MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 89
Planeta Br 89
Godina XVII
Mart - April 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

EGZOTIČNI NARODI

 

O. Klajn

Šerpasi

Dobroćudni himalajski gorštaci

 

EGZOTIČNI NARODI
Terzing Norgaj

Kada se pomene narod Šerpasi, verovatno je prva asocijacija planinarenje, odnosno vešti i pouzdani ljudi iz ove etničke zajednice koji su pružali veliku pomoć ranim istraživačima Himalaja aprevashodno entuzijastima koji su težili da se popnu na Mont Everest. To je samo deo priče o Šerpasima. Danas je ovaj etnomim dobio šire značenje te ga stranci upotrebljavaju za sve vodiče na Himalajima, bez obzira na naciju.

 

Postoje evolutivne adaptacije kod ljudi na velikim nadmorskim visinama koje im omogućavaju da prežive u izuzetno teškim uslovima.To uključuje genetske i fiziološke promene poput jedinstvenog vezivanja hemoglobina i udvostručene proizvodnje komunikacionog molekula azot-monoksida. Ova pojava kod stanovništva na Himalajima predstavlja slučaj najbrže evolucije za koju se zna - jer se zbila za manje od tri milenijuma. Zahvaljujući takvim odlikama, u istoriju su ušli ljudi poput Tenzinga Norgaja koji je, zajedno sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem, postao deo prvog planinarskog para za koji se zna da je stigao  na Mont Everest.

Dometi planinarenja

Očevim stopama krenuo je i Jamling Terzing Norgaj koji je dosegao najviši planinski vrh. I u tekućem stoleću, Šerpasi nastavljaju sa podvizima i rekordima u planinarstvu. Tako je Temba Čeri, 2001. godine, postao najmlađi čovek koji se popeo na Mont Everest do tog vremena. Bio je tada šesnaestogodišnjak. Dve godine kasnije, dvojica Šerpasa trkala su se ko će za kraće vreme stići na vrh iz jednog od dva kampa na suprotnim stranama Mont Everesta. Oko rekorda se i dalje vode sporovi mada je Pemba Dorđe u međuvremenu to učinio za nešto više od osam sati. Zvanične institucije u Nepalu osporavaju ovaj rezultat.
Babu Čiri  se popeo deset puta na najviši vrh i izdržao 21 sat bez pomoćnog kiseonika. Prva žena koja se popela bila je Pasang Lamu. Prilikom silaska je poginula. Mingma Šerpa je prvi čovek koji se domogao 14 najviših svetskih vrhova u prvom pokušaju. 
Šerpasi potiču sa Tibeta. Postojbina im je istorijski region Kam, čija je teritorija danas podeljena između Autonomne oblasti Tibeta i nekoliko kineskih provincija. Osim u Nepalu, Šerpasi žive u Kini, na istočnom Tibetu, u zapadnom delu Sečuana, Butanu i Indiji. Na severozapadu Indije, između Nepala, Butana i Tibeta, je omanja država Sikim. U njoj Šerpasi čine oko dva posto stanovništva. Južno od Sikima ja Zapadni Bengal. U toj državi je, u nižem delu Himalaja, grad Dardželing. Na širem području Darželinga ima najviše pripadnika ovog naroda u Indiji. Manje zajednice obitavaju u državama Arunačal Pradeš i Asam.

EGZOTIČNI NARODI

Šerpasi imaju mnogo toga zajedničkog sa Tibetancima, a najbrojniji su u Nepalu, i to na istoku te države. Na celoj teritoriji  Nepala živi ih oko 155.000.
Ukupno, ima oko 276.000 pripadnika ovog naroda. Imaju dijasporu u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, naročito u poslednje vreme, čemu su doprineli politička nestabilnost i oružani sukobi u Nepalu. Matica Šerpasa u toj južnoazijskoj državi  je okrug Solukumbu, na njenom istoku, gde su došli iz svoje pradomovine, regiona Kam. To se zbilo u 16. veku.
Šireći se po okolnim zemljama, vremenom se iskristalisalo više od 20 klanova unutar tog naroda. O njima se vrlo malo znalo u Evropi do početka 20. veka i pojačanog prisustva  Britanaca u regionu. Nepal je bio nedostupan strancima sve do 1949. godine, kada se među avanturistima iz zapadnih zemalja pročulo da su Šerpasi snažni i vešti vodiči prijatne naravi.

EGZOTIČNI NARODI

Imena po danima u nedelji

Dardželing je bio centar okupljanja šerpaskih radnika. U davnim vremenima, živeli su nomadskim životom, baveći se trgovinom i stočarstvom. Sam naziv naroda ukazuje na to da potiču se Tibeta. Šar znači: istok, a pas: narod. Njihov jezik pripada porodici tibetansko-burmanskih jezika. Uprkos sličnosti, šerpaski je nerazumljiv govornicima lasanskog tibetanskog koji je najrasprostranjeniji tibetanski dijalekat.
Nemaju sopstveno pismo. Povremeno se piše na tibetanskom i drevnom indijskom pismu devangari. Kuriozitet predstavlja činjenica da imaju mali  broj imena i da često decu nazivaju po danimau nedelji. To se čini iz verovanja da će decu zaštiti božanstva koja se vezuju za taj dan. Imena daju i po određenim vrlinama. Neretko su to vrline vezane za budističke svete knjige. Greškom popisivača u Nepalu, dodata im je nacionalnost kao prezime. Inače, nemaju prezimena.  
Pripadaju najstarijoj školi tibetanskog budizma “njingma” koju je osnovao indijski mislilac iz 8. veka, guru Rinpoče, poznat i kao Padmasanbava. U praksi su izmešani elementi budizma sa drevnom bon religijom i šamanizmom. Otuda, pored Bude, veruju u niz božanstava i demona koja ih okružuju. Najviše vrhove smatraju boravištem bogova. Stoga obavljaju molitveni obred  prinošenjem žrtava koji se nazivaju “puja”. Najveći verski autoritet uživaju lame. Postoje određena vrsta proroka i šamani.
Mnoge lame i budistički monasi žive u celibatu. Okupljaju se u u manastirima koji se nazivaju gompe. Ima slučajeva poliandrije, naročitu u delovima Kine. Dešava se da se jedna žena uda za dva šerpaska muškarca. Nosioci istog prezimena ne mogu stupiti u brak.

EGZOTIČNI NARODI

Omiljeno jelo im je dal bat. To je kuvani pirinač u supi od sočiva. Unose u sebe dosta ugljenih hidrata da bi opstali u teškim uslovima Himalaja.
Muškarci nose odore sa dugim rukavima a žene dugačke haljine od debele vune. U novije vreme sve se više nosi zapadnjačka odeća. Šerpaska zajednica pomaže bračnim parovima, odnosno porodicama da izgrade kuće. Pri gradnji se odvaja prostori za ljude, životinje i božanstva. Bogatije porodice imaju poseban prostor za ritualne objekte i svete spise.

 

EGZOTIČNI NARODI

 

O. Klajn

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA