EKOLOGIJA
Msc J. Baruhović
Otpad - nova sirovina
Budućnost na odbačenom
Količina proizvedenog otpada dobrim delom zavisi od civilizacijskog i industrijskog nivoa sredine u kojoj nastaje. Gledano u celini, svet danas više nego ikad proizvodi materijalna dobra, a to zahteva povećanu eksploataciju prirodnih resursa, što dalje uzrokuje veću količinu otpada. Razvijenija društva proizvode veću količinu otpada po glavi stanovnika, a zemlje u razvoju manju.
Otpad se svrstava na: opasan i bezopasan, prema mestu nastanka, prema poreklu i načinu postupanja. Može biti čvrst, tečan i pastozan. Po mestu nastanka, najzastupljeniji su komunalni i industrijski otpad, koji se javljaju u sva tri agregatna stanja. Komunalni otpad obuhvata i sve ono što se u domaćinstvima izbacuje kao nepotrebno (organske materije, staklo, plastika, papir, tekstil, koža, guma, pet ambalaža, otpad nastao na javnim površinama, u restoranima i školama...). Industrijski otpad nastaje u toku proizvodnog procesa u industriji, prerađivačkoj ili baznoj.
Nova pojava je elektro i elektronski otpad. Posebna vrsta su otpadne vode, naročito ako se pri obradi voda stvara mulj. Tako nastali mulj, recikliran, nalazi primenu u građevinarstvu.
Odlaganje, reciklaža...
Pre 1970. problem komunalnog otpada rešavan je odlaganjem na gradskim i van gradskim deponijama, postavljenim pretežno na otvorenom prostoru. Posledice su bile: zagađenje atmosfere i zemljišta, podzemnih i nadztemnih vodotokova, drugim rečima: životne sredine. Posle 1970. u svetu se pristupilo strožijem tretiranju i obradi otpada. A danas se čine napori da se što veća količina otpada izdvoji i reciklira. Ono što ne može da se reciklira - spaljuje se. Za primer može da posluži obrada otpada u SAD.
 Količina komunalnog otpada u SAD, 1960. iznosila je 99 MT (metričkih tona). Do 2014. ta količina narasla je na 259 MT. Godine 1960. reciklirano je 6%, a 94% je odloženo na deponije otpada, a 2014, 26% otpada je reciklirano, 9% pretvoreno u “kompost”, 13% je spaljeno, 53% (136 MT) odloženo je na deponije.
U Srbiji postoje brojna preduzeća, sa dugom referentnom listom izvedenih objekata, koja se bave obradom otpada: “Reciklažni centar Božić i sinovi “ - Omoljica, Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina - Niš, “Yunirisk” - Beograd...
Otpad iz bilo koje prerađivačke ili bazne industrije uglavnom obuhvata korišćena ulja, više vrsta mulja, kontaminirana zemljišta, više vrsta organskih industrijskih otpada, otpadne vode, otpad iz rafinerija, hemijskih i petrohemijskih postrojenja. Pretežno se obrađuju u okviru samih tih postrojenja.
Eletronski otpad (e-otpad)
Procenjuje se da se, godišnje, proizvede oko 50 miliona tona e-otpada. Od toga, samo u SAD oko 30 miliona tona; odnosi se na računare. Procene su i da se, godišnje, proizvede 100 miliona tona e-otpada od mobilnih telefona. Primera radi, radni vek iP telefona, u proseku, ne traje duže od dve godine pa su tako ti telefoni glavni izvor e-otpada .
Katodne cevi, LCD i led monitori, audio uređaji, za razliku od procesora (CPU, GPU, integrisana kola memorije) imaju različit radni vek. Najpre zastarevaju, uglavnom zbog usavršenog softvera, procesori. Katodne cevi, LCD, led monitori i mobilni telefoni uglavnom se zamenjuju zbog povećanih zahteva korisnika koji žele da koriste savremeniju tehnologiju. Pri tome se odbacuju postojeći uređaji čak i kada su u dobrom stanju. Taj trend stvara nepregledne gomile e-otpada na deponijama, prenatrpanim drugom vrstom otpada. Kako rešiti novostvoreni problem?
Potrošeno - pravac Afrika!
Delimično rešenje je da se još upotrebljiva elektronska sredstva sele u zemlje u razvoju. Time se produžava vek njihove upotrebe ali se, suštinski, problem reciklaže samo odlaže. Prebacivanje e-otpada u zemlje u razvoji ima štetan uticaj na zdravlje jer zagađuje životnu sredinu - gledano na duži vremenski period. Komponente e-otpada sadrže opasne materijale kao što su: olovo, kadmijum, berilijum, bakar, čelik, fosfor, živu, plastiku i druge materijale. Razlaganje i odlaganje ovih materijala predstavlja rizik za zdravlje ljudi, što zahteva oprez kako bi se izbegle posledice prilikom recikliranja i odlaganja na deponije i tokom postupka spaljivanja.
