TEMA BROJA
V.B.
Arktik/Antarktik - Mozaik Antarktik
Najbolje lovište meteoritima
Na geografskoj karti, na najjužnijem delu planete Zemlje može se videti Antarktik, ledeni kontinent veličine gotovo kao dve Australije ili približno kao SAD i Meksiko zajedno (14 miliona km2). To je peti po veličini kontinent na našoj planeti i nesumnjivo najvetrovitiji: vetrovi na nekim mestima dostižu brzinu od 320 km/h.
Na Antarktiku se nalazi 60-90% rezervi slatke vode na svetu. “Rezervoari” su zapravo slojevi leda čija debljina negde prelazi 4 km. Svega 1% teritorije nije prekriven večitim ledom. Neki delovi gube ledeni pokrivač samo leti. Prosečna debljina ledenog sloja iznosi oko 1,6 km. Led sadrži jedinstvene podatke o promeni klime na našoj planeti, tokom miliona godina.
- Uprkos ogromnim zalihama vode, Antarktik je zapravo pustinja, uzimajući u obzir količinu padavina: formiranje sadašnjeg ledenog pokrivača na Antarktiku trajalo je oko 45 miliona godina. Prosečna godišnja količina padavina, u protekle tri decenje, iznosila je tek malo iznad 1 cm, i to više u priobalnim krajevima.
-Istraživači procenjuju da je, pre 40-50 miliona godina, temperatura dostizala 17°C. Fosili pronađeni na Antarktiku svedoče da je ledeni kontinent nekada bio prekriven bujnim šumama i bio stanište dinosaursa.
-Na ledenom kontinentu nema vremenskih zona: naučnici koji tamo rade obično se drže vremenske zone luke iz koje su isplovili, što može da znači da susedne istraživačke stanice, ako pripadaju različitim državama, drugačije računaju vreme. Recimo, tri australijske baze, “Mosan”, “Kejsi” i “Dejvis” poštuju tri različite vremenske zone.
-Na Antarktiku postoji nekoliko vulkana, od kojih su dva aktivna: Maunt Erebus, drugi po veličini na ovom kontinentu, najjužniji aktivni vulkan na svetu. Drugi aktivni vulkan nalazi se na ostrvu Disepšen.
-Godine 1773. Džejms Kuk i njegova posada prvi su prešli Antarktički krug. Mada su otkrili okolna ostrva, nisu uspeli da stignu do samog kontinenta. Veruje se da im je do cilja nedostajalo oko 240 km.
-Postoji živi svet koji podnosi veliku hladnoću: pingvini, foke, nematodi -valjkasti crvi i neke vrste crvića. Što se biljaka tiče, nema ni drveća ni grmlja, ali postoji preko 200 vrsta lišajeva, više od 50 vrsta mahovine, mnogobrojne gljive i preko 700 vrsta algi (većina su jednoćelijski fitoplanktoni). Rastu samo dve vrste biljaka koje cvetaju: Deschampsia antarctica i Colobanthus quitensis.
-Polarni psi imali su veliku ulogu u istraživačkim pohodima na Antarktik: Roald Amundsen je, u sankama sa psećom vučom, stigao na Južni pol 1911. godine. Ali, kasnije je prisustvo ovih pasa zabranjeno iz straha da bi mogli preneti bolesti, npr. štenećak, i tako uništiti populaciju foka.
-Počev od 1994, na Antraktik se ne smeju donositi-uvoziti vrste koje nisu autohtone za to geografsko područje.
-Antarktik je pogođen globalnim zagrevanjem, i više i brže oseća štetne posledice nego mnogi drugi delovi Zemlje. U proteklih pola veka, prosečna temperatura porasla je za oko 3°C, što je pet puta više nego prosečno povećanje temperature na celoj planeti.
-Na Antarktiku se nalazi geografski Južni pol.
-Kada je Antarktik otkriven, 1820, bio je to jedini kontinent bez starosedelačkog stanovništva. Nekoliko zemalja odmah ga je proglasilo za svoje vlasništvo, što je dovelo do velikih tenzija u međunarodnim odnosima, pa se ukazala neophodnost mirnog rešavanja problema.
-Godine 1959, 12 zemalja je potpisalo Sporazum o Antarktiku, međunarodni akt prema kojem sve one zajedno upravljaju kontinentom i obavezuju se da ga čuvaju kao oazu mira i prostor za naučna istraživanja. U međuvremenu je još 41 zemlja potpisala
-Sporazum i učestvuje u odlučivanju koje se odvija isključivo na osnovu konsenzusa. Dokument je kasnije proširen i danas sadrži striktne odredbe o komercijalnom ribarenju, lovu na foke i potpunoj zabrani rudarskih radova.
-Gotovo 30 zemalja izgradilo je preko 80 istraživačkih stanica po kontinentu.
-Vinsonov masiv je najviša tačka na Antarktiku: 4.987 m. U dubinama, ispod debelog sloja leda, otkriveni su planinski lanac i oko 200 jezera.
-Za postojanje Antarktika nije se znalo do 1820, a dvadesetak godina kasnije potvrđeno je da je reč o kontinentu a ne samo o grupi ostrva. Norveški istraživač Roald Amundsen bio je prvi čovek koji je stigao na Južni pol. Prestigao je svog kolegu istraživača, Engleza Roberta Falkona Skota, 14.decembra 1911. godine i prvi postavio zastavu svoje zemlje.
-Britanski istraživač i stručnjak za meteorologiju, Felisiti Aston prva je skijama prešla Antarktik, koristeći samo fizička svojstva svoga tela. Prešla je 1.744 km za 59 dana, krajem 2011. i početkom 2012.
-Noć i dan: tokom zimskih meseci, veći deo Antarktika je u potpunom mraku. Ali zato leti, kada se sunce stalno nalazi iznad horizonta, nastaje praznik svetlosti.
-Glečeri se povlače; čak 87% glečera na Antarktičkom poluostrvu se smanjuju.
-Marta 2000. najveća ikada izmerena santa odvalila se od ledene ploče Ros. Santa označena kao B-15 bila je veličine 270x40 km.
-Antarktik je najbolje “lovište” meteorita na našoj planeti, delom zato što su crne meteorske stene lako vidljive na belom ledu, a delom zato što su meteoriti tu uglavnom sačuvani od propadanja.
V.B.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
