Postoji nekoliko vrsta crnih rupa. Jedna vrsta nastaje kad umre masivna stara zvezda. Smatra se da su crne rupe druge vrste pritajene u središtima galaksija. Takva tamna tela ogromne mase obrazovana su od materijala koji po količini odgovara milionima zvezda. Postoje i male crne rupe, veličine glave čiode ili klikera, koje nastaju sabijanjem relativno velike mase u neverovatno malu zapreminu.
Prva vrsta crnih rupa može nastati kad zvezda, koja sadrži osam do sto puta više materije nego Sunce, okonča svoj život strahovitom eksplozijom. Posle toga, ostatak zvezde se skuplja. Pod uticajem sopstvene gravitacije, materija zvezde se sve više sabija.
Što je više materije na nekom mestu, to je jača gravitaciona sila. Pošto je kod skupljene zvezde u mali prostor sabijena tako velika masa, gravitaciona sila je na njenoj površini neverovatno jaka. Skupljajući se dalje, zvezda na kraju može postati telo na čijoj je površini gravitacija tako jaka da čak ni svetlost ne može da joj umakne. Materija i svetlost tonu u zvezdu koja se sažima – zato se zove crna rupa.
Naučnici zasad nisu dokazali postojanje izuzetno masivnih crnih rupa. Galaksija NGC 4261 već dugo privlači njihovu pažnju. Iz njenog središta u svemir šikljaju dva ogromna mlaza materije dugačka više desetina hiljada svetlosnih godina. Posmatrajući te mlazeve, naučnici su naslutili da bi u središtu galaksije NGC 4261 mogla biti skrivena ogromna crna rupa.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"