MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 87
Planeta Br 87
Godina XVI
Novembar - Decembar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ARHEOLOGIJA

 

I.J.

Otkriveni ostaci hleba proizvedenog pre četrnaest hiljada godina

Kulinarstvo u praistoriji

Ekipa istraživača sa Univerziteta Kopenhagena, Univerzitetskog koledža Londona i Kembridža analizirali su ugljenisane ostatke hrane stare 14400 godina s mesta okupljanja lovaca iz doba natufijske kulture. Mesto je poznato pod nazivom Šubajka 1 i nalazi se u Crnoj pustinji, u severoistočnom Jordanu. Rezultati koji su nedavno objavljeni u časopisu “Proceedings” Nacionalne akademije nauka SAD (poznat kao PNAS) predstavljaju najstariji empirijski dokaz proizvodnje hleba.

ARHEOLOGIJA

Arheobotaničar Amaia Aranz Otegui, prvi autor istraživanja sa Univerziteta Kopenhagena, naveo je da je prisustvo mnoštva ostataka ugljenisane hrane na ognjištima u mestu Šubajka 1 izuzetno otkriće i da je to pružilo šansu da se zna više o kulinarskim sposobnostima naših predaka koji su živeli pre 14 hiljada godina. U studiji su analizirana 24 uzorka. Oni pokazuju da je naš divlji predak pripitomio žitarice kao što su ječam, jednozrna pšenica i ovas. Pre kuvanja, žitarice su bile samlevene, prosejane i dobro promešane. Ostaci su veoma slični beskvasnom domaćem hlebu, čiji su ostaci pronađeni u nekoliko neolitskih i rimskih arheoloških nalazišta u Evropi i Turskoj. Stoga se danas zna da su se proizvodi poput hleba proizvodili mnogo pre razvoja stočarstva. Sledeći korak je procena da li su proizvodnja i potrošnja hleba uticale na pojavu uzgoja biljaka i pripitomljavanje vrsta.

ARHEOLOGIJA


Tobajas Rihter sa Univerziteta Kopenhagena, koji je vodio iskopavanja u Šubajki 1 u Jordanu, objasnio je da su natufijski lovci naročito zanimljivi naučnicima jer su živeli u tranzitnom periodu, onda kada su ljudi postajali manje fizički aktivni i kada je njihova ishrana počela da se menja. Sečiva u obliku srpa od kremena i kamene alatke za obrađivanje zemlje pronađene u njihovim bivšim prebivalištima u Levantu dugo su navodili arheologe na pretpostavke da su ljudi počeli da eksploatišu biljke na različit i možda efikasniji način. Međutim, domaći hleb pronađen u mestu Šubajka 1 najstariji je dokaz proivodnje hleba do sada poznat. Ti tragovi jasno ukazuju da je pečenje hleba stupilo na scenu pre uzgoja plodova. I zaista, sasvim je moguće da je prva proizvodnja hleba, zasnovana na divljim žitaricama, zahtevala previše vremena i da je upravo to bio ključni motiv dolaska poljoprivredne revolucije, gde su se pripitomljavanjem dobijali mnogo bolji izvori hrane.
Pravljenje hleba obuhvata teške fizičke poslove poput ljuštenja, mlevenja žitarica, mešenja i pečenja. Sama činjenica da su naši preci pravili hleb pre bavljenja stočarstvom govori o tome koliko je ta namirnica njima bila važna. A želja da se uznapreduje u proizvodnji ove specijalne hrane najverovatnije je doprinela odluci da se uzgajaju žitarice.
Profesor Dorijan Fuler (UCL Institut za arheologiju, SAD) ističe da su sve ove informacije zasnovane na novom metodološkom razvoju visokog stepena uvećanja koji nam omogućava da identifikujemo ostatke hleba od veoma sitnih ugljenisanih delića.

ARHEOLOGIJA

I.J.

 

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA