OKO PLANETE

ISTRAŽIVANJA

Trag života u slanim vodama Marsa

Kada bi se mikrobi grupisali i držali zajedno, to bi moglo da im pomogne da prežive u preslanim vodama na Marsu. Sluzave konglomeracije, kolonije ćelija potopljene u zaštitnu sluzavu opnu, kada su izložene prezasićenoj vodi nalik onoj kakva postoji na Marsu, žive duže nego pojedinačne ćelije - čak i onda kada su prethodno osušene.
Takve konglomeracije postoje svuda na Zemlji, od zubnog kamenca i taloga u baricama do sistema koji se koriste za čišćenje velikih naftnih mrlja. U ovom slučaju, sluzave konglomeracije mogu da zaštite svoje stanovnike od antibiotika, radijacije, temperaturnih promena i drugih ekoloških ekstrema, koji bi ih gotovo istog časa ubili.
Iako se zna da je Mars uglavnom suv, zna se da njegove ledene kape sadrže vodu i da bi na toj planeti, u izvesno doba godine, mogle da se pojave vodene bujice. Da bi se proučilo kako bi sluzave konglomeracije mogle da reaguju na marsovske vode, stručnjaci su ih potopili u sedam slanih voda različitog hemijskog sastava i intenziteta, nalik na one na Marsu.
Sve su se dobro ponašale u blažim rastvorima i preživele su petočasovni period posmatranja. Pošto su u eksperiment uvođeni jači rastvori, počela je da se uočava razlika: konglomeracije koje su osušene pre potapanja u tu vodu opstajale su daleko uspešnije nego one čiji je prvobitni tečni sadržaj ostao neizmenjen. Svaka takva konglomeracija preneta sa Zemlje na Mars bila bi verovatno prosušena tokom putovanja kroz bezvazdušni prostor kosmosa. Ispada da bi ih to mučno putovanje moglo zapravo pripremiti za nastavak života na Marsu.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"