IŠČEZLE VRSTE
O. Klajn
Hallucigenia
„Čudak“ iz kambrijuma
 U nauci je utvrđeno nekadašnje postojanje crvolikih stvorenja čiji je naziv Lobopodia. Mada postoje različita mišljenja među stručnjacima, zna se da su Lobopodie živele u početnom geološkom periodu paleozoika, koji se zove kambrijum, a koji je trajao od pre 541 do pre 485 miliona godina. Njima su pripadali baršunasti crvi, čija je taksonomska klasa Xenusia.
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, engleski paleontolog Sajmon Konvej Moris suočio se sa veoma neobičnim fosilima u okviru te klase. Poticali su iz čuvenog nalazišta organizama iz kambrijuma, u Kanadskim stenovitim planinama koje se zove Burdžes škriljac. Engleski naučnik je opovrgao ranije klasifikacije prema kojima je u pitanju mnogočekinjasti crv. Po njegovom mišljenju, stvorenje je hodalo na svojim bodljama.
Imalo je ukupno sedam pari bodljikavih i krutih nogu. Na leđima je nosilo jednak broj parova pipaka. Samo su prednji pipci mogli da dodirnu glavu tako da se hrana morala prenositi od zadnjih ka prednjima.
Nesvakidašnji naziv roda Hallucinogenia potiče od Konvej Morisa, koga je ovo biće podsetilo na nešto što se vidi prilikom psihodeličnog iskustva. Po obliku je podsećalo na kobasicu a nije pouzdano utvrđeno na kom kraju je bila glava a na kom se nalazio rep. U jugozapadnoj provinciji Kine, u Junanu, takođe postoji nalazište iz ranog kambrijuma, koje se zove Maotianšan škriljci.
Deceniju i po nakon što je engleski paleontolog izneo svoje viđenje halucinogenije u Kini, početkom devedesetih godina 20. veka, došlo je do važnog otkrića: švedski naučnik Lars Ramskold i njegov kineski kolega Hou Sijanguang otkrili su fosile srodne vrste, čiji je naziv Mycrodiction. Oni su, na osnovu tih fosila, dokazali da je Konvej Moris posmatrao životinju naopako. Bodlje su štitile leđa i imale odbrambenu funkciju: a za ono što je smatrano pipcima, ispostavilo se da su noge. Sa tim novim saznanjima, Hallucinogenia je svrstana u baršunaste crve.
Ova iščezla bića su veoma značajna za proučavanje fenomena tzv. kambriujumske ekplozije. U kambrijumu je došlo do pojave znatno složenijih višećelijskih organizama. Daleko bolje razumevanje stiče se izučavanjem vrlo brojne grupe životinja čiji je naziv Ecdysozoa, koje odlikuje potpun sistem organa za varenje.
Zahvaljujući elektronskom mikroskopu, došlo se do saznanja o anatomiji i položaju izdužene glave. Oči halucinogenije su bile jednostavne građe ali su omogućavale jasan vid. Imala je zube oko usta i u unutrašnjosti stomaka, koji je ličio na grlo. Ti unutrašnji zubi olakšavali su varenje. Po svemu sudeći, živela je ispod vode. Može se naslutiti kako je, tokom ishrane, usisavala hranu i vodu. Nije još utvrđeno šta je ova vrsta jela, ali je gotovo sigurno da nije žvakala ono što je konzumirali. Pretpostavlja se da su, sunđeri i morske trave, bile deo njene prehrane.
Zbog mekanih i labavih nogu, primerci ove vrste teško su se kretali. Vratni deo je bio nešto razvijeniji. Najveću pretnju su predstavljala stvorenja poput jastoga i lignji ali su i halucinogenije mogle da ubodu krupne životinje iz svog doba. Dužina im je iznosila 0,5-3,5 cm. Nađeni su fosili mužjaka i ženki.
Izdvojene su tri vrste od kojih je najistaknutija Hallucinogenia sparsa. Pod elektronskim mikroskopom je posmatrano preko sto uzoraka.
O. Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
