VESTI IZ MEDICINE

Fiziologija

Na tragu leku protiv gojaznosti?

Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Physiology rasvetlilo je način na koji mogu da se ometaju hemijski signali koji određuju koliko neko jede, što bi moglo da dovede do razvoja metoda za suzbijanje gojaznosti. Osnovni molekularni mehanizmi vezani za gojaznost nisu poznati, ali je sve više dokaza da ciljanje na nervne ćelije uključene u slanje signala između mozga i creva može da iznedri obećavajuće terapije.
Vagus nerv igra važnu ulogu u regulisanju količine hrane koju konzumiramo, kao i regulisanju metabolizma, komunikacijom između creva i mozga. Pomenuto istraživanje pokazalo je da je za smanjenje osetljivosti nerava koji šalju poruke iz creva ka mozgu o tome koliko smo siti nakon obroka odgovoran azotni oksid. Istraživači su, naime, pokazali da je jedan specifičan enzim, inducibilna azot oksid sinteza, povećan u gojaznosti, što uzrokuje veće nivoe azot oksida. Deo ove studije bilo je i poređenje miševa koji su hranjeni masnom sa miševima koji su hranjeni nemasnom hranom. Istraživači su posmatrali odgovore vagus nerva na normalnu stimulaciju obrokom i otkrili da su kod miševa na masnoj hrani nervne ćelije manje osetljive i manje sposobne da generišu električne signale koji mozgu prenose da prestane da jede. Otkrili su, takođe, da gojazni miševi imaju povećane nivoe azot oksida, što smanjuje osetljivost nerava i ometa normalne hemijske signale koji daju osećaj sitosti.
Blokiranje enzima koji proizvodi azot oksid, specifičnim lekovima, povećava osetljivost vagus nerva i obnavlja normalne hemijske signale između mozga i creva. Rezultati studije svakako će pomoći da se bolje razume na koji način gojaznost narušava normalnu kontrolu ishrane, što zauzvrat održava začarani krug prejedanja i gojenja. Jedino ograničenje studije jeste to što je zasad rađena samo na životinjama.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"