BIOLOGIJA
Z.Š.
Vodeni medvedi / Najizdržljivija bića na svetu
Prvi kolonizatori svemira
Na parkingu u gradu Curuoka, u Japanu, maja 2016, otkriveno je možda i najizdržljivije živo biće na Zemlji. Profesor univeriziteta Kejo, Kazuharu Arakava, iz čiste radoznalosti je ispitao uzorak mahovine koja je rasla na betonu parkinga ispred zgrade u kojoj živi i otkrio postojanje kolonije mikroskopskih Vodenih medveda, vrste tardigrada iz familije mikrobiotida.
Ova nova tardigrada (Macrobiotus shonaicus) je 168. vrsta ove mikro-životinje ikad otkrivene u Japanu. Može da živi na algama, što je neobično jer su druge vrste roda Makrobiotus mesožderi koji jedu još manje životinje, zvane rotatorija ili rotifera.
Vodeni medvedi su otkriveni 1773, od strane nemačkog zoologa Johana Gecea, koji im je nadenuo ovo simpatično ime. Tri godine kasnije, italijanski biolog Lazaro Spalancani nazvao ih je tardigradama, što u prevodu znači: spori hodači. Poznate su po svojoj otpornosti jer mogu da prežive u ekstremnim hladnoćama (do -200 stepeni Celzijusovih), ekstremnim vrelinama (više od 149 stepeni), pa čak i u uslovima radijacije i vakuuma u svemiru. Izdrže i nekoliko minuta na temperaturi od +151 stepen Celzijusa, do - 272 stepena, nekoliko dana na - 200 stepeni , a čak 30 godina na temperaturi od - 20. Sve navedeno pre je odlika mikroorganizama i bakterija, a ne beskičmenjaka.
Odrasle jedinke ne prelaze veličinu od pola milimetra; prepoznatljive su po svom debelom i nabreklom telu. Imaju četiri para nogu i od četiri do osam kandži na njima. Karakteristične su po očima i ustima u obliku diskova, a krasi ih i osobina presvlačenja kao kod gmizavaca, kada zbog rasta odbacuju kutikule. U nedostatku partnera razmnožavaju se i partenogenezom ili embrionalnim razvićem iz neoplođene jajne ćelije. Jaja su sfernog oblika i na polovima imaju malene pipke kojima se lako pričvrste za podlogu na kojoj se nalaze.
Izuzetno su otporne na uslove veoma niskog i visokog pritiska, kao i vakuuma, a preživele su i ispitivanja u otvorenom svemiru i uticaj solarne radijacije u periodu od 10 dana. Vodeni medved je otporan na pritisak od čak 6000 atmosfera, što je šest puta veći pritisak od izmerenog na najvećoj dubini okeana. Potvrđeno je da je jedan primerak preživeo deset godina bez vode, a u uzorku 120 godina stare sasušene mahovine, primećeno je pomeranje nogu kod pronađene kolonije.
Na niskim temperaturama imaju sposobnost smanjivanja telesne tečnosti sa 85% na samo 3% kako bi se sprečilo pucanje tela usled smrzavanja. Ova osobina tardigradama omogućava da izdrže i hiljadu puta veću radijaciju nego što to mogu ostala živa bića, a utvrđeno je da mogu i da poprave štetu na svom DNK usled izloženosti radioaktivnosti. Otporne su i na toksine iz okoline u kojoj žive.
Izlet u vasionu
U septembru 2007. godine jedna dehidrirana kolonija je, u misiji “Foton-M3”, odneta u Zemljinu orbitu i tamo bila izložena uslovima vakuuma, solarnog i UV zračenja. Posle deset dana, kolonija je, po povratku na Zemlju, hidrirana i - 68% jedinki je oživelo nakon 30 minuta! Slični eksperimenti su urađeni 2011. kada su u dva navrata ispitivane kolonije, i to i u poslednjoj misiji svemirskog šatla “endevor”. Oba puta potvrđeno je da su vodeni medvedi jedna od malo vrsta životinja koje već jesu i koje bi i u budućnosti opet preživele masovno istrebljenje na našoj planeti.
Mogu se naći svuda zahvaljujući svojoj izdržljivosti, a neke su otkrivene i ispod leda na polovima. Sve navedene osobine ovog sićušnog organizma idu u prilog tvrdnji da će, u narednim godinama, tardigrade gotovo sigurno biti prvi kolonizatori svemira. Osim u slučaju da nije potpuno obratno, a to je da su one, u stvari, već kolonizatori...
Z.Š.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|