TEMA BROJA
Dr Ana Paunović
Da li životinje sanjaju
Tri godine spavanja
San je mentalna aktivnost za vreme spavanja. Ponovo je, poslednjih godina, u žiži naučnih interesovanja jer je jedna od najpoznatijih, ali najmanje objašnjena fizioloških pojava. Ima mnogo nepoznanica i sporenja u naučnim krugovima o tome kako i na koji način snovi nastaju.
Ako se izuzme fiziološka uloga sna koja služi da se organizam odmori i regeneriše i tako pripremi za naredni ciklus dnevne aktivnosti, ono što se dešava tokom spavanja, tj. pojava snova još uvek je daleko od naučnog poimanja. Naučna tumačenja su se zadržala u sferi odnosa svesnog i nesvesnog, i tumače snove kod čoveka kao podsvesne želje koje se pojavljuju kad su, tokom sna, svesna sfera moždanih aktivnosti i kontrola smanjena.
Ljudsko spavanje se sastoji iz dve faze: REM i ne-REM faza. Da bi se odmorio, čovek mora da ima obe; kod životinja stvari stoje drugačije. Kod životinja spavanje se razlikuje od vrste do vrste.
Fizologija spavanja i sanjanja potpuno je ista kod svih kičmenjaka. Postoje i naučna istraživanja koja upućuju na to da i insekti sanjaju! U fazi spavanja, mozak nastavlja svoje aktivnosti; san predstavlja moždanu akciju u kojoj ćelije mozga pokušavaju da nađu prečice i organizuju dnevne događaje na način koji je moguće skladištiti. Tako dolazimo do zaključka da je uzrok sanjanja potpuno isti, recimo, na primeru psa i čoveka. Dnevni događaji koji su ostavili neku dilemu ponovo se prerađuju u snovima.
Različite životinjske vrste spavaju različito dugo tako da uglavnom vredi pravilo da su manji organizmi manje spavalice, a veći organizmi veće. Ako gledamo na ishranu, onda su mesožderi ti kojima je san više potreban nego biljojedima, a svaštojedi su negde između. Sve životinje sanjaju, bilo da je reč o svinjama, psima ili konjima; a to koliko dugo spavaju, razlikuje se od vrste do vrste. Slepi miševi uspevaju da 19 sati dnevno provedu u snu, psi dremaju preko 10 časova. Većina životinja spava duže od ljudi, tj. više od 8 sati dnevno.
Psi: povišena temperatura i noćne more
U proseku, psi spavaju 14-16 sati dnevno, s tim što štenci i stariji psi provode više vremena spavajući. Zapaženo je da krupniji psi provode više vremena u snu i polusnu u odnosu na one manje koji su aktivniji. Ispitavanja sna pomoću EEG (elektroencefalograma) pokazalo je potpuno istu vrstu moždane aktivnosti tokom sna kod čoveka i kod psa. I fiziološki znaci su potpuno isti: ubrzanije i pliće disanje, brzo pomeranje očiju ispod kapaka u smeru levo-desno. Ubrzo nakon toga se pojavljuju i nevoljni pokreti, trzanje šapa ili pokreti slični hodanju. Zapaženo je da i psi imaju navike tokom spavanja, omiljeno mesto za san i odmor, pozu tokom spavanja.
Najčešći položaj u kome psi spavaju je na leđima. Ovaj položaj pomaže da se rasterete unutrašni organi i da se uspori metabolizam. Takođe, pošto san donosi i fiziološki povišenu temperaturu tela i do 0,5 stepeni, ova poza pomaže psu da se lakše ohladi. Od velike je važnosti da vlasnici pasa poznaju navike svog psa pri spavanju jer njihova promena može ukazivati na poremećaj zdravstvenog stanja i na pojavu stresa uzrokovanog nekim spoljašnjim nadražajem. Svaki takav poremećaj je potrebno što pre prijaviti veterinaru jer može biti uvod u neka hronična oboljenja (bubrežna i druga metabolička oboljenja i poremećaje metabolizma), tj. pojave epilepsije kod starijih pasa. Ako pas noću laje, cvili ili je zauzeo odbrambeni položaj, to je znak da ima noćnu moru, izazvanu nekim dnevnim događanjima.
Majmuni: uspravno i na petama
Naučnici proučavaju primate da bi naučili nešto više o ljudskom spavanju i tome kako je ono pomoglo evoluciju. Životinje kao što su orangutani, gorile i šimpanze vole da se sklupčaju kao i ljudi. One prave ležišta da bi se osigurale od grabljivaca tokom sna, što im omogućava daleko kvalitetniji san od njihovih rođaka, kao što je na primer babun koji spava uspravno postavljen. Da bi izbegli grabljivce, afrički babuni spavaju na petama, na vrhu drveta. Sličnu pozu zauzimaju i makaki majmuni.
