MATEMATIKA, FIZIKA...
Borka Marinković
Isak Njutn
Ako se pokoravamo prirodnim zakonima...
"Ne znam kako ja izgledam ljudima, ali sebi izgledam kao dečak koji se igra na obali mora i zabavlja sam sa sobom, pronalazeći s vremena na vreme manji oblutak ili lepu školjku dok se veliki okean istine pruža neotkriven preda mnom", rekao je Njutn u 84. godini života, godinu dana pred smrt.
Rođen pre vremena, veoma sitan, poredili su ga sa vevericom bez repa. Međutim, ne samo da je preživeo već je bio relativno dobrog zdravlja. Do kraja života zadržao je mladalački pogled, rumene obraze, gustu kosu i nije nosio naočari a izvadio je samo jedan zub.
Već sa 27 godina, njegov naučni rad prevazišao je praktično sva dotadašnja dostignuta saznanja. Ipak, za njega veliku pomenu predstavlja 1669.godina, kada se tačno pre 350 godina, dr Isak Barou, matematičar i teolog, odrekao mesta profesora Univerziteta u Kembridžu u korist svog nedostižnog učenika.
Posle samo tri godine, Njutn je izabran u Kraljevsko društvo. Za vreme svog života, dobio je sva moguća priznanja. Godine 1703, izabran je za predsednika Londonskog kraljevskog društva (Akademije nauka) i do kraja života svake godine na tu funkciju ponovo biran. Kraljica Ana ga je proglasila vitezom (ser) dodelivši mu plemićku titulu, prvu koju je ikada dobio neki naučnik. Sahranjen je u krunidbenoj crkvi engleskih kraljeva, uz sve počasti koje se čine članovima kraljevske porodice.
 Duhovito konstruisan i majstorski izveden sunčani sat koji je Njutn u mladosti osmislio i napravio svojim rukama, posle njegove smrti odnesen je u London u biblioteku Kraljevskog društva, gde se i danas nalazi.
Njegovo delo "Philosophie naturalis principia mathematica" (Matematički principi prirodne filozofije) 1687. izmenilo je pogled na svet. Smatra se najvećim naučnim delom ikada napisanim i mnogi naučnici su ga citirali kao Bibliju.
Ispitujući prirodne pojave, uvideo je da najviši zadatak nauke može biti samo taj da prirodne pojave ispita u meri da se one mogu, pri zadatim uslovima, matematički opisati i predskazati. "Priroda se pokorava svojim zakonima; ako ih poznajemo, onda proziremo tkivo prirode do one dubine do koje dopire vid našeg uma - dalje ne. Gde leži granica preko koje ne možemo preći? Prirodni zakoni! Neki od njih moraju, kao aksiomi geometrije, stajati iznad svake sumnje. Iz tih osnovnih zakona moraju se svi ostali izvesti logičnim rasuđivanjem pošto ono što važi za geometriju mora važiti i za nauku o kretanju jer je geometrija samo jedan posebni deo ove nauke."
Sukob sa Lajbnicom
Njutn, kao retko koji naučnik, nije bio sklon iznošenju svojih ideja u javnost pre konačne potvrde njenih vrednosti. Njega je potpuno ispunjavalo to da utroši i dvadeset godina perfekconističkog mukotrpnog rada pre samog objavljivanja. Zvuči skoro neverovatno da je svoja dva izvanredna rada: "De Analysi per Equations Numero Terminorum Infinitas" napisao 1669, a objavio čak 42 godina kasnije; "De Methodis Serierum et Fluxsionum (na latinskom) napisao je 1671, a uengleskom prevodu Džona Koltona objavljen je 65 godina kasnije.
Najveći razlog takvog naučnog oklevanja je višegodišnji spor sa Lajbnicom oko otkrića infinitezimalnog računa. Spor se pretvorio u opšte rivalstvo engleske i kontinentalne škole matematike, koju suzastupali matematičari iz Francuske, Nemačke i Švajcarske. Londonsko kraljevsko društvo je osnovalo komitet koji je 1713, nakon razmatranja, proglasio Njutnov prioritet. Mada, postoji pretpostavka da je ovaj izveštaj napisao sam Njutn, iskoristivši svoju poziciju predsednika društva.
Njutn je otkrio metod, koji je nazvao "metod fluksija" 1666. kada je imao samo 23 godine. Uvideo je da se, pri rešavanju problema tangente, radi o količniku koji predstavlja brzinu svake čestice koja se kreće i koja se stalno menja, što predstavlja ključ diferencijalnog računa. I slično, kako izračunati ukupnu udaljenost koju u datom vremenu pređe čestica koja se kreće i čija se brzina stalno menja, što je osnov integralnog računa. Njegovo fundamentalno otkriće sastoji se u povezivanju diferencijalnog i integralnog računa koji zovemo infinitezimalni račun. Ovo novo i moćno sredstvo vinulo je matematiku iznad dotadašnjeg nivoa grčke geometrije.
