Planeta Br. 88 | NUKLEARNA ENERGIJA

www.planeta.rs

MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

» MENI

Home

Redakcija

Linkovi

Kontakt

» BROJ 88

Godina XVII
Januar - Februar 2019.

» IZBOR IZ BROJEVA


Br. 119 Sept. 2024g	Br. 120 Nov. 2024g

Br. 117 Maj 2024g	Br. 118 Jul 2024g

Br. 115 Jan. 2024g	Br. 116 Mart 2024g

Br. 113 Sept. 2023g	Br. 114 Nov. 2023g

Br. 111 Maj 2023g	Br. 112 Jul 2023g

Br. 109 Jan. 2023g	Br. 110 Mart 2023g

Br. 107 Sept. 2022g	Br. 108 Nov. 2022g

Br. 105 Maj 2022g	Br. 106 Jul 2022g

Br. 103 Jan. 2022g	Br. 104 Mart 2022g

Br. 101 Jul 2021g	Br. 102 Okt. 2021g

Br. 99 Jan. 2021g	Br. 100 April 2021g

Br. 97 Avgust 2020g	Br. 98 Nov. 2020g

Br. 95 Mart 2020g	Br. 96 Maj 2020g

Br. 93 Nov. 2019g	Br. 94 Jan. 2020g

Br. 91 Jul 2019g	Br. 92 Sep. 2019g

Br. 89 Mart 2019g	Br. 90 Maj 2019g

Br. 87 Nov. 2018g	Br. 88 Jan. 2019g

Br. 85 Jul 2018g	Br. 86 Sep. 2018g

Br. 83 Mart 2018g	Br. 84 Maj 2018g

Br. 81 Nov. 2017g	Br. 82 Jan. 2018g

Br. 79 Jul. 2017g	Br. 80 Sep. 2017g

Br. 77 Mart. 2017g	Br. 78 Maj. 2017g

Br. 75 Septembar. 2016g	Br. 76 Januar. 2017g

Br. 73 April. 2016g	Br. 74 Jul. 2016g

Br. 71 Nov. 2015g	Br. 72 Feb. 2016g

Br. 69 Jul 2015g	Br. 70 Sept. 2015g

Br. 67 Januar 2015g	Br. 68 April. 2015g

Br. 65 Sept. 2014g	Br. 66 Nov. 2014g

Br. 63 Maj. 2014g	Br. 64 Jul. 2014g

Br. 61 Jan. 2014g	Br. 62 Mart. 2014g

Br. 59 Sept. 2013g	Br. 60 Nov. 2013g

Br. 57 Maj. 2013g	Br. 58 Juli. 2013g

Br. 55 Jan. 2013g	Br. 56 Mart. 2013g

Br. 53 Sept. 2012g	Br. 54 Nov. 2012g

Br. 51 Maj 2012g	Br. 52 Juli 2012g

Br. 49 Jan 2012g	Br. 50 Mart 2012g

Br. 47 Juli 2011g	Br. 48 Oktobar 2011g

Br. 45 Mart 2011g	Br. 46 Maj 2011g

Br. 43 Nov. 2010g	Br. 44 Jan 2011g

Br. 41 Jul 2010g	Br. 42 Sept. 2010g

Br. 39 Mart 2010g	Br. 40 Maj 2010g.

Br. 37 Nov. 2009g.	Br.38 Januar 2010g

Br. 35 Jul.2009g	Br. 36 Sept.2009g

Br. 33 Mart. 2009g.	Br. 34 Maj 2009g.

Br. 31 Nov. 2008g.	Br. 32 Jan 2009g.

Br. 29 Jun 2008g.	Br. 30 Avgust 2008g.

Br. 27 Januar 2008g	Br. 28 Mart 2008g.

Br. 25 Avgust 2007	Br. 26 Nov. 2007

Br. 23 Mart 2007.	Br. 24 Jun 2007

Br. 21 Nov. 2006.	Br. 22 Januar 2007.

Br. 19 Jul 2006.	Br. 20 Sept. 2006.

Br. 17 Mart 2006.	Br. 18 Maj 2006.

Br 15. Oktobar 2005.	Br. 16 Januar 2006.

Br 13 April 2005g	Br. 14 Jun 2005g

Br. 11 Okt. 2004.	Br. 12 Dec. 2004.

Br. 9 Avg 2004.	Br. 10 Sept. 2004.

Br. 7 April 2004.	Br. 8 Jun 2004.

Br. 5 Dec. 2003.	Br. 6 Feb. 2004.

Br. 3 Okt. 2003.	Br. 4 Nov. 2003.

Br. 1 Jun 2003.	Br. 2 Sept. 2003.

» Glavni naslovi

OKO PLANETE

PALEONTOLOGIJA

Perutavi dinosaurusi

Paleontolozi sa Univerzitetskog koledža Kork (UCC), u Irskoj, otkrili su perut staru 125 miliona godina, očuvanu među perjem dinosaurusa i prvih ptica na Zemlji. To je prvi dokaz o načinu na koji su dinosaurusi menjali kožu.
Dr Marija MekNamara (UCC) i njeni saradnici izučavali su fosilne ćelije i perut modernih ptica pomoću moćnog elektronskog mikroskopa. Istraživanje je nedavno objavljeno u časopisu Nature Communications. Zanimljivo je da su fosilne ćelije sačuvane do neverovatnih detalja, sve do nivoa nano-keratinskih fibrila. Ono što je posebno u vezi s tim je da fosilni ostatak peruti izgleda kao kod današnjih ptica. Čak su vidljive i spiralne krivine pojedinačnih vlakana, što je naročito zapanjilo MekNamaru. Baš kao kod ljudske peruti, fosilni ostatak sastoji se od čvrstih ćelija koje su za života suve i pune proteina keratina.
Istraživanje nagoveštava da je ova osobina kože evoluirala negde u kasnoj drugoj epohi perioda jure. MekNamara je objasnila da je, u to vreme, došlo do ekspanzije evolucije pernatih dinosaurusa i ptica, te da je veoma interesantno videti dokaz da je koža prvih letećih stvorenja rapidno evoluirala nekako paralelno s perjem.
Perut je prvi pokazatelj kako su dinosaurusi menjali svoju kožu. Proučeni pernati dinosaurusi, Mikroraptor, Beipiaosaurus i Sinornitosaurus menjali su svoju kožu ljušteći se i perutajući se, poput prvih ptica iz roda Konfucijosornis koje je ekipa naučnika izučavala ili današnjih ptica i sisara. Za razliku od njih, današnji reptili menjaju kožu odjednom ili im otpada nekoliko većih delova.

Jedan od autora, profesor Majk Benton, iz Škole nauke o Zemlji Univerziteta Bristol, rekao je da je neobično što su naučnici uspeli da analiziraju kožu dinosaura. Današnje ptice imaju rastresiti keratin u pokožici (epidermisu) koji im omogućava da se brzo ohlade kada lete u dužim vremenskim intervalima. Za razliku od toga, epidermis fosilnih dinosaurusa i ptica pun je keratina, što govori da se oni nisu zagrevali kao današnje ptice. Pretpostavlja se da je to zbog toga što nisu mogli da lete uopšte ili nisu leteli u dužim vremenskim intervalima.

OKO PLANETE

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"