IščEZLE VRSTE
O.K
Palorhest
Biljožder izdužene njuške
 Palorhestes je taksonomski rod torbara koji su živeli samo u Australiji, u vremenskom intervalu od pre oko jedanaest miliona i šesto hiljada godina do približno 11.000 godina pre sadašnjeg vremena. U okviru roda, postojalo je šest vrsta.
Rod je stručno definisao i imenovao jedan od najznačajnijih britanskih prirodnjaka i paleontologa, osnivač Prirodnjačkog muzeja u Londonu, Ričard Oven. On je živeo u 19. veku. Smatrao je, na osnovu prednjeg dela lobanje koja je pronađena sedamdesetih godina pretprošlog veka na području australijske države Viktorija, da je palorhest džinovski kengur. To je zaključio na osnovu sličnosti kutnjaka.
U nauci je dugo bilo na snazi uverenje da je reč o kenguru. Krajem pedesetih godina 20. veka ovo je opovrgnuto iz stručnih krugova u Australiji, koji su dokazali razlike u odnosu na kengura, utvrdivši da je palorhest poseban torbar. Ovenov naziv bi se mogao prevesti kao “drevni skakač ili igrač“.
Odlikovale su ih izuzetno krupne prednje šape, sa snažnim kandžama kojima su kidali koru drveća i privlačili sebi žbunje. Kandžama su kopali korenje i krtole.
Posebno je karakteristična vrsta Palorchestes Azael. Njegova dužina je iznosila približno 2,5 m a dostizao je težinu od oko 200 kg. Ostale vrste su bile značajno manje i sa slabijom vilicom. Ovaj torbar je podsećao je na mešavinu pojedinih iščezlih vrsta lenjivca i tapira. Dugačka i uzana njuška sa izduženom tvorevinom čiji je naziv proboscis, uz nosnu kost u zadnjem delu lobanje, jeste ono što ga čini sličnim tapiru. Uprkos tome, palorhest nije bio srodan ovom sisaru koji i danas obitava na azijskom i američkom kontinentu.
Od faune koja je opstala do našeg vremena, taksonomski mu je najsrodniji vombat. Postojala je sličnost sa vombatom u brizi o mladuncima jer je torba bila okrenuta ka nazad, što je evolutivna posledica kopanja jazbina.
Imali su veoma dugačke jezikekoji su im omogućavali, budući da su biljojedi, da pomeraju lišće i ostale biljke kako im odgovara. Zahvaljujući oštrim i dugačkim zubima, palorhest je mogao da izađe na kraj i sa tvrdim biljkama kojima se hranio. Po svemu sudeći, ishrana se uglavnom zasnivala na lišću i korenju.
Pre ovih životnja, na Zemlji je postojao rod Propalorchestes, čija je jedna vrsta najverovatnije bila predak palorhesta. Razlike među njima ogledaju se pre svega u dužini gornje i spuštenosti donje vilice kod poznijih vrsta torbara, u odnosu na svoje preteče.
O ovim nestalim životinjama malo se zna jer nema dovoljno fosilnih nalaza a njihov skelet nije u celini opisan. Veruje sa da su živeli usamljeničkim životom i da nisu formirali zajednice. Zbog krupnog i glomaznog tela, verovatno su bili spori i trapavi pa, samim tim, verovatno su predstavljali lak plen za pojedina izuzetno velika stvorenja svog vremena. U Australiji je postojao džinovski varan meglania i mesožderski torbar Thylaceo koji su mogli da doprinesu nestanku palorhesta.
Pretpostavlja se da su bili u dodiru i sa ljudima pre konačnog istrebljenja. Na pećinskim slikama drevnih Aboridžina postoje prikazi koji upućuju na palorhesta.
O.K
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