Gotfrid Lajbnic je, nezavisno od Njutna, došao do istog otkrića. Međutim, simbolika koju je uveo Lajbnic je mnogo jednostavnija i modernija. On je uveo simbol ∫ (stari oblik slova s) kao inicijal reči "suma" da bi predstavio inverznu operaciju za d (diferenciranje). Svoj metod, otkriven geometrijskim putem, nazvao je "Calculus summatorius". Odmah po rešenju problema, Lajbnic je objavio svoj rad i za to dobio najveća naučna priznanja.
Rasejanost
Kao dvadesetogodišnjak, Isak Njutn je provodio više od 18 sati dnevno u dobokoj koncentraciji, posvećen rešavanju naučnih problema. A u trenucima opuštenosti, pokazivao je znake rasejanosti. Sledeći primeri to ilustruju.
Po dolasku na večeru kod prijatelja, dr Stuklija, sačekao ga je postavljen sto sa jelom u pokrivenoj posudi. Međutim, Njutn se, zaokupljen nekim problemom uputio u biblioteku, zaboravivši na večeru. Posle dužeg čekanja, njegov ogladneli domaćin je pojeo spremljeno pečeno pile. Želeći da se našali sa Njutnom, u posudu je stavio kosti i poklopio ih. Kada se Njutn konačno vratio, izvinio se domaćinu, seo za sto i podigao poklopac. Videvši ostatke u posudi rekao je: "Izvinite, ja sam potpuno zaboravio da smo već večerali."
Isak Njutn je voleo životinje, posebno mačke. I mačke su, verovatno, volele njega, jer su bile dobro hranjene zahvaljujući obrocima koje je zaboravljao da pojede okupiran radom. Njutn je napravio više manjih i većih otvora sa poklopcima na ulaznim vratima kako bi mačke mogle nesmetano da ulaze i izlaze iz kuće. U svojoj rasejanosti, nije obratio pažnju da nema potrebe za većim brojem otvora jer sve mačke mogu da prođu kroz samo jedan.
Jednom prilikom se vraćao kući u Vulstorpe na konju. Pošto je morao da se popne na brdo, sjahao je s konja, uzeo ular i krenuo pešice. Tek kad se popeo na Spitl-gejt Hil i hteo da ponovo uzjaše konja, primetio je da se konj odvezao i da drži prazan ular u rukama.
Kao univerzitetski profesor, Njutn je držao predavanja skoro 30 godina. Međutim, studenti nisu voleli njegova predavanja. Dešavalo se da na čas ne dođe nijedan student. Njutn je tada sam ostajao u učionici 15 minuta, a zatim odlazio.
Matematičari su, sve do 17. veka, smatrani amaterima-žonglerima sa brojevima, ali su najviše zahvaljujući Njutnu i njegovom radu počeli da budu tretirani kao profesionalci u rešavanju problema. Jednom rečju, kao naučnici.
Njutnova klasična teorija gravitacije netaknuta je preživela vekove čekajući da bude zamenjena Anštajnovom teorijom relativnosti. |
Mačka, požar i potištenost
Njutnu je odato priznanje za otkriće generalizovane binomske formule, što važi za bilo koji racionalni eksponent: (a+b)r, ali bez ikakvih ograničenja i diskusije o konvergenciji dobijenog razvoja. Kompletnu formulaciju je, posle više od 150 godina, dao norveški matematičar Abel. Primena ove formule je mnogostruka.
Bio je prvi koji je koristio razlomačke indekse i upotrebio koordinatnu geometriju da dođe do rešenja Diofantovih jednačina. Takođe, prvi je koristio matematičke redove. Otkrio je novu formulu za broj π. Izvršio je aproksimaciju parcijalnih suma harmonijskih nizova pomoću logaritama. Bavio se krivama, posebno cikloidom. Njegov matematički rad je bio daleko ispred svega do tada urađenog.
Osim u matematici, njegov doprinos je neizmeran u raznim oblastima fizike, u mehanici i hemiji.
Godine 1690, izbio je požar u Njutnovom kabinetu, što je, verovatno, izazvala jedna mačka oborivši sveću na stolu. Tom prilikom izgoreli su vredni neobjavljeni Njutnovi rukopisi, višegodišnji empirijski materijal koji nije bilo moguće obnoviti. Tri godine se oporavljao, izvukavši se iz neuračunljivosti koja mu je pretila.
Upravnik kovnice novca
Nakon nervnog sloma u 50. godini života, Njutn se povukao iz naučnog rada. Imenovan je za upravnika kovnice novca, a tri godine kasnije i za Čuvara kraljevskog pečata. Ovo zaposlenje je trebalo da mu omogući manje odgovornosti i angažovanja. Kao i svakom drugom, i ovom poslu prišao je s krajnjom ozbiljnošću, što je rezultiralo da funta sterlinga nezvanično pređe sa srebrnog na zlatni standard, stvaranjem veze između zlatnika i srebrnog penija na osnovu "Zakona kraljice Ane". To su bile velike i važne reforme u to vreme, koje su značajno unapredile bogatstvo i stabilnost Engleske. On je zaslužan za ideju da se na metalnim novčićićima narezuju ivice kako bi se onemogućilo grebanje ivica sa zlatnih i srebrnih komada i time obezvređivala njihova vrednost. Ta ideja se pokazala korisnom i prilikom pakovanja metalnog novca.
Borka Marinković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
