ČUDA SVEMIRA

Saturn - nakit u dubini kosmosa

Saturnove prstenove prvi je uočio Galileo Galilej 1612. U istom veku, ali 1659. holandski astronom Hajgens utvrdio je da su prstenovi pljosnati, a 1675. italijanski astronom Kasini otkrio je da postoje dva osnovna kruga prstenova. Danas se Saturnovi prstenovi mogu posmatrati i skromnim teleskopima.
Sama planeta je najvećim delom prekrivena helijumom i vodonikom. Ima 52 prirodna satelita i veća je od Zemlje čak 755 puta! Po planeti duvaju vetrovi brzinom do 500 m/sec (poređenja radi, najjači uragani na Zemlji duvaju petostruko manjom snagom). Prstenovi, udaljeni do planete više stotina hiljada kilometara, sačinjeni su od komada leda i delova stenja, veličine od pilule do oveće kuće. Vetrovi u gornjim slojevima i vrelina koja dopire sa planete stvaraju poznatu žutu boju.
Ono što se takođe zapaža jeste ogroman prazan prostor između dve osnovne grupe prstenova, danas poznat kao prostor Kasini. Pretpostavlja se da je taj razmak nastao kao posledica gravitacije Mimasa, jednog od Saturnovih meseca.
Zasad se ne zna kako su ti prstenovi nastali. Najpopularnije objašnjenje je da su to otpali ostaci pomenutog meseca. Ako bi se sva masa prstenova hipotetički stavila na jedno mesto, dobila bi se masa materijala veličine Mimasa. Stoga se i pretpostavlja da je mesec slične veličine jednom prošao toliko blizu Saturna da ga je planeta povukla svojom snažnom gravitacijom i odvojila od njega materijal za kasniji nastanak prstenova.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"