ASTRONOMIJA

M. Rajković

Astronomija u Srbiji i Srbija u Međunarodnoj astronomskoj uniji

Od Šestodneva do teleskopa “Milanković”

Stogodišnjicu osnivanja Međunardna astronomske unije (v. Andersen et al., The International Astronomical Union/ Uniting the Community for 100 Years, Springer 2019) astronomska zajednica Srbije obeležila je naučnim skupom u SANU “Astronomija u Srbiji i Srbija u Međunarodnoj astronomskoj uniji”. Nastala je u opštem raspoloženju povlačenja zemalja pobednica Prvog svetskog rata iz dotadšanjih međunarodnih kolaboracija i osnivanja novih, iz kojih su poražene centralne sile bile isključene.

Međunarodna astronomska unija osnovana je poslednjeg dana treće konferencije savezničkih akademija nauka (Inter-allied Conference on je International Scientific Organizations) u Briselu, 18-28. avgusta, 1919, na kojoj su njeni učesnici, Srpsku kraljevsku akademiju su predstavljali Mihailo Petrović i Jovan Cvijić, najpre formirali Međunarodni savet za naučna istraživanja (International Research Council - IRC), a u okviru Saveta, Astronomsku uniju.
Iako zemlja osnivač IRC, Srbija, odnosno Kraljevina SHS, nažalost, nije učestvovala i u osnivanju Međunarodne astronomske unije – kaže Bojan Arbutina, venredni profesor na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Nacionalnog komiteta za astronomiju (NKA). -  Petrović i Cvijić nisu bili astronomi i nisu mogli da učestvuju u njenom osnivanju. Nova država, tada već pod imenom Kraljevina Jugoslavija, zvanično će postati član Unije na kongresu u Parizu 1935, kome je prisustvovao astronom Vojislav Mišković, profesor Univerziteta i dopisni član SKA.

Nemerljiv značaj

Vojislav Mišković je prvi srpski/jugoslovenski predstavnik u MAU i njen član. Pre nego što je Jugoslavija primljena u članstvo, generalni sekretar Unije F. J. Straton (Stratton) je pismom od 31. marta 1933. obavestio rektorat UB da je Izvršni komitet izabrao V. Miškovića za člana i to Komisije 20 za male planete
Već na kongresu u Stokholmu 1938. godine Jugoslavija je imala u Uniji šest članova i konstituisan Nacionalni komitet za astronomiju na čijem čelu je Milutin Milanković, a sekretar Vojislav Mišković. Na prvom posleratnom kongresu u Cirihu 1948. nismo imali učesnike, a zvanični dokument navodi samo dva  jugoslovenska člana, Milankovića i Miškovića.
-Od svih unija organizovanih pod okriljem IRC MAU se razlikuje po tome što ima individualne članove. Počela je sa oko 200, da bi vek kasnije imala 13.533 člana, kaže Arbutina. - Druga posebnost su komisije, bilo ih je 55, od kojih je u periodu 1922–2015. ukinuto15,  a struktura MAU reoragnizovana na divizije (A-J)/nove komisije/radne grupe (npr., Komisija 34 za međuzvezdanu materiju, Komisija 42 za tesne dvojne sisteme, Komisija 46 za obrazovanje u astronomiji).  Akademik Mišković je bio član komisija 19 i 20, za promenu geografske širine i male planete, a Milanković Komisije 7 za nebesku mehaniku.

Nemerljiv je značaj Unije i njenih komisija za međunarodnu saradnju i standardizaciju: Komisije 3 za notaciju i jedinice – troslovne oznake za sazvežđa, m i M za prividne i apsolutne magnitude, a za veliku poluosu, astronomske jedinice i parseci kao jedinice za udaljenosti; Komisije 6 za astronomske telegrame – redovna obaveštenja o otkrićima (kometa, asteroida, nova i supernova ...) , “izbacivanju” Plutona iz planeta; o Hercšprung-Raselovom dijagramu, Habl-Lemetrovom zakonu, naglašava Arbutina.
Intenzivnije je naše učešće u radu MAU posle Drugog svetskog rata, kada raste i broj zemalja članica, i individualnih članova, i učesnika na kongresima, kaže akademik Zoran Knežević. Stogodišnji jubilej MAU je dočekala sa 64 članice. Danas Srbija kao nezavisna članica Unije ima 60 pojedinačnih članova, a predstavlja je Društvo astronoma Srbije.

