MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 89
Planeta Br 89
Godina XVII
Mart - April 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 89
Mart. 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OKO PLANETE

 

BIODIVERZITET

Trećina zaštićenih područja - u gorem stanju

Putari, farmeri, drvoseče i graditelji uništavaju najmanje jednu trećinu od ukupno dve stotine hiljada zaštićenih oblasti gde bi priroda trebalo da se obnovi, za šta je prevashodno potrebno da je čovek „ostavi na miru”. 
Najveće istraživanje najezde ljudi na zaštićena područja širom sveta otkrilo je da se 32,8 % ugroženog zemljišta nalazi pod intenzivnom čovekovom opsadom. Ukupna površina zaštićenog područja pokriva šest miliona kvadratnih kilometara (oblast dva puta veća od Aljaske). 
Glavni autor istraživanja, Džejms Votson sa Univerziteta Kvinslenda (Sveta Lucija) i Društva za zaštitu divljine, izjavio je da su ta mesta samo navodno zaštićena zbog prirode - ali u stvarnosti to nije tako. On ističe da je to glavni razlog još uvek katastrofalnog opadanja biodiverziteta, uprkos tome što je sve više zemljišta na papiru „zaštićeno“.  

OKO PLANETE

Na samitu u Rio De Žaneru 1992. potpisan je sporazum pod nazivom “Konvencija o biološkom diverzitetu”, tačnije: Aičijevi ciljevi biodiverziteta. Po tom strateškom planu, države sveta su se obavezale da 17 procenata svoje ukupne površine pretvore u zaštićene oblasti do 2020. godine. Međutim, od 111 zemalja koje su tvrdile da su to i uradile, njih 74 nije ispunilo obavezu, kako otkriva Votson. Te zemlje su dozvolile da se eksploatišu područja koja bi trebalo da budu strogo zaštićena.
Votson je, zajedno s kolegama, ispitivao ljudski “otisak stopala” u svakoj zaštićenoj oblasti. Njihovi podaci dele zaštićene oblasti na kvadratne kilometre a unutar svakog kvadrata meri se osam načina na koje čovek može uticati na prirodu, kao što su: izgradnja puteva, intenzivno stočarstvo i ulično osvetljenje. Za svaki kvadrat izračunate su sveopšte posledice za koje su odgovorni upravo ljudi. Tako se došlo do zaključka da se stanje pogoršava od 1992. godine. Područja koja bi trebalo da su pod zaštitom a trpe najviše posledica su zapadna Evropa, južna Azija i Afrika. S druge strane, za 42 posto zaštićenog zemljišta skoro da nema štetnog uticaja.
Votson navodi da neka mesta mogu da posluže kao uzor. Jedno od njih je rezervat Keo Seima, dom koloniji gibona gde živi čak i 25 vrsta mesoždera. Drugo mesto je Nacionalni park Madidi, u Boliviji, preplavljen jaguarima, pumama, ljubičastim delfinima i majmunima Madidi titi. Oni su snabdeveni resursima i imaju punu podršku nevladinih organizacija. Nažalost, takvi primeri su prava retkost, završava Votson.

OKO PLANETE

 




Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA