EGZOTIČNI NARODI

O. Klajn

Šerpasi

Dobroćudni himalajski gorštaci

Terzing Norgaj

Kada se pomene narod Šerpasi, verovatno je prva asocijacija planinarenje, odnosno vešti i pouzdani ljudi iz ove etničke zajednice koji su pružali veliku pomoć ranim istraživačima Himalaja aprevashodno entuzijastima koji su težili da se popnu na Mont Everest. To je samo deo priče o Šerpasima. Danas je ovaj etnomim dobio šire značenje te ga stranci upotrebljavaju za sve vodiče na Himalajima, bez obzira na naciju.

Postoje evolutivne adaptacije kod ljudi na velikim nadmorskim visinama koje im omogućavaju da prežive u izuzetno teškim uslovima.To uključuje genetske i fiziološke promene poput jedinstvenog vezivanja hemoglobina i udvostručene proizvodnje komunikacionog molekula azot-monoksida. Ova pojava kod stanovništva na Himalajima predstavlja slučaj najbrže evolucije za koju se zna - jer se zbila za manje od tri milenijuma. Zahvaljujući takvim odlikama, u istoriju su ušli ljudi poput Tenzinga Norgaja koji je, zajedno sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem, postao deo prvog planinarskog para za koji se zna da je stigao  na Mont Everest.

Dometi planinarenja

Očevim stopama krenuo je i Jamling Terzing Norgaj koji je dosegao najviši planinski vrh. I u tekućem stoleću, Šerpasi nastavljaju sa podvizima i rekordima u planinarstvu. Tako je Temba Čeri, 2001. godine, postao najmlađi čovek koji se popeo na Mont Everest do tog vremena. Bio je tada šesnaestogodišnjak. Dve godine kasnije, dvojica Šerpasa trkala su se ko će za kraće vreme stići na vrh iz jednog od dva kampa na suprotnim stranama Mont Everesta. Oko rekorda se i dalje vode sporovi mada je Pemba Dorđe u međuvremenu to učinio za nešto više od osam sati. Zvanične institucije u Nepalu osporavaju ovaj rezultat.
Babu Čiri  se popeo deset puta na najviši vrh i izdržao 21 sat bez pomoćnog kiseonika. Prva žena koja se popela bila je Pasang Lamu. Prilikom silaska je poginula. Mingma Šerpa je prvi čovek koji se domogao 14 najviših svetskih vrhova u prvom pokušaju. 
Šerpasi potiču sa Tibeta. Postojbina im je istorijski region Kam, čija je teritorija danas podeljena između Autonomne oblasti Tibeta i nekoliko kineskih provincija. Osim u Nepalu, Šerpasi žive u Kini, na istočnom Tibetu, u zapadnom delu Sečuana, Butanu i Indiji. Na severozapadu Indije, između Nepala, Butana i Tibeta, je omanja država Sikim. U njoj Šerpasi čine oko dva posto stanovništva. Južno od Sikima ja Zapadni Bengal. U toj državi je, u nižem delu Himalaja, grad Dardželing. Na širem području Darželinga ima najviše pripadnika ovog naroda u Indiji. Manje zajednice obitavaju u državama Arunačal Pradeš i Asam.

Šerpasi imaju mnogo toga zajedničkog sa Tibetancima, a najbrojniji su u Nepalu, i to na istoku te države. Na celoj teritoriji  Nepala živi ih oko 155.000.
Ukupno, ima oko 276.000 pripadnika ovog naroda. Imaju dijasporu u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, naročito u poslednje vreme, čemu su doprineli politička nestabilnost i oružani sukobi u Nepalu. Matica Šerpasa u toj južnoazijskoj državi  je okrug Solukumbu, na njenom istoku, gde su došli iz svoje pradomovine, regiona Kam. To se zbilo u 16. veku.
Šireći se po okolnim zemljama, vremenom se iskristalisalo više od 20 klanova unutar tog naroda. O njima se vrlo malo znalo u Evropi do početka 20. veka i pojačanog prisustva  Britanaca u regionu. Nepal je bio nedostupan strancima sve do 1949. godine, kada se među avanturistima iz zapadnih zemalja pročulo da su Šerpasi snažni i vešti vodiči prijatne naravi.

Imena po danima u nedelji

Dardželing je bio centar okupljanja šerpaskih radnika. U davnim vremenima, živeli su nomadskim životom, baveći se trgovinom i stočarstvom. Sam naziv naroda ukazuje na to da potiču se Tibeta. Šar znači: istok, a pas: narod. Njihov jezik pripada porodici tibetansko-burmanskih jezika. Uprkos sličnosti, šerpaski je nerazumljiv govornicima lasanskog tibetanskog koji je najrasprostranjeniji tibetanski dijalekat.
Nemaju sopstveno pismo. Povremeno se piše na tibetanskom i drevnom indijskom pismu devangari. Kuriozitet predstavlja činjenica da imaju mali  broj imena i da često decu nazivaju po danimau nedelji. To se čini iz verovanja da će decu zaštiti božanstva koja se vezuju za taj dan. Imena daju i po određenim vrlinama. Neretko su to vrline vezane za budističke svete knjige. Greškom popisivača u Nepalu, dodata im je nacionalnost kao prezime. Inače, nemaju prezimena.  
Pripadaju najstarijoj školi tibetanskog budizma “njingma” koju je osnovao indijski mislilac iz 8. veka, guru Rinpoče, poznat i kao Padmasanbava. U praksi su izmešani elementi budizma sa drevnom bon religijom i šamanizmom. Otuda, pored Bude, veruju u niz božanstava i demona koja ih okružuju. Najviše vrhove smatraju boravištem bogova. Stoga obavljaju molitveni obred  prinošenjem žrtava koji se nazivaju “puja”. Najveći verski autoritet uživaju lame. Postoje određena vrsta proroka i šamani.
Mnoge lame i budistički monasi žive u celibatu. Okupljaju se u u manastirima koji se nazivaju gompe. Ima slučajeva poliandrije, naročitu u delovima Kine. Dešava se da se jedna žena uda za dva šerpaska muškarca. Nosioci istog prezimena ne mogu stupiti u brak.

Omiljeno jelo im je dal bat. To je kuvani pirinač u supi od sočiva. Unose u sebe dosta ugljenih hidrata da bi opstali u teškim uslovima Himalaja.
Muškarci nose odore sa dugim rukavima a žene dugačke haljine od debele vune. U novije vreme sve se više nosi zapadnjačka odeća. Šerpaska zajednica pomaže bračnim parovima, odnosno porodicama da izgrade kuće. Pri gradnji se odvaja prostori za ljude, životinje i božanstva. Bogatije porodice imaju poseban prostor za ritualne objekte i svete spise.

O. Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"