Slonovi: rekorderi u kratkom spavanju
Ne treba ispustiti iz vida ekonomski značaj ovih misija jer je reč o području bogatom naftom i gasom a koje povezuje okeane. Ploveći pokraj ruske obale, „Suelong“ je stigao i na Island. U toj državi su se zadržali četiri dana, učestvujući u naučnim sipmozijumima sa islandskim kolegama. Pritom su se susreli sa znatno manje leda nego što su očekivali.
Nakon toga, brod je plovio pored arhipelaga Svalbard, u Severnom ledenom okeanu. Reč je o bitnom poduhvatu jer je posredi prvo kinesko plovilo koje je prešlo taj okean. Malo je falilo da „Suelong“ stigne do samog Severnog pola ali je led predstavljao nepremostivu prepreku. Stručnjaci iz najmnogoljudnije zemlje zainteresovani su za fenomen globalnog zagrevanja, odnosno njegove porazne efekte na ljude i životinje oko okeana.
Tokom pete ekspedicije, 2012. godine, ponovo je instalirana automatska meteorološka stanica, praćena je turbulencija okeana a tragalo se i za metanom na Arktiku. Vršena su i geofizička istraživanja. Na najvećem ostrvu Svalbardu, Špicbergenu, deluje stanica „Žuta reka“. Ovu trajnu ispostavu Kinezi su napravili 2003. godine. Koristi se takozvana višestruka monohromatska CCD tehnologija za digitalne fotografije pomoću koje se promatra polarna svetlost, to jest Aurora borealis. Posebnom kamerom može da se obuhvati čitavo nebo. Sa te stanice se vrše atmosferska istraživanja, ali i praćenje mikroorganizama u morskom ledu i u lednicima.
Krave, konji i zebre: aparat za spavanje
Poput slonova, krave, konji i zebre su u stanju da ukrute noge u uspravnom položaju na način koji od njihovih mišića ne zahteva mnogo napora. Ovaj mehanizam se naziva „aparatom stajanja.“ Ove životinje međutim moraju da legnu sa vremena na vreme jer, dok su u uspravnom stanju, nisu u mogućnosti da uđu u REM fazu sna(plići san, kada se pomeraju oči ispod kapaka i kada se sanja). Konj, u proseku, spava nešto kraće od 3 sata dnevno.
Žirafe: dremanje u nastavcima
Žirafe u divljini moraju da vode računa o bezbednosti a spavanje može da bude opasno ako se u blizini nalazi lav ili neki drugi grabljivac. Ako se žirafa oseća dobro i ako je miran dan, spavaće oko 4,5 sata dnevno. Pri tome, pola sata odlazi na REM fazu sna.
REM faza sna znači da je mozak aktivan gotovo kao u budnom stanju. Oči se brzo kreću, ali je zato muskulatura tela potpuno opuštena - ako se izuzmu povremeni trzaji. Žirafe svoje sate ne odspavaju u kontinuitetu, već dremaju u nastavcima, a REM faze traju najduže par minuta. Ako je žirafa izložena stresu, REM faze drastično su kraće. Nakon transporta žirafa sa jednog na drugo mesto, one gotovo da nisu spavale. Bilo im je potrebno dve do tri nedelje za normalan san.
|
Za dobar san žirafe važan je i položaj tela. Tačno je da žirafe, kao i neke druge životinje, mogu da spavaju stojeći, ali je to vreme isuviše kratko. Da bi se opustile, žirafe moraju da nađu za njih najpovoljniji položaj. Svoje telo žirafe obično polože preko presavijenih nogu, a dugi vrat i glavu preko tela, sve do zadnjih nogu. Ako bi žirafe spavale stojeći, tokom REM faze, u jednom trenutku bi se srušile. Isto važi i kada su u poluležećem položaju - ako glava tokom REM faze sklizne, mogla bi udariti o zemlju.
Delfini: san sa jednim otvorenim okom
Delfini su sposobni da uđu u periode vrlo dubokog sna koji se naziva „logging“, od engleske reči za balvan – jer, kada su u ovom stanju, delfini podsećaju na balvane koji plutaju površinom vode. Da stvari budu čudnije, obični delfin (Tursiops truncatus) se priprema za spavanje tako što doslovno “gasi” polovinu svog mozga. Oni mogu imati moždane talase ne-REM faze u samo jednoj polovini mozga, dok druga polovina ostaje budna. Ta polovina mozga (i suprotno oko) ostaju „uključeni“ da vodi računa o okolnim dešavanjima. Ovo omogućava delfinu da zna kada treba da izađe na površinu da bi uzeo vazduh. Posle oko dva sata, dolazi do promena strana, pa tako obe strane mozga i oba oka dobijaju mogućnost da se odmore. Ovaj proces odvija se i kod slepih miševa, iguana, foka, ptica (među kojima su i patke)...
