MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

V.B.

Bogatstvo na dnu mora / Eksploatacija ili narušavanje morskog dna

Pomeranje granica: rudnik na dnu okeana

Vaditi rude sa dna okeana veoma je složen posao, a postaće preko potreban i znatno ranije nego što se mislilo: na ogromnim dubinama kriju se velike zalihe dragocenih sirovina kojima Zemlja sve više oskudeva. Srebro, zlato, bakar, mangan, kobalt i cink postoje kao različite forme na okeanskom dnu, obično čak u većim količinama nego što ih nude rudnici na Zemlji.U Indiji radi ustanova koja nosi naziv „Niti ajog“. Označava Nacionalnu instituciju za transformisanje Indije. Iza ovog trusta mozgova stoje vlasti u Nju Delhiju. Deluje tri godine i posvećena je budućem razvoju te države u velikom broju oblasti. Njihova vizija seže do 22. veka.

TEMA BROJAGlobalne potrebe za metalima poput gvožđa i bakra mogle bi da se uvećaju četiri puta do 2050. godine, što već sada tera proizvođače da kopaju sve dublje i vade sve siromašniju rudu, upozoravaju stručnjaci. Primera radi, i najumerenije prognoze pokazuju da bi svetske potrebe za bakrom mogle prevazići zalihe na Zemlji još pre kraja ovog veka.
Prvi na svetu složeni projekat vađenja ruda sa dna okeana treba da počne 2019, kod  obala Papua Nove Gvineje. Približava se dan kada bi eksploatacija najdubljih delova okeana mogla postati primarni izvor preko potrebnih metala za dugi budući period.  
Bogatstvom morskog dna naučnici se bave od kraja 19.veka: 1873. godine predstavnici britanskog Kraljevskog društva su sa broda “Čelindžer” više puta vadili metalima bogate nodule sa dna, dok je parobrod prelazio svoj pionirski, globalni istraživački put od gotovo 70.000 nautičkih milja.
Danas su poznate tri vrste izvora koji obiluju metalima, na velikim dubinama morskog dna:  

  • Noduli koji sadrže više različitih metala formiraju se kao lopte (obično veličine kokosovog oraha) kada se slojevi gvožđa i mangan-hidroksida slegnu na pogodne objekte na dnu mora, kao što su fosili, ajkulini zubi i drugi morski otpad. Sem činjenice da se noduli mestimično nalaze i na dubinama od blizu 6.000 m, kao slobodne oblike nije ih teško skupiti.
  • Feromanganska kora nalazi se u nešto plićim vodama, obično 390 do 4.800 m. Ti podvodni depoziti metala nastaju na mestima gde oštre stenovite tvorevine, recimo grebeni ili potonule planine, iz morske vode izvlače rastvorene metale. Mada kore mogu imati bogati sadržaj relativno retkih metala poput kobalta, okolni teren mogao bi znatno da oteža izvlačenje sirovine na površinu.
  • Godine 1948, švedski tim okeanografa otkrio je veće količine sulfida na dnu Crvenog mora. Depoziti često sadrže velike količine metala kojih ima i na Zemlji - bakar, gvožđe, olovo i cink, uz one ređe, zlato i srebro. Imaju oblik izduženog pera i bujaju uz podvodne  hidrotermalne otvore.

Uporedo sa rastom cena prirodnih izvora sirovina na Zemlji, očekuje se da mašine najnovije generacije, među kojima podvodna vozila na daljinsko upravljanje, rastaču uskoro podvodne

stene koje sadrže rude metala i dopremaju tako nastali mulj na površinu.

Podvodni dimnjak sa ključalom vodomTEMA BROJA

Kada nemački geolog Peter Hercig govori o svojim istraživanjima, to katkad zvuči kao da opisuje industrijsku zonu s početka 20.veka. Međutim, mašine koje koristi jesu u stanju da sa dna izvuku desetine kilograma rude metala u sekundi, i to na oko 2.000 m dubine.  
Specijalnost P. Herciga je proučavanje jedne od najčudnijih geoloških formacija na velikim dubinama: takozvanih crnih dimnjaka, visokih između dva i pet metara. Prvi put su na okeanskom dnu otkriveni 1977. godine. Ključajuća voda koja izvire iz otvora dimnjaka sadrži velike količine bakra, mangana, nikla i zlata (koji su prvobitno bili u sastavu stena). Pošto se vruća voda razliva u hladnije, duboko more, metali iz nje talože se na okolno morsko dno.
Bakterije su možda jedine do sada uveliko koristile ovu situaciju: na temperaturama od preko 350°C, specifični jednoćelijski organizmi konzumiraju rasute sulfide metala, imitirajući aktivnost koju su “preduzela” prva živa bića u ranoj fazi nastanka Zemlje, kada su temperature bile izuzetno visoke.  
"Ta crna supstanca sadrži gotovo sve što je našem industrijskom društvu potrebno", naglašava nemački stručnjak: bakar, nikl, cink, indijum, čak i zlato. Cena tone bakra, na primer, skočila je sa 2.000 dolara krajem 1990. na skoro 9.000 dolara. U isto vreme, tona cinka poskupela je sa 1.000 na gotovo 4.000 dolara. Cena indijuma porasla je 10 puta za svega nekoliko godina, dok se postojeće rezerve na Zemlji opasno smanjuju. Uz to, ruda bakra u postojećim rudnicima na površini naše planete retko sadrži više od jedan odsto bakra, a materija koju izbacuju “crni dimnjaci” - najmanje 10 odsto.
Nemačka kompanija “Projsag” bila je među prvima koje su počele da vade nodule bogate rudama metala sa dna okeana: izvadila je oko 800 tona u istraživačke svrhe. Satelitska navigacija danas uveliko pomaže da se istraživanje precizno nastavi na istom mestu, što ranije nije bilo moguće.

“Podvodni puzači”

Najveći na svetu proizvođač dijamanata, južnoafrička kompanija “De Beers” vadi dragulje iz poroznog sedimenta relativno plitkih voda kod obala Namibije, uz pomoć nemačke tehnologije. Kompanija “Virt”, sa sedištem nedaleko od Kelna, snabdeva “De Beers” takozvanim “podvodnim puzačima”. Reč je o nekoj vrsti glodalice koja razbija sloj na okeanskom dnu, objašnjava menadžer “Virta” Peter Hajnrih. Izmrvljene stene zatim se pumpama izbacuju na posebno opremljeni brod.

 I roboti u akciji

Postupak je zapanjujuće efikasan, kaže Hajnrih: "Brodska posada od 47 članova može da iskopa količinu dijamanata koliko 3.300 rudara u rudniku na površini Zemlje." Uz to, brod od 70 miliona dolara amortizuje se za svega dve godine. Zato će, kaže on, budućnost snabdevanja sirovinama zavisiti od ekspolatacije morskog dna.  
Noduli koji sadrže nikl, bakar, kobalt i mangan leže na dubinama između 4.000 i 6.000 m. Takozvana manganova kora, koja sadrži uglavnom kobalt i ponešto vanadijuma, molibdena i platine, leži na 800-2.400 m dubine. Sulfidni talog, iz