DIGITALIZACIJA
Gordana Tomljenović
Evropska istraživanja
Evolucija čitanja
Digitalne tehnologije nude raznovrsne mogućnosti proizvodnje, pristupa, skladištenja i prenosa podataka, ali su i izazov za praksu čitanja kakvu dosad poznajemo. I Srbija je, u protekle četiri godine, učestvovala u panevropskoj akciji koja se bavila definisanjem ključnih tema za istraživanje jednog novog fenomena - digitalnog čitanja
Da li čitate? Ako se ovo pitanje odnosi na čitanje literature (a obično se misli na beletristiku), nema sumnje da i oni za koje bi neko u tom smislu rekao da „ništa ne čitaju“ danas najverovatnije čitaju po ceo dan, ali - sa ekrana. Od kad se ispostavilo da za čitanje pisanog sadržaja više nije potrebno otvoriti knjigu ili novine i čitati sa papira već se može čitati sa elektronskih uređaja, pa još i uređaja koji mogu uvek i svuda da se ponesu, došlo je do prave „eksplozije“ čitanja. Štaviše, čitanje više nije samo ono „obično“, linearno; digitalni mediji uveli su nas u eru kvalitativno sasvim novog - digitalnog čitanja.
Čitanje evoluira hiljadama godina, još od samih početaka pisane međuljudske komunikacije. Nakon šest miliona godina komuniciranja isključivo govorom, čovek piše „tek“ oko 4000 godina, isprva slikovnim a potom i slovnim pismom. Pomaci koji su, tokom tih četiri milenijuma, obeležavali evoluciju pisanja uslovljavali su i evoluciju čitanja. Glasno čitanje, na primer, bilo je jedini mogući način čitanja sve do 900. godine nove ere, od kad datira jedno od najvećih unapređenja u razvoju pisanog teksta - razdvajanje reči - koje je omogućilo čitanje „u sebi“. Elektronski tekst i digitalni sadržaji, u istorijskom smislu, datiraju od „juče“, pa je digitalno čitanje nov, potpuno neistražen fenomen.
Dr Adam Sofronijević |
Praksa čitanja koju ne poznajemo
„Digitalno čitanje je vrlo kompleksna pojava, i naučnici će se decenijama baviti istraživanjem tog fenomena, koji menja sve“, kaže dr Adam Sofronijević, zamenik direktora beogradske Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i nacionalni koordinator u okviru panevropske naučne akcije E-READ, kojom su postavljeni temelji za sva predstojeća istraživanja u oblasti digitalnog čitanja. Evropska organizacija za saradnju u nauci i tehnologiji, COST(European Cooperation in Science and Technology), od 2014. do kraja 2018. godine je sprovela akciju pod imenom „Evolucija čitanja u eri digitalizacije“, ili E-READ (Evolution of Reading in the Age of Digitisation), kojom je ustanovljeno novo istraživačko polje - digitalno čitanje. Mnoge specifične teme i raznoliki aspekti kompleksnog iskustva kao što je digitalno čitanje biće predmet naučnih istraživanja u svrhu što boljeg razumevanja uticaja i upotrebe novih tehnologija na dobrobit čoveka. U tom cilju, četvorogodišnja Е-READ akcija COST okupila je i povezala oko 200 istraživača (iz oblasti filologije, psihologije, bibliotekarstva, izdavaštva, digitalne humanistike…), među kojima su i istraživači iz naše zemlje predvođeni timom Univerzitetske biblioteke i dr Adamom Sofronijevićem.
Govoreći o Е-READ rezultatima, dr Sofronijević ukazuje na razliku između već uobičajenog čitanja sa ekrana (monitora računara, desktopa ili laptopa) o kome se mnogo zna, koje je puno istraživano komparativno u odnosu na čitanje sa papira, i procesa digitalnog čitanja. Digitalno čitanje, prema rečima dr Sofronijevića, podrazumeva niz aktivnosti koje su se promenile sa pojavom digitalnih uređaja (pametnih telefona, tablet računara), programa (softvera i aplikacija) i baza podataka, a koje se pre svega odnose na ljudsko ponašanje u tom novom okruženju. Digitalne tehnologije nude raznovrsne mogućnosti proizvodnje, pristupa, skladištenja i prenosa podataka, ali su i izazov za praksu čitanja kakvu dosad poznajemo.
