OKO PLANETE
ORNITOLOGIJA
Beg od bolesti
Na Univerzitetu u Lundu, u Švedskoj , posle dugog istraživanja, mapirana je početna destinacija ptica selica. Istraživači su uspeli da istraže i otkriju glavne razlike u imunom sistemu ptica selica i stanarica i zaključili da su ptice selice u boljem položaju jer napuštaju tropske krajeve kada je vreme da gaje potomstvo. Tako se udaljuju od oblasti zaraženih tropskim bolestima i time manje opterećuju imuni sistem.
Analizirajući genealogiju preko 1300 ptica pevačica, vrapčarki, naučnici su uspeli da utvrde da i ptice stanarice, koje ne napuštaju severnu Evropu zimi, i ptice selice koje se razmnožavaju u Evropi ali zimu provode bliže ekvatoru, imaju zajedničko poreklo - Afriku.Potom su proučavali imune sisteme u tri različite grupe: ptice stanarice iz tropske Afrike, one iz Evrope i ptice selice. Njihova otkrića pokazuju da afričke ptice neselice imaju raznolik i sveobuhvatan imuni sistem, bolji od evropskih stanarica i selica. Evolucija se postarala da ptice koje migriraju u Evropu imaju slabiji imuni sistem, s obzirom da u Evropi postoji daleko manje bolesti nego u Africi. Afričkim stanaricama je potreban bolji imuni sistem da bi se izborile s bogatijom florom patogena kojima su izložene. Helena Vesterdal, jedna od onih koji stoje iza ovog zanimljivog istraživanja, ističe da je iznenađena time što imuni sistem ptica selica pokazuje sličan nivo imuniteta kao kod evropskih stanarica. Na kraju krajeva, ptice selice se ne suočavaju samo sa relativno blagim evropskim tlom kada su bolesti u pitanju, već su dobar deo godine izložene i tropima.
Uprkos tome što ptice selice moraju da se bore s patogenima i u Evropi i u Africi, njihov imuni sistem ne pokriva isti dijapazon kao kod njihovih afričkih predaka. Prema mišljenju istraživača, to pokazuje da je za ptice borba protiv patogena najteža kada su im po prvi put izložene. Za ptice selice, ovo se dešava u Evropi gde odgajaju mladunce i gde nema previše različitih bolesti. Emili O’Konor, istraživač, ima objašnjenje: kada se ptice selice razmnožavaju, one se udaljavaju od zaraženih oblasti te stoga nemaju potrebe za pojačanim imunim sistemom. Još jedna prednost je to što rizik od štete uzrokovane imunim sistemom značajno opada ako je manje složen. Svi kičmenjaci, uključujući čoveka, imaju imuni sistem izgrađen poput onog koji poseduju ptice. Zbog toga biolozi sa Univerziteta Lund smatraju da bi ovo otkriće moglo da bude značajno na širem planu.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|