KLIMA
I. Jakšić
Naučne prognoze
Poplave na pomolu
Deca koja su nedavno rođena mogla bi da dožive porast okeana preko 1 m, do 2100. godine. Ni ranije prognoze u vezi porasta nivoa mora do 2100. godine nisu pozitivne u slučaju scenarija velike emisije gasova.
U poslednjem izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPPC) je 2013. godine zaključeno da bi nivo mora mogao a poraste 0,3-1,0 m do 2100. godine u zavisnosti od toga koliko ugljen-dioksida emitujemo. Sada je istraživanjemTamsin Edvards (Kings koledž) na taj nivo dodato 0,2 m. To nije jedina studija pomoću koje se došlo do istog zaključka. U stvari, prema “procurelom” izveštaju IPCC koji tek treba da se pojavi, nivo mora će porasti za čak 1,3 m do 2100. godine. Samo u SAD porast nivoa ljudi raseliće 4 miliona ljudi. Globalni prosečni nivo mora već je porastao za 0,3 m od 1880.
 Postavljaju se tri ključna pitanja u vezi s tim šta će se dalje dešavati: koliko će još nivo mora porasti u odnosu na trenutni zamah globalnog zagrevanja, koliko brzo će rasti i da li će gubitak određene količine ledenog pokrivača biti nezaustavljiv, kao što nas upozoravaju nekoliko novih istraživanja? Jedini način da ovo saznamo je da pogledamo u prošlost i da iskoristimo kompjuterske modele. Ali, naše znanje promena u visini nivoa mora u prošlosti je vrlo oskudno a kompjuterski modeli realtivno novi i grubi, tako da se nailazi na brojne poteškoće. Procena IPCC iz 2013. od 1 m ne uzima u obzir doprinos sa Antarktika. Međutim, kao što potvrđuje izveštaj, mnogi naučnici misle da bi nestabilni ledeni pokrivač zapadnog Antarktika mogao da počne da nestaje mnogo pre 2100.
Izloženi ledeni bregovi
Ekipa istraživača predvođena Robom Dekonteom (Univerzitet Masačusets-Amherst) je 2016. objavila studiju u kojoj se navodi da bi sam ledeni pokrivač Antarktika mogao da doprinese da nivo mora poraste preko 1 m do 2100. Oni navode da to vodi do ukupnog porasta od 3 m, do 2100. Dekontova kontroverzna procena bila je mnogo veća uglavnom zbog toga što je njihov model zasnovan na pretpostavci da će nezaštićene ivice ledenog pokrivača, koje se nalaze na dnu mora, postati nestabilne ako nestane plutajući led. On objašnjava da bi visoke ledene litice bile nezaštićene i da bi led počeo da puca.
Dekontov model bi mogao da reprodukuje neke promene nivoa mora koje su se dešavale u prošlosti, zbog čega bi njegove prognoze bile verodostojnije. Sada je tim Edvardsove pokazao da se ove promene takođe mogu objasniti bez pretpostavke da su nezaštićene ledene litice nestabilne. Edvardsova ne tvrdi da podaci mogu da isključe nestabilnost litice, već da je potrebna opreznost jer ne postoji pouzdan dokaz za tu teoriju. Njena studija pokušavala je da ispita Dekontove rezultate, ali ekipa je ipak došla do zaključka da je IPCC 2013. potcenio gubitak leda na Antarktiku.
Međutim, Dekonto brani svoje otkriće. Tamo gde su nezaštićeni ledeni grebeni visoki do 100 m, led nestaje zastrašujućom brzinom. Ako se proces koji danas vidimo na Grenlandu raširi po ivicama mnogo većeg pojasa Antarktika, to može da prouzrokuje veoma brz porast nivoa mora. Ne iznenađuje činjenica da je moguće napraviti model koji dostiže prethodne nivoe mora bez nestabilnosti grebena, smatra Ričard Eli sa Državnog univerziteta Pensilvanije, glečerolog i jedan od autora istraživanja iz 2016. Stopa prethodnog porasta nivoa mora nije precizno utvrđena i možda je prilično spora.
Sada se planeta zagreva snažnim korakom zbog emisije gasova za koju je krivac niko drugi do čovek. Eli smatra da bi porast nivoa mora, ako se jako zagrevanje nastavi, mogao da bude izuzetno brz.
I. Jakšić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
