OKO PLANETE

BIOLOGIJA

Razlozi masovnih istrebljenja

Naučnici sa Univerziteta Lester, Velika Britanija, imaju novo mišljenje o razlozima masovnih istrebljenja tokom istorije. To saznanje bi moglo da pomogne u predviđanju nadolazećih ekoloških katastrofa. Međunarodni tim istraživača je za metu proučavanja uzeo iznenadne ekološke tranzicije u istoriji, od događaja koji su izazvali masovno izumiranje u dalekoj prošlosti do istrebljenja koja su se odigrala u poslednjih nekoliko decenija.  
U istraživanju objavljenom u časopisu „Nauka”, čiji su jedni od autora profesor Sergej Petrovski i doktor Endrju Morozov, sa Univerziteta Lester (matematički smer) i grupa vodećih naučnika iz Amerike i Kanade, tražen je odgovor na pitanje: zašto dolazi do ovih ekoloških tranzicija?
Naime, ekološki sistemi ponekad prolaze kroz iznenadne promene svojstava i funkcija. Rezultat toga je, često, nestanak određene vrste ili značajniji gubitak biodiverziteta. Razlog zbog koga se tako bitne pojave dešavaju ostaje misterija, posebno zbog toga što se promena odigrava pod naoko ujednačenim i konstantnim uslovima te se stoga ne može direktno povezati sa specifičnim promenama u životnoj sredini.
Nakon spajanja empirijskih podataka, primene ekoloških teorija i matematičkih modela, ekipa istraživača je otkrila da do naglih promena u ekosistemu može da dođe zbog dugoročne prolazne dinamike. U to spadaju i “atraktori duhova”. “Atraktor duhova” je raspored dinamičnog sistema koji prikazuje isto ponašanje kao i atraktor, ali na određeno vreme unutar ekosistema. Nakon tog vremena, sistem normalno prolazi kroz brzu evoluciju ili prelazi u stanje koje može imati sasvim različita svojstva. Takva tranzicija bi odgovarala katastrofi ili velikoj smeni na ekološkoj sceni. Druga varijanta je takozvana pojava “crawl-by”, do koje dolazi kada se promena dešava polako, tokom dužeg vremenskog perioda. Profesor Petrovski objašnjava da su pomenute pojave možda dug koji plaćamo zbog sopstvenih dela ili grešaka (recimo, zbog neodrživog korišćenja prirodnih resursa). Ona ističe da ovo pokazuje da zdrav ekosistem ne mora nužno takav i da ostane, čak i u odsustvu značajnih promena životne sredine. Stoga, neophodno je bolje nadzirati stanje ekosistema kako bi se sprečile potencijalne katastrofe ili barem ublažile njihove posledice. Takođe, nadolazeće katastrofe mogu se predvideti tako što se traga za njihovim znacima i odgovarajućim vremenskim linijama. Cilj je otkrivanje promene u životnoj sredini (bez obzira da li je ona prirodna ili je nastala zbog ljudskog faktora), što nas na kraju dovodi do najvećih promena koje su se desile veoma davno.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"