U postupak sa e-otpadom ugrađen je i interes izvoznika, koji smatraju da je rentabilnije izvoziti još uvek upotrebljive e-uređaje u zemlje u razvoju nego izvršiti reciklažu na licu mesta. Time se problem svodi na pitanje: šta je e-otpad a šta je roba široke potrošnje? Za primer, može se navesti izvoz e-otpada u Ganu: od oko 220.000 t elektronskih uređaja izvezenih u tu zemlju, čak 30% su bili nekorišćeni, a ostalih 70 % su buli korišćeni uređaju - u radnom stanju. Procenjuje se da se od te količine reciklira samo 15-20 % . Ostalo se spaljuje ili odlaze na deponije.
Zagovornici trgovine e-otpadom tvrde da se izvlačenje metala iz rudnika pomera ka zemljama u razvoju i da je rentabilnije izvoziti e-otpad, još uvek upotrebljiv, u zemlje u razvoji i time smanjiti izvlačenje metala iz rudnika. Smatraju da je recikliranje materijala iz “zastarelih“ i odbačenih elektronskih uređaja povoljnije.
Dragoceni materijali, ali i opravke
Korist od reciklaže je višestruka. Dobijaju se dragoceni materijali, metali i nemetali, čuvaju se prirodni resursi, smanjuje se “efekat staklene bašte”, smanjuju se deponije za odlaganje otpada.
Primenjeni postupci kod reciklaže su mahom: razlaganje štampanih ploča, topljenje zalemljenih spojeva, spaljivanje, razlaganje u kiselinama, lomljenje, razdvajanje “čipova”, katodnih cevi i monitora, računara, kamera i video-uređaja, štampanih ploča, tastature, kablovskih veza... Sve te obrade utiču na životnu sredinu jer ulaze u tokove podzemnih voda, u zemljišta, u atmosferu i morsku vodu, u žitarice i divlje životinje. Na kraju, ulaze u ljudsku ishranu i sanitarnu vodu.
Predlaže se i povratak danas skoro zaboravljenenim zanatima opravke elektronskih uređaja. Kina, Tajvan i Južna Koreja uspele su da, od korišćenih elektronskih uređaja, naprave uspešnu industriju. Uglavnom, zahvaljujući nižim standardima za uslove životne sredine i nižoj ceni rada.
 U Srbiji postoji nekoliko licenciranih centara koja se bave reciklažom e-otpada, uključujući fluo-cevi, baterije AA, aku-baterije, “dugmetaste baterije“...
Obrada otpadnih voda
Obrada otpadnih voda je postupak pri kome se takve vode ponovo uključuju u redovne tokove, uz minimalan uticaj na okolinu. Ipak te vode imaju ograničenu upotrebu za lične higijenske potrebe. Postrojenja za obradu otpadnih voda projektuju se prema vrsti voda, tj. da li su otpadne vode iz kanalizacije, domaćinstava, iz manjih industrijskih postrojenja, iz poljoprivrede, itd. Postrojenja se grade u širokom rasponu - od uređaja koji se mogu smestiti u spremišta veličine kontejnera do postrojenja fabrika površine više hektara. Tipično opštinsko postrojenje obuhvata deo za primarnu obradu, gde se uklanjaju čvrste čestice, i za sekundarnu obradu, gde se rastvaraju organske materije i vrši dezinfekcija pri kojoj se uništavaju patogene bakterije; na kraju, i za obradu otpadnog mulja proisteklog iz obrade otpadnih voda. Uobičajeni postupak sastoji se iz nekoliko koraka. Prvo se mehanički uklanjaju čvrsti predmeti i čestice teže od vode koje, po principu gravitacije, padaju na dno; zatim sledi postupak filtracije pri kojem se koloidalne čestice odvajaju propuštanjem kroz sitna sita ili kroz pesak. Neke vrste filtera uklanjaju nečistoće hemijskim i biološkim procesima. Sledeći postupak je oksidacija, kojom se smanjuje otrovnost nekih sastojaka i pretvara organske materije u ugljen-dioksid i vodu. Sledi hemijska oksidacija, koja uklanja neke otporne biološke zagađivače. Hemijska oksidacija (dodavanje hlora, hipohlorida i ozona) ubija patogene čestioce a na preostalim muljem i blatom vrši se dalja obrada.
I u Srbiji postoje postrojenja za obradu otpadnih voda. Preduzeće “Aquapur” iz Kosjerića nudi široki spektar uređaja kapaciteta 0,75 m3/dan-23,00 m3/dan. Uređaji su modularnog kontejnerskog tipa tako da se više kontejnera mogu povezati u cilju povećanja kapaciteta rada.
Msc J. Baruhović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
