PRIZNANJA
Dubravka Marić
Dodeljena nagrada iz fizike "Marko Jarić"
Iz tri u dve dimenzije?
Dr Aleksandar Bogojević i prof. dr. Zoran Hadžiabdić |
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je, krajem marta, po osamnaesti put uručena nagrada iz fizike 'Marko Jarić', koju dodeljuje Fondacija sa njegovim imenom. Dobitnik 'srpskog Nobela' u fizici za 2018. godinu je redovni profesor Univerziteta u Kembridžu, dr Zoran Hadžibabić, koji je nagrađen za izuzetno značajne doprinose u oblasti fizike ultrahladnih atomskih i molekulskih sistema.
Fondacija 'Prof. dr Marko Jarić', koju su 1998. osnovali porodica i kolege dr Marka Jarića, svetski priznatog istraživača u oblasti fizike kondenzovanog stanja materije i profesora na A&M univerzitetu Teksasa, ustanovila je ovo visoko priznanje koje se dodeljuje za izuzetna dostignuća fizičarima iz Srbije i dijaspore, čiji je rad međunarodno priznat. ''Institut za fiziku iz Beograda je, kao prvi institut od nacionalnog značaja, postao garant dugoročne finansijske održivosti Fondacije, kojoj je kao jedan od osnivača doprinosio tokom svih ovih godina. To činimo i u uverenju da je potrebno podržati sve ovakve značajne institucije koje doprinose nauci i razvoju Srbije'', izjavio je dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vladimir Popović, ocenio je koliko je važna ovakva vrsta zadužbinarstva. ''Spisak dobitnika nagrade 'Marko Jarić' najbolje svedoči o njenom značaju, a Srbiji je potrebno negovanje izgubljenog duha zadužbinarstva, zbog čega je Fondacija 'Prof. dr Marko Jarić posebno važna''.
Šta bi bilo kad bi bilo
Ovogodišnji dobitnik nagrade 'Marko Jarić', dr Zoran Hadžibabić redovni profesor na Odseku za fiziku Kevendiš laboratorije Univerzita u Kembridžu, na postavljeno pitanje o tome kakva je praktična posledica ultrahladnih atoma, duhovito je odgovorio:
''Nikakva... Ultrahladni atomski gas je gas koji je otprilike milion puta ređi od vazduha, ali je ohlađen na manje od milionitog dela stepena iznad apsolutne nule. Tako niske temperature su važne jer kvantni fenomeni tada dolaze do izražaja. Prvo veliko postignuće u ovoj oblasti dogodilo se 1995. kada je prvi put ohlađen gas do takve temperature da se potvrdi postojanje tzv. Boze-Ajnštajnove kondenzacije, koju je Ajnštajn predvideo 70 godina ranije. Taj kondenzat je stanje koje u potpunosti teoretski razumemo i bilo ga je bilo lepo videti. Zašto 25 godina kasnije proučavamo ultrahladne atomske gasove? Ispostavilo se da je ovo relativno jednostavan, fleksibilan i lako kontrolisan poligon za komplikovanije eksperimente, pa možemo da kontrolisano povećavamo interakciju među česticama, da stavimo atome u kristalnu rešetku, da ih stavimo da se kreću u tri dimenzije ili dve dimenzije ili jednoj dimenziji...
Raznorazne su stvari koje teoretičari zamisle po principu 'a šta bi bilo kad bismo ovo promenili', a koje sa atomskim gasovima možemo da promenimo mnogo jednostavnije nego na drugim sistemima. Pri tom otkrivamo neke osnovne principe kvantne mehanike i kolektivnog ponašanja u kvantnim sistemima, koje ne samo što su primenjive na druge sisteme kojima je teško manipulisati nego i na neke sisteme u kojima je potpuno nemoguće raditi eksperimente. Na primer, šta se dešava u neutronskim zvezdama u kojima su principi slični onom što mi radimo u laboratoriji pa, radeći eksperimente, u laboratoriji možemo da malo bolje pretpostavimo šta se tamo dešava. Možemo da ispitujemo šta se dešavalo u doba Velikog praska, da rekreiramo neke uslove za koje verujemo da podsećaju na to šta se tada dogodilo, ali i da menjamo parametre kako bismo videli da li teorija zaista ima smisla'', rekao je profesor Hadžibabić za „Planetu“ i održao predavanje na temu za koju je nagrađen.
Tri dimenzije
''Šta ja radim? Ja se konkretno bavim nekim podskupom stvari kojima bi ljudi mogli da se bave. Ono što mene interesuje jeste šta se dešava ako su interakcije među tim atomima najjače što mogu da budu, najjače koliko to dozvoljavaju zakoni kvantne mehanike... Drugi problem kojim se bavim je šta se specifično menja ako pređemo iz tri dimenzije u dve dimenzije pa, recimo, atomi ne mogu da se kreću u tri dimenzije kao ptice u letu, nego u dve dimenzije kao lopte na bilijarskom stolu, jer se ispostavlja da to suštinski menja kakvo kolektivno ponašanje mogu da pokažu. To su samo neki primeri'', naveo je prof. dr Zoran Hadžibabić, koji je po završetku Matematičke gimnazije u Beogradu, nastavio školovanje na Univerzitetu u Kembridžu gde je završio osnovne studije u oblasti priodnih nauka (fizike) i potom doktorirao na MIT-u. Danas radi na Univerzitetu u Kembridžu, na Koledžu Triniti, kao i na Odseku za fiziku Laboratorija Kevendiš, gde je i redovni profesor. |
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|