Prva Tviter knjiga
AkcijaE-READ pokrenuta je sa ciljem da se unapredi naučno razumevanje implikacija digitalizacije, tojest da se strahovi i predrasude zamene naučnim saznanjima i empirijskim dokazima. Dr Sofronijević u tom kontekstu ukazuje na veoma prisutnu laičku „podelu“ čitanja na dobro, kulturno, duhovno obogaćujuće čitanje (papirnih) knjiga i „štetno“ i „zaglupljujuće“ čitanje („neprestano buljenje“) na mobilnim telefonima, tabletima, kompjuterskim ekranima…. Da bi sadržaj koji se čita – a ne način ili model čitanja – istakao kao suštinsku činjenicu, dr Sofronijević je nedavno objavio prvu „Tviter“ knjigu. Naš sagovornik je, naime, svoje prošlogodišnje objave na društvenoj mreži Tviter, u okviru projekta obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata na Tviter nalogu @1918nadSrbijom, objavio i u obliku štampane knjige. „Da li je to sad kulturniji model čitanja, da li su čitaoci štampane Tviter knjige bolji i pametniji ljudi od onih drugih koji čitaju isti taj sadržaj sa ekrana telefona u aplikaciji Tviter“, pita dr Sofronijević, i dodaje da će i takva psiho-socijalna pitanja biti predmet budućih naučnih istraživanja. |
Identifikacija različitih tema i aspekata digitalnog čitanja, kao i prve inicijative i projekti, u protekle četiri godine se odvijala u okviru četiri radne grupe koje su se bavile „Veštinom čitanja“, „Razvojnim aspektima čitanja“, „Iskustvenim i emocionalnim aspektima čitanja“, i „Ergonomijom čitanja“. U svakoj od radnih grupa, podgrupe istraživača bavile su se različitom tematikom. U okviru tih aktivnosti, dr Sofronijević je, između ostalog, sa kolegama iz Francuske, 2015. godine organizovao radionicu o gejmifikaciji digitalnog čitanja, na kojoj su posmatrani različiti aspekti igara (gejm, eng. game), dizajn igara i njihov uticaj na proces čitanja. „Reč je o zaista širokoj oblasti za istraživanja“, ističe dr Sofronijević, uz napomenu da istraživački tim Univerzitetske biblioteke, koji on predvodi, ima ideju da u svrhu budućih istraživanja, među kojima će se verovatno naći i projekt istraživanja delovanja specifičnog fizičkog okruženja na proces čitanja, kao istraživačku laboratoriju koristi poznatu bibliotečku čitaonicu „Endrju Karnegi“.
Između papira i ekrana
Nakon niza skupova na kojima je tok E-READ akcije redovno analiziran, zaključci, preporuke i dalji istraživački pravci formulisani su novembra 2018, Stavangerskom deklaracijom donetom na završnoj E-READ konferenciji održanoj na norveškom Univerzitetu u Stavangeru. „U današnjoj hibridnoj čitalačkoj sredini koju čine papir i ekran, treba da nađemo najbolje načine da iskoristimo prednosti i papira i digitalnih tehnologija, uzimajući u obzir različite starosne grupe, i različite ciljeve“, kaže se u „Stavangerskoj deklaraciji koja se tiče budućnosti čitanja“. Prema navodima u Deklaraciji, „dosadašnja istraživanja pokazuju da papir i dalje predstavlja podesniji medijum za duže tekstove, posebno kad je cilj čitanja dublje razumevanje i pamćenje teksta“, te da je „čitanje dužih tekstova značajno za razvoj kognitivnih sposobnosti kao što su koncentracija, izgradnja vokabulara i pamćenje“. Važno je, dakle, da se čitanje dužih tekstova sačuva i neguje kao jedan od mnogih oblika čitanja.
