SISARI

I.Jakšić

Grenlandski kitovi u okeanskim dubinama održavaju svake sezone različite “muzičke događaje”

Podmorski muzičari

Stručnjaci Univerziteta Vašington, SAD, nedavno su objavili veliki broj fono-snimaka grenlandskih kitova. Otkriveno je da ovi morski sisari imaju zapanjujuće raznolik vokalni repertoar, koji se neprekidno smenjuje. Studijom objavljenom pre tri meseca u “Biology Letters”, časopisu Kraljevskog društva Ujedinjenog kraljevstva, analizirani su zvučni zapisi sakupljeni u toku godinu dana istočno od Grenlanda.

Ova vrsta kita dovedena je, oko 1600. godine, na ivicu istrebljenja usled ribolova. Nedavno je ustanovljeno da je trenutan broj primeraka oko 200. Zvučni zapisi prikupljeni od 2010. do 2014. pokazuju da je populacija zdrava i da na repertoaru ima čak 184 različitih pesama.
Glavna autorka istraživanja Kejt Staford, okeanograf iz Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta Vašington, radi na poređenju pesama različitih vrsta kitova. “Ako pesma grbavog kita spada u klasičnu muziku, grenlandski kitovi su džez muzičari”, navodi ona. Naime, pesma grenlandskog kita ima slobodniju formu. A kada su obuhvaćeni svi akustički podaci tokom četiri zime, ne samo da se nije ponovila apsolutno nijedna pesma, već je svake sezone „izlazio novi album”?

Pevali 24 časa dnevno

Stafordova je snimila zvukove koje ispuštaju kitovi dok putuju u dubinama  okeana kao jedan od načina da se uđe u trag ovim zanimljivim stvorenjima. Prvo je uočila raspevanog grenlandskog kita s druge strane Grenlanda, 2007. godine. Njeno prethodno istraživanje, koje je obuhvatilo spitbergenskog kita zapadno od obale Grenlanda, pokazalo je da su kitovi neprekidno pevali u toku zimske sezone parenja, što je jedan od prvih nagoveštaja da je u tom području zdrava populacija.  Stafordova je za prehodno istraživanje navela da su naučnici bili zapanjeni kada su ih začuli. Kitovi su glasno pevali 24 časa dnevno, od novembra do aprila. I to ne samo jednu pesmu već mnogo, mnogo različitih.
Novo istraživanje se nadovezuje na petomesečnu grupu prvih podataka i potvrđuje da ova vrsta najvećeg sisara na svetu održava regularne „koncerte” od kasne jeseni do ranog proleća. U stvari, hidrofoni (podvodni mikrofoni) prikupili su malo više zvučnih zapisa u odnosu na prethodne sezone. Međutim, najinteresantniji je neprekidni i široki dijapazon životinjskih pesama ili jedinstvenih muzičkih fraza.

Da li samo mužjaci?

Stafordova objašnjava da je akustika za morske sisare način života. Oni sve obavljaju pesmom. Ljudi su, pak, vizuelne životinje. Morski sisari žive u trodimenzionalnom staništu gde su zvuk i akustična informacija vrste navigacije pomoću kojih se kreću, pronalaze hranu i komuniciraju. Raspevani kitovi, poput ptica, sasvim verovatno izvode svojevrsnu kombinaciju akustičnog takmičenja s drugim životinjama i tako privlače partnera.
Međutim, poznato je vrlo malo činjenica u vezi s pesmom grenlandskog kita. Postavlja se pitanje: da li samo mužjaci proizvode zvuke, da li pojedinci međusobno razmenjuju pesme i, što je još važnije, zašto sve vreme menjaju melodije? Grenlandski kitovi pokazuju ovaj obrazac ponašanja zimi, u toku 24-časovne tame polarne zime, kada je površina mora zaleđena između 95 i 100 posto. Stafordova kaže da nije lako saznati zašto i kako se sve to dešava. Ni ovo malo informacija ne bi bilo dostupno da nema nove akustične tehnologije monitoringa, poslednje reči tehnike.
Grenlandski kit može da živi 200 godina, ima najdublji glas, najduže uši (specifične izrasline od keratina koje su se formirale umesto zuba). Stafordova kaže da mogu da njima probiju led, a to je samo nekoliko činjenica o ovim fascinantnim stvorenjima.

I.Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"