Jedno novo otkriće upućuje na podatak da majka delfina, tokom prva dva meseca od porođaja, uopšte ne spava, a ni njeno mladunče prvih nekoliko nedelja svog života. Ovaj podatak je posebno iznenadio naučnike jer je poznato da svi kopneni sisari, nakon rođenja, prvih nekoliko nedelja samo spavaju, a aktivnosti su im svedene na minimum.
Kitovi: samo pola mozga spava
Disanje kitova, za razliku od ljudi, jeste svesna aktivnost. Kitovi i delfini, tokom spavanja, isključuju jednu polovinu mozga da ne bi zaboravili da dišu. Neki kitovi dremaju naglavačke, a drugi to čine „potrbuške“, plutajući horizontalno blizu površine vode ili na manjoj dubini, lagano plivajući pored drugog kita. Sivi kitovi spavaju najmanje 9 sati dnevno.
Istraživači su 2008. godine naleteli na grupu ulješura (Physeter macrocephalus), koje su dremale vertikalno, u vodama blizu severnog Čilea. Ovaj prizor je bio čudesan, ali onda su stvari postale još bizarnije. Ovi kitovi, za koje se smatralo da dozvoljavaju samo jednoj polovini mozga da spava, baš kao i delfini i neke druge vrste kitova, kao da nisu primećivali plovilo koje im se približavalo. Ništa se nije dešavalo sve dok jedan od kitova nije slučajno bio gurnut. Tada se grupa probudila i pobegla! Zahvaljujući ovome, istraživači su otkrili da ova vrsta kita spava različito od svojih rođaka. Za njih su karakteristični redovni periodi spavanja blizu površine vode. Oni se ne pomeraju tokom spavanja; ukoliko je ovo jedina vrsta spavanja koju imaju, ovakvo relativno kratko kumulativno spavanje moglo bi da ih svrsta u sisare koje su u najmanjoj meri zavisni od sna.
Morževi: vodeno spavanje
Morževi mogu da plivaju i spavaju istovremeno. Mogu da zadrže dah do pet minuta i da tako odremaju pod vodom ili da spavaju dubokim snom na obali i po 19 sati! Njima je to i potrebno jer je poznato da su u stanju da plivaju i po 84 sata u kontinuitetu. Što ste tiče vodenog spavanja, morževi mogu da naduvaju šupljine znane kao faringealni džepovi, koji se ponašaju poput biološkog pojasa za spavanje pa tako vrsta ostaje da pluta na površini.
Zbog razgovora sa dušama
Tokom istorije civilizacije, u mnogim društvima, snove su koristili vračevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili ušli u spiritualni svet. Najznačajnija misija sna bilo je saznavanje budućnosti, tj. čovekova težnja da rastumači sopstvenu sudbinu i sudbinu sveta u kojem živi. Stari Egipćani i antički Grci verovali su da su to poruke bogova, stari Rimljani su im se obraćali da bi od njih dobili savet ili proročanstvo. Hipnos (lat.somnus), je bio bog sna. Nesanica (lat. insomnia) je nedovoljno spavanje. Za budiste su snovi znakovi koji presecaju putanje mišljenja i pred sanjača izranjaju maglovito, poput odraza u ogledalu; kineski mudraci držali su da su snovi događaji onda kada se duša privremeno odvoji od tela pa može da razgovara sa duhovima, dušama mrtvih i sa bogovima.Kuran kaže da „Bog u snu uzima duše; dok onome kome produži život, vraća dušu“ - u suprotnom se dešava smrt. |
|
Morske vidre: držanje za šape
Kada morske vidre pođu na spavanje, one to rade ležeći na leđima na površini vode, u većim grupama i/ili u šumama morske trave, ponekad držeći se za šape kako ne bi otplutale jedna od druge tokom sna.
Ajkule: kormilar u kičmenoj moždini
Većina ajkula mora neprekidno da se kreće da bi dovoljno kiseonika prolazilo kroz njihove škrge, a neke među njima su razvile i disajne otvore tik iza očiju, što im omogućava da dođu do kiseonika čak i kada miruju. Njihov san se smatra nekom vrstom stanja „praznog hoda“. Naučnici su otkrili da plivanjem male bodljikave ajkule upravlja kičmena moždina a ne mozak, što bi mogla biti indikacija da su ajkule u mogućnosti da ugase mozak i da nastave sa kretanjem. Drugi smatraju da se neke bele ajkule okreću nasuprot struje dok su u mirovanju pa na taj način voda prolazi kroz škrge ribe bez ikakvog napora sa njene strane.
