Cirkadijalni ritam reguliše se unutrašnjim „cirkadijalnim satom”, a funkcionisanje tog sata je važna tema i za poljoprivredu i medicinu. Na primer, promene u cirkadijalnim ritmovima veoma doprinose pripitomljavanju useva. U časopisu „Savremena biologija“ , istraživačka ekipa sa različitih univerziteta među kojima su Bristolski, Kembridž, Kampinas, Sao Paolo i Melburn, otkrila je proces kojim se prilagođava „tajming“ telesnog sata biljke tako da bude u korelaciji sa životnom sredinom. Zaključili su da biljke osećaju količinu šećera nastalu fotosintezom a to dovodi do uspostavljanja ritma snabdevanja energijom u toku dana.
Doktor Entoni Dod (Bristolska škola bioloških nauka) naveo je da njihova otkrića pokazuju prve mehanizme kod biljaka koje pomeraju cirkadijalni ritam unazad ili unapred kako bi se sinhronizovali s prirodnim okruženjem. Biljka neprekidno meri količinu šećera u svojim ćelijama i koristi dobijenu informaciju za potrebna podešavanja. Biljkama je potrebno da njihov cirkadijalni ritam bude tačno sinhronizovan s danima i noćima, tako da su njihove sktivnosti povezane s dobom dana. Na primer, cirkadijalni ritam kontroliše vreme rasta biljke, kada se cvet otvara i ispušta miris i omogućava biljkama da pažljivo koriste energetske rezerve kako ne bi ostale bez hrane noću. Cirkadijalni ritam takođe pomaže biljkama da detektuju promene u godišnjim dobima, što je neophodno za sazrevanje plodova na vreme. Doktor Dod je dodao da to znači da je otkriće mehanizma kojim se sinhronizuju telesni sat biljke i vreme u životnoj sredini dovelo do identifikacije novog procesa koji se može iskoristiti u budućnosti kako bi se poboljšali usevi.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja "Novinarnica"