U odnosima našeg NKA i svetske astronomske organizacije akademik Knežević posebno ističe kongres Unije u Hagu 1994, kao neprimeren postupak i neprijatnu epizodu, jer smo tada praktično izbačeni iz članstva. “Nacionalni komitet za astronomiju Savezne Republike Jugoslavije, seća se Knežević, dobio je faks generalnog sekretara Žaklin Beržeron (Jacqueline A. Bergeron) u kome je doslovno stajalo: ‘Zemlja koja je bila članica MAU više ne postoji, pa prema tome, ni Vi, ni vaš Nacionalni komitet ne možete da predstavljate vaše astronome u svetskoj organizaciji i u tom svojstvu nastupate na predstojećem kongresu MAU’.  Jugoslaviju su zamenile Hrvatska kao punopravni član, Slovenija i SRJ. “
Nastao je problem i sa dobijanjem holandskih viza, kaže Knežević, pa je na intervenciju Holandske akademije nauka pet naših astronoma ipak učestvovalo u radu Kongresa. Vratili smo se u MAU na Kongresu u Sidneju 2003, s velikom podrškom generalnog sekretara Izvršnog komiteta Hansa Rikmana (Rickman), sa Univerzitetu u Upsali. Knežević se tada s razlogom obratio skupu, s jetkom ironijom i gorčinom u duši, sa dve konvencionalne rečenice: “Poštovani nacionalni predstavnici, članovi Izvršnog komiteta… Iako astronomija u našoj zemlji ima dugu tradiciju organizovane aktivnosti i profesionalnog istraživanja, današnji ponovni prijem naše astronomske zajednice u MAU predstavlja za nas novi početak i otvara nove perspektive. U ime astronoma Srbije i Crne Gore zahvaljujem vam na razumevanju i podršci.”

U srpskoj kulturi astronomija je prisutna još u srednjem veku. “Šestodnev Teodora Gramatika iz 1263, prevod rukopisa egzarha Jovana iz X veka, napisan kao komentar Knjige postanja, je najstariji sačuvani rukopis na srpskom jeziku sa astronomskim sadržajem”, tvrdi prof. Olga Atanacković sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu. Ima o astronomiji pomena i u izvorima iz XIV veka (Gorički zbornik i dr.).
Osnovna znanja o nebeskim telima i njihovom kretanju u XVIII i XIX veku uglavnom su sticana u srednjoj školi, najčešće pod imenom kosmografija ili matematička geografija, isključivo radi opšte kulture učenika. Sačuvana su predavanja iz astronomije koja je arhim. Jovan Rajić, bogoslov i istoričar, držao u Pokrovo-Bogorodičinoj školi u Sremskim Karlovcima od 1749. do1768. O astronomiju se, navodi prof. Atanacković, učilo u pravoslavnoj velikoj gimnaziji u Karlovcima od 1791, novosadskoj gimnaziji od 1816, u Liceju u Kragujevcu, potom u Beogradu, od 1839. “Vrlo malo” i u osnovnoj školi, uglavnom iz bukvara i čitanki Đorđa Natoševića i njegovog prevoda Likijerove (Norman Lockyer) “razumljivo pisane” Astronomije.
Menjali su nastavni planovi, veli prof. Atanacković, ali “đaci u Srbiji nikada nisu bili bez osnovnih astronomskih sadržaja”. U XIX veku, osim izdanja iz astronomije, oni su uglavnom bili štampani u udžbenicima geografije i fizike, ređe geodezije i meteorologije. Od 30 udžbenika fizike iz druge polovine XIX veka, 22 su imali poglavlja posvećena astronomiji.

