HIGH TECH
OPRETAIVNI SISTEMI, KOSMONAUTIKA, SAOBRAĆAJ, ROBOTIKA,
MEDICINA I RAKETE
OPRETAIVNI SISTEMI
HongMeng umesto Androida
“Huawei” intenzivno testira svoj sopstveni operativni sistem “HongMeng”, koji će predstavljati kinesku alternativu “Android” operativnom sistemu. Zajedno sa internet provajderima i tehnološkim gigantima kao što je “Tencent”, i domaćim proizvođačima telefona “Xiaomi”, “Oppo” i “Vivo”, “Huawei” usavršava “HongMeng OS” koji bi trebalo da bude predstavljen pre kraja leta. Iako su prve informacije nagoveštavale da će na “HongMenu” "raditi" nova “Huawei Mate 30” serija, koja je trebala da bude predstavljena na jesen, ovaj softver će verovatno zaživeti i ranije, uz “Huawei P40” paletu.
“HongMeng OS” se smatra odgovorom na krizu nastalu zbog američko-kineskih trgovinskih odnosa. U saradnji sa Rusijom i još nekim zemljama, Kinezi već duže vreme rade na razvoju sopstvenih nezavisnih platformi. Po nekin informacijama, “HongMeng” će biti i značajno brži od aktuelne verzije “Androida” - čak 60 posto, a razvijaju se i različiti prateći softveri koji treba da budu zamena za sadržaje “Google Play Store”-a. |
|
KOSMONAUTIKA
“Vilin konjic" poleće ka Titanu
NASA je, krajem juna, najavila program po kojem će, ka najvećem Saturnovom mesecu Titanu, 2026. godine poslati dron nazvan "vilin konjic". U pitanju je misija daljeg istraživanja Sunčevog sistema u potrazi za tragovima koji bi bacili dodatno svetlo na poreklo čovečanstva.
Dron podseća na vozilo kakvo se koristi na golf-terenima, poseduje četiri propelera i opremljen je najsavremenijim telemetrijskim uređajima i senzorima današnjice. Titan poseduje karakteristike slične onima kakve je imala Zemlja u ranom periodu svog postojanja. Zbog toga predstavlja veliki potencijal za istraživanje i proučavanje porekla života. Leti na nuklerani pogon i biće prvi dron sposoban da leti kroz više od 160 km gustu Titanovu atmosferu.
Ovo će biti četvrta misija istraživanja Sunčevog sistema u okviru NASA-inog programa "New Frontiers"- nizu misija koje uključuju i sonde: “novi horizonti”, lansiranu 2006. da bi proučavala Pluton, i “osiris-rex”, lansiranu 2016. radi proučavanja asteroida Benu. Instrumenti “vilinog konjica” vršiće procenu nastanjivosti Titana i tražiti hemijske tragove prošlog, a možda i sadašnjeg života.
SAOBRAĆAJ
Kineski mega-aerodrom
U glavnom gradu Kine završena je izgradnja najvećeg svetskog međunarodnog aerodroma “Dasing”, istovremeno i najvećeg saobraćajnog čvorišta te države u čiju je izgradnju uloženo oko 400 milijardi juana (oko 60 milijardi dolara). Zvanično otvaranje aerodroma sa jednim terminalom u obliku "zlatnog feniksa", veličine milion kvadratnih metara, predviđeno je za 30. septembar, neposredno uoči sedamdesete godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine. Aerodroma se nalazi u južnom delu Pekinga, 46 km od centra grada.
Primarni razlog za izgradnju novog mega-areodroma je bilo rasterećenje međunarodnog aerodroma “Šoudu”, koji je jedna od najprometnijih vazdušnih luka na svetu. Udaljenost između dva aerodroma iznosi oko 67 km. Kamen temeljac položen je decembra 2014. godine, a izgradnja je počela u martu 2016. godine. Zbog neophodnog prostora za aerodromske kapacitete, moralo je da bude raseljeno jedanaest sela sa oko 20.000 stanovnika.
Novi aerodrom ima četiri piste i godišnje će moći da opsluži do 620.000 letova. Projektom je predviđeno da do 2025. njegov kapacitet na godišnjem nivou bude 100 miliona ljudi, dok bi u istom periodu trebalo da kroz njega prođe preko dva miliona tona tereta. Krov aerodroma već je priznat kao najveći na svetu čelični krov nekog aerodromskog terminala, čija je površina jednaka onoj koju zauzima 25 fudbalskih terena.
