TEMA BROJA
Ljudi na Mesecu / Teorije zavere
Otkud to?
Teorije zavere i sumnje u istinitost spuštanja ljudske posade na Mesec nikle su ubrzo po objavljivanju vanrednog uspeha koji je preko televizije uživo pratilo više od 530 miliona ljudi širom sveta. Jedna Galupova anketa iz 1999. godine pokazala je da oko 6 % Amerikanaca misli da se to nikada nije dogodilo. Uverenje da je “spuštanje na Mesec” prevara u režiji američke vlade, koja je u svemirskoj trci želela pobedu nad Sovjetima, pojavilo se sredinom sedamdesetih godina i - mada su svi navodi s lakoćom odbijeni i naučno objašnjeni - opstalo je do današnjih dana. Većina pristalica teorije zavere svoje dokaze zasnivaju na osobenostima fotosa pristiglih na Zemlju sa lunarnog tla.
Prema jednoj popularnoj teoriji zavere, sam događaj je snimljen u tajnom holivudskom filmskom studiju, uz pomoć slavnog režisera Stenlija Kjubrika. Druga verzija uzima za argument da se, na video snimcima i fotosima sa Meseca, ne vidi zvezdano nebo, da se američka zastava vijori mada na Mesecu nema vetra, da je na jednoj steni prisutna tamna mrlja u obliku slova “C” koja bi mogla biti neki scenski rekvizit…
Godine 2002, Bart Sibrel, filmski stvaralac i pristalica teorije zavere u vezi sa spuštanjem na Mesec, agresivno se obratio Bazu Oldrinu, tražeći od njega više puta da se “nad Biblijom zakune da je hodao Mesečevim tlom”. Nazvao je astronauta “kukavicom, lažovom i lopovom”, nakon čega ga je Oldrin tresnuo u lice. Pošto je ustanovljena samoodbrana, nije bilo tužbi.
Predstavnik za štampu Američkog astronomskog društva i dr astronomskih nauka Rik Finberg ukazuje da je na programu “Apolo” radilo oko 400.000 naučnika, inženjera, tehnologa, mašinaca i stručnjaka drugih profila pa je neodrživo verovati da bi toliki broj ljudi, tokom pola veka, mogao da ćuti o prevari da se ona stvarno dogodila.
Zastava koja leluja
NASA je za misije letelica “Apolo” naručila nestandardnu zastavu koja ima horizontalnu prečku zato da se ne bi skupila. Astronauti “apola 11” imali su teškoća da rasklope šipku, i zbog nje se na fotosu čini da zastava vijori. Video snimci jasno pokazuju da se zastava pomera samo u trenutku dok je astronaut postavlja na mesečevo tle. Čim se od nje odmakne, zastava ostaje mirna, u polunagnutom položaju zbog delimično razvučene prečke.
Nema zvezda u pozadini
Rik Finberg ističe da sve slike sa Meseca pokazuju “ekspoziciju na dnevnom svetlu”. Površina je jako svetla (od Sunca), a posada je uz to nosila bele skafandere koji snažno odbijaju svetlost.
Ekspozicija je bila suviše kratka da bi se uhvatila i mesečeva površina i skafanderi i relativno tamniji sjaj zvezda. Isto se dešava na Zemlji ako sa nečije dvorišne verande noću upalite svetla. Mada ćete videti zvezde sa mesta gde stojite, kamera s kratkom ekspozicijom ih neće zabeležiti. |
Senke nisu na pravom mestu
Na slikama se mogu videti određeni predmeti koji se nalaze u senci. Skeptici tvrde da, ako je Sunce jedini izvor svetlosti, to ne bi bilo tako pa je verovatno u pitanju reflektor holivudskog studija.
Objašnjenje: mada je Sunce glavni izvor svetlosti na Mesecu, nije jedini takav izvor. Tu je i lunarno tlo koje odbija sunčevu svetlost. Na slikama koje je snimila posada “apola 11”, sunčeva svetlost se rasipa ili odbija o tlo u svim pravcima, a njen majušni deo dopire do osenčenih mesta. Zbog toga je na nekim slikama moguće razaznati ploču koju su Armstrong i Oldrin ostavili na Mesecu, mada je ona u senci.
Nigde se ne vidi Armstrongova kamera
Postoji slika na kojoj se vidi Armstrongov odraz na viziru Baza Oldrina. Ima skeptika koji kažu da Armstrong očigledno ne drži kameru, pa mora da je neko drugi to snimio. Objašnjenje: Armstrong ne bi mogao da hoda površinom Meseca sa običnom kamerom koja se drži u ruci. Njegova kamera nalazila se na prednjem delu skafandera da bi lakše obavljao druge zadatake. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
