RETKE VRSTE
O.K.
„Roda cipelarka“
Leteći džin napada krokodile
Na širokom močvarnom području istočne i centralne Afrike, od juga Sudana preko Kongo-Kinšase, Ugande, Ruande i Tanzanije pa sve do severa Zambije, živi jedna čudesna ptica sa kljunom koji podseća na klompe.
Naučni naziv vrste je Balaeniceps Rex, što u prevodu znači: kralj sa kitovom glavom. Veliki engleski ornitolog Džon Guld stručno je odredio ovu ptičiju vrstu sredinom 19. veka, opisavši je kao najneobičniju pticu koju je video. U to vreme, donete su prve jedinke u Evropu. Dugo se pogrešno verovalo da je reč o rodi dok nije utvrđeno da su zapravo srodne pelikanima i čapljama. Sličnost sa pelikanima je, pored ostalog, omanja ćuba na zadnjem delu glave. Otuda spadaju u taksonomski red Nesita, odnosno Pelecaniformes. Naziv „roda cipelarka“ navodi na netačan zaključak o pravoj prirodi ove ptice. Najsrodnija postojeća vrsta je čekićarka, odnosno Scopus umbretta.
Najviše jedinke su više od 1,5 m, a najniže oko 110 cm. Mužjaci su krupniji od ženki i, u proseku, teži su za oko 700 gr. U celini gledano, težina im se kreće u rasponu 4-7 kg. Dužina od repa do kljuna iznosi više od 1m.
Najupečatljivija odlika “rode cipelarke” je zaobljeni kljun kojeg podupire masivna lobanja. Njegove dimenzije su 23 sa 10 cm. Kratak i debeo vrat pomaže ptici da izađe na kraj sa ogromnim kljunom. Zahvaljujući oštrim ivicama vilica, može da odseče, pokupi i samelje hranu. Uzima velike količine vode i probija se kroz biljke da bi došla do ulova. Takođe, pomeranjem vilica otkida glavu plenu, pre nego što ga pojede. Najvažnija stavka u ishrani su razne vrste afričkih riba; rado se hrane i zmijama, žabama i gušterima a ne ustežu se da napadnu i mladunče krokodila. Ređe jedu kornjače , glodare, puževe i druge ptice. U lov idu samostalno. Pritom se kriju i vrebaju žrtve iz zasede u plićaku, nakon čega se velikom brzinom ustreme na plen.
Veoma dugi nožni prsti omogućavaju da se težina tela lakše raspodeli tako da roda može da se kreće bez problema kroz gusti biljni svet. Perje je plavičastoi sivo; u predelu krila je tamnije dok je trbuh nešto svetliji. Mladunce karakteriše braonkasta boja. Kada je dan vreo, odrasle jedinke prskaju mladunce i jaja vodom kako bi ih rashladili. Najbrojnije su tamo gde je nivo kiseonika u vodi nizak jer ribe dvodihalice, koje su omiljena hrana ovih ptica, tada moraju češće da isplivavaju na površinu.
U istom cilju prate močvarnu antilopu, koja se zove sitatunga, pošto ta životinja, pri pokretu, razbacuje ribe. Od papirusa i trava, mužjak i ženka zajedno prave gnezda kojima dodaju toliko materijala da gnezda potonu u močvarno tlo.
Parenje se obavlja u vrelim mesecima, kada je manje padavina. Polažu dva-tri beličasta jaja među vodene biljke. Mužjak i ženka leže na jajima i učestvuju u podizanju ptića. Nakon trinaest nedelja, potomstvo napušta gnezdo mada je potrebno da prođe još neko vreme pre nego što budu u stanju da lete.
“Rode cipelarke” su usamljeničke ptice. Retko se zajedno hrane, čak i jedinke koje se pare. Imajući u vidu da su veoma krupne i da zavise od vazdušnih struja, ove ptice se ne odlučuju lako za letenje. Krila su im pri letu ravna a vrat zabačen unazad. Spori su letači.
Najčešće su tiha stvorenja. Ipak, pored gnezda, u cilju komunikacije, klepeću kljunovima i mogu da proizvode visoke zvuke i nešto što podseća na mukanje krava. Klepetanje se intenzivira u situacijama kada im je ugroženo gnezdo. Procenjuje se da ima 5-10.000 “roda cipelarki”, čime su blizu statusa ugroženosti.
Među mladuncima često vlada veliko neprijateljstvo; dešava se da jedan ptić otera drugog u smrt. Roditelji se zadovaljavaju time da samo jedno mladunče preživi. Inače, ove rode žive preko 35 godina.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