ROBOTIKA
Pas vukao avion?
Psi roboti su sve prisutniji širom sveta. Eksperimentalni modeli su veoma raznoliki, po veličini, težini, snazi, mogućnostima, pa i ceni. Sve je više različitih demonstracija i javnih testova, na kojima se pokazuju mogućnosti ovih prilično složenih i skupih uređaja.
Snaga psa-robota nazvanog “hyqreal” je proverena sredinom juna, na aerodromu u Đenovi. Italijanski institut za tehnologiju je saopštio da je ovaj robot-pas uspeo da putnički avion “piaggio P180 avanti”, težak 3 t, bez problema za kratko vreme prevuče 33 m. “Hyqreal” je relativno veliki robot, naročito u poređenju sa psom-robotom “spotmini”, koji je prošlog meseca, prilikom testiranja, uspeo da povuče kamion-šleper. “Hyqreal” je dug 3 m i visok 90 cm. Težak je 130 kg. Pas-robot koji vuče avion je, po rečima predstavnika Italijanskog instituta za tehnologiju, sjajna mogućnost da se javno prikažu njegova snaga, autonomija i optimizovani dizajn.
MEDICINA
Flaster za lečenje srca
Prema najavama britanskih medija, u veoma bliskoj budućnosti će na ljudima biti započeto testiranje specijalne prirodne "zakrpe" za srce. U njenom sastavu će se nalaziti milioni matičnih ćelija čiji je zadatak da poprave oštećenja na srcu nastala kao posledica doživljenog srčanog udara.
Živa zakrpa-flaster je revolucionarno otkriće. Ona se stvara i razvija u specijalnim laboratorijskim uslovima od uzoraka ćelija samog pacijenta kako ne bi došlo do odbacivanja tkiva. Kada se formira, prišiva se na oštećeni deo srca i, posle relativno kratkog vremena, pretvara se u zdrav mišić. Ona takođe oslobađa supstance koje pozitivno deluju i obnavljaju ostale ćelije srca.
Za sada su se testovi na kunićima pokazali kao veoma uspešni, a ispitivanja na ljudima bi, po najavama kardiologa sa univerziteta Imperial College London, trebalo da počnu tokom naredne dve godine. Srčani udar nastaje kada začepljena arterija blokira dotok krvi u srčani mišić, zbog čega u njega više ne pristižu kiseonik i hranjive materije. To često dovodi do trajnog oštećenja srčanog tkiva. Primena prirodnog flastera će u budućnosti omogućiti donedavno nezamisliv oporavak srca. |
|
RAKETE
Lansiranje sa morske platforme
Kina je uspešno obavila prvo lansiranje rakete u svemir sa modifikovanog broda, i tako postala prva zemlja koja poseduje i koristi plutajuću platformu za lansiranje. Raketa "long marsh 11" je lansirana s rampe postavljene na teretni brod u Žutom moru. Zadatak misije bilo je "iznošenje" pet komercijalnih satelita u orbitu Zemlje, kao i dva naučna modula namenjena praćenju vetrova na površini okeana i predviđanju tajfuna i drugih ekstremnih vremenskih uslova.
Dužina rakete iznosi 20,8 m, a može da ponese do 350 kg tereta. Prvi put je lansirana 2015. godine, a posle toga je usledilo još pet lansiranja iz centra za lansiranje satelita “Žikuan”, na severozapadu Kine.
Lansiranja sa mora su jeftinija od konvencionalnih. Lansiranje kineske rakete je prvo te vrste od 2014. godine, kada je rusko-ukrajinska raketa “zenit-3sl” lansirana s plutajuće rampe u Pacifiku. Tim lansiranjem su zajednički upravljale kompanije iz Norveške, Rusije, Ukrajine i SAD-a. Od njihovog udruživanja, krajem devedesetih godina prošlog veka, obavljeno je više od 30 lansiranja sa mora, ali su te operacije prekinute pre pet godina zbog političkih tenzija između Rusije i Ukrajine. Kineski zvaničnici naglašavaju da njihova zemlja prva u svetu u potpunosti poseduje rampu i rakete za ovu vrstu lansiranja, tako da na projekat ne mogu da imaju uticaj nikakvi međunarodni sporovi.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|