Ali, budući da upotreba ekrana nastavlja da raste, nameće se kao istraživački izazov da se otkrije način koji bi omogućio temeljno čitanje dužih tekstova na ekranima digitalnih uređaja, dodaje se u Deklaraciji. Među ključnim nalazima E-READ, Stavangerska deklaracija navodi i da „digitalni tekst nudi sjajne mogućnosti da se prezentacija teksta oblikuje prema individualnim zahtevima i potrebama; kad se digitalno čitalačko okruženje pažljivo dizajnira vodeći računa o čitaocu, to veoma povoljno deluje na čitaočevo razumevanje teksta i na njegovu motivaciju“.
Od tekstualnog ka vizualnom društvu
Sa sve većom upotrebom digitalnih alata, u obrazovanju i u oblasti čitanja uopšte, otvaraju se važna pitanja o budućnosti čitanja, o pedagogiji pismenosti i o dugoročnom značaju tekstualne komunikacije. Kao važna pitanja kojima istraživači treba da se pozabave, Deklaracija navodi: u kojim čitalačkim kontekstima i za koje čitaoce je digitalni tekst najpogodniji; u kojim domenima učenja i književnog pisanja treba preporučivati upotrebu papira; da li se navika fragmentarnog, manje koncentrisanog i površnijeg čitanja, karakterističnija za čitanje sa ekrana, prenosi i na čitanje sa papira; da li nas preveliko samopouzdanje u veštinu digitalnog čitanja čini podložnijim lažnim vestima i predrasudama; šta može da se učini da se ohrabri temeljnije praćenje teksta uopšte, a posebno teksta koji se čita sa ekrana?
Dr Sofronijević dodaje da je primećemo da se čitaoci sve radije informišu posredstvom slika, te važnim smatra i pitanje: da li se savremeno tekstualno društvo lagano transformiše u vizualno društvo? Naš sagovornik zaključuje da svaki od medijuma, od papira do ekrana, ima svoje prednosti i svoje mane, i da treba da se nadamo da ćemo biti u stanju da prevaziđemo njihove mane a maksimalno koristimo njihove prednosti.
Osnovne škole – oprezno
U skladu sa E-READ nalazima za koje se, u Stavangerskoj deklaraciji, navodi da se poklapaju i sa nalazima istraživanja obavljanim van Evrope, donete su odgovarajuće preporuke. Jedna od preporuka, namenjena obrazovnom sektoru (nastavnicima i drugim  edukatorima), jeste da „treba da su svesni da brze i nepromišljene zamene štampanih knjiga, papira i olovaka, digitalnim tehnologijama, u osnovnom obrazovanju dece nisu bez posledica; ukoliko to nije praćeno pažljivo razvijenim digitalnim alatima i strategijama, kod dece može da dovede do smetnji u razumevanju pročitanog, i do smetnji u razvoju kritičkog mišljenja“.
Metodologije
Učesnici Е-READ akcije identifikovali su i sumirali rezultate svih dosad relevantnih istraživanja na temu uticaja digitalizacije na čitanje, kao i problematiku i metodologiju za buduća istraživanja. Jedna od metoda je i praćenje kretnji oka, specijalnom eyetracking tehnologijom, uređajima koji registruju kretanje zenice pri čitanju. Za razliku od mahom linearnog čitanja teksta štampanog na papiru, digitalno čitanje je znatno drugačije, zato što uključuje i čitanje iz višestrukih izvora, posredstvom hiperlinkova, različitih aplikacija…. Od kvantitativnih metoda, dr Sofronijević izdvaja slikovnu medicinsku dijagnostičku metodu magnetnu rezonancu, koja omogućava praćenje moždanih talasa, to jest aktivnosti određenih delova mozga, pri čitanju. Društvene nauke služe se anketnim upitnicima, strukturiranim i polustrukturiranim intervjuima, fokus grupama… |
Gordana Tomljenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