Ptice: jednohemisferno spavanje
Flamingosi spavaju dok stoje. Albatros veći deo svog života provodi u letu posvećenom lovu. Taj način života ne ostavlja mnogo vremena za spavanje, pa se veruje da albatrosi rade više stvari odjednom - spavaju dok lete. I za bele čiope (Tachymarptis melba) se veruje da rade isto, kao i za mnoge selice poput Sensonovih drozdova(Catharus ustulatus), koji danju spavaju po stotinu puta. Ta spavanja obično traju po samo nekoliko sekundi.
Ptice rade i nešto više nego što je spavanje sa jednim otvorenim okom. Patke se postavljaju u red onda kada dođe vreme da se pođe na spavanje, a one koje su na krajevima tog reda drže oko koje je okrenuto od grupe otvorenim - da bi se uočili potencijalni predatori. Ovo jedno-hemisferno spavanje pataka pruža sigurnost celom jatu.
Slepi miševi: naglavačke zbog...
Slepi miševi spavaju „naglavačke“ iz nekoliko razloga. Pre svega, to ih čini manje očiglednim kao plen i, drugo, ovaj položaj im omogućava da polete odmah, u slučaju iznenadne situacije, jer njihova krila nisu dovoljno jaka da polete dok su u stojećem položaju.
Insekti: noću, kada su cvetovi zatvoreni
Dve odvojene istraživačke grupe su 2000. godine počele su proučavanje mušica kako bi otkrile njihove periode neaktivnosti koji bi se mogli okarakterisati kao san. Istraživači su došli do nekih zanimljivih zapažanja. Noću su mušice bile nepokretne i bio je potreban intenzivniji nadražaj da se podstaknu na aktivnost. Istraživači su otkrili da su mušice kojima je uskraćen odmor tokom noći, bile neaktivne tokom dana. Zanimljivo je da mušice na kofein kao i ljudi.
Naknadne studije otkrile su, recimo, da određene vrste pčela spavaju izvan košnica zatvarajući svoje čeljusti i opuštajući tela. Za pčele je otkriveno i da se odmaraju tokom noći, kada su i cvetovi kojima se hrane zatvoreni. Insekti koje žive u krevetu, poput stenica, odmaraju se tokom dana, kada im ljudi ne nude mnogo uobičajenih noćnih gozbi.
Iako je uvreženo mišljenje da mravi ne spavaju, studije su pokazale da mravi u svojim kolonijama spavaju oko 253 puta na dan, a njihovo spavanje traje oko 1,1 minut. Studija iz 2009. o takozvanim vatrenim mravima, pokazala je da mravlje matice spavaju 90 puta dnevno po 6 minuta.c
Koje životinje najviše spavaju?
Mačke se mnogo manje igraju i šetaju nego što spavaju. Gde god nađu zgodno mesto, nameste se i spavaju. U toku dana mogu da provedu 11-12 sati spavajući. Međutim, one nisu jedine koje vole da pola dana provedu spavajući.
Veverice u toku dana spavaju do 13 sati, a ostatak vremena provode u potrazi za hranom. Veća spavalica od veverice je hrčak, koji može da spava 14 sati.
Lav može da spava 14-16 sati dnevno. A lemuri provode po 16 sati dnevno u dubokom snu, dok je oposumima i armadilima dovoljno da budu budni 5 sati dnevno. Lenjivac, kao što mu i ime kaže, spava 20 sati dnevno. Međutim, u ovome ga pobeđuje koala - koja je najčešće dva sata budna u toku dana.
Šampion u spavanju
Puževima je dovoljno da budu sluzavi i vlažni pa da ostanu živi, a sve ostalo im je manje bitno. Tako se neka vrsta puževa „snašla” pa, zakopavanjem u zemlju, koja je pogodnog kvaliteta, mogu da održavaju sluzavost svog tela i da ništa ne rade.
Na ovaj način puževi mogu da spavaju duže od 3 godine! Jedan slučaj uključio je egipatskog pustinjskog puža u priču o spavanju. Puž je bio pričvršćen za identifikacionu karticu. Četiri godine kasnije, tragovi sluzi su nađeni na kartici i ljuštura je stavljena u vodu. Tada je životinja promolila svoju glavu. Kada su pod zemljom, oni su u stanju hibernacije pošto se ne troše, tako da im hrana nije potrebna. Po vremenu koje provode spavajući, zaključeno je da njihov san najčešće traje oko nedelju dana!
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