Posebna naučna disciplina

Na Vojnoj akademiji u Beogradu je predavana kosmografija kao poseban predmet, a od 1886, izborom Milana Nedeljkovića za vanredonog profesora, počela je nastava astronomije i meteorologije na Velikoj školi. Milutin Milanković prvi na Univerzitetu u Beogradu drži nastavu iz nebeske mehanike i istorije astronomije. Pravi razvoj astronomije kao posebne naučne discipline u nas počinje izborom Vojislava Miškovića za vanrednog profesora Filozofskog fakulteta na novoosnovanoj Katedri teorijske i praktične astronomije 1926. Njegovim zalaganjem ustanovljena je 1927. posebna studijska grupa za astronomiju.
Pod upravom prof. Miškovića opseravtorija dobija novu zgradu na Velikom Vračaru, prvu u Srbiji i četvrtu u Evropi, sredstva za opremu u vrednosti od 10 miliona dinara, postavljen je najveći broj astronomskih instrumenata, osnovana Služba posmatranja malih planeta i Sunca, koja otkriva desetine asteroida čime beogradska opservatorija dobija značajno mesto u svetskim astronomskim krugovima. Sarađuje sa drugim evropskim opservatorijama i izdaje „zvezdani bilten“ na francuskom jeziku.
Saradnici Opservatorije otkrili su 43 asteroida od kojih su 12 dobili ime.  Milorad Protić je od 1936. do 1956. otkrio 33, Pero Đurković do svetskog rata pet, Zoran Knežević 1980. godine otkriva na fotopločama koje su po njegovom uputstvu snimljene na opservatoriji Piszkestet¨o u Mađarskoj četiri. Grupa za dvojne zvezde je od 1951. do danas otkrila više od dvesta novih dvojnih i višestrukih zvezda. Grupa za tačno vreme 1953. biva uključena u Međunarodnu službu vremena a započeta naučna istraživanja “krunisana su doktorskim disertacijama Z. Brkića (1958) i Lj. Mitića (1959), prvim posleratnim doktoratima iz astronomije”. Ova grupa od 1962. godine sarađuje sa Međunarodnom službom za kretanje pola, a od 1971. sa Sovjetskom službom vremena. Naučni rad u oblasti astrometrije, pod rukovodstvom Lj. Mitića, Đ. Telekija, B. Ševarlića i Sofije Sadžakov dosegao je “svetski nivo”. Vasilije Oskanjan je organizovao službu promenljivih zvezda i započeo buran razvoj astrofizičkih istraživanja, koja se kasnije usmeravaju na fiziku zvezda, Sunca i astronomsku spektroskopiju.

Posle neverovatnog uzleta naše posmatračke astronomije, naučna posmatranja počinju da otežavaju svetlosna „zagađenja“ kao posledica širenja gradskih naselja. Gradnja nove posmatračke stanice bila je neminovnost. Tako početkom ovog veka niče Astronomska stanica Vidojevica (ASV), a kompleks AOB se postepeno pretvara u muzej. ASV, udaljena 25 km od Prokuplja, na nadmorskoj  visini 1155m, sa 100 vedrih posmatračkih noći i 30-40 iskorišćenih fotometrijskih noći, sa razvijenom infrastrukturom (struja, voda, paviljon, internet) ima sve poželjne uslove za posmatranje. Opremljena je sa dva teleskopa: od 60 cm i od 1,4 m, nazvan “Milanković”.
Teleskop “Milanković” je rezultat projekta BELISSIMA (BELgrade Initiative for Space Science, Instrumentation and Modeling in Astrophysics). Teleskop je septembra 2018. montiran u novom paviljonu visine 12,5 m, čiju je automatizovanu kupolu, prečnika 7 m, proizvela italijanska firma “Gambato”. To je omogućilo njegovu potpunu robotizaciju, osposobljen je za automatski rad, bez ljudske posade. Njime se upravlja u realnom vremenu, putem interneta
Teleskopom “Milanković” omogućava našim astronomima da dalje izučavaju dvojne zvezde, tesne dvojne sisteme i promenljive zvezde, bliske spiralne i eliptičkih galaksije, a AOB da se uključi u aktuelnu potragu za vansolarnim planetama, proučavanje supernova i bleskova gama zraka, aktivnih galaktičkih jezgara, koja su povezana sa pojavom supermasivnih crnih rupa u centrima galaksije.
-ASV je stanica sa velikim potencijalom za razvoj posmatračke astronomije u Srbiji. Raspolaže instrumentima pogodnim za dobijanje kvalitetnih astronomskih podataka i obarzovanje nove generacije astronoma posmatrača – kaže njen upravnik Oliver Vince.

M. Rajković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"