno primitivnija stvorenja od onih za koje se do skora pretpostavljalo - mogla da prave oruđa.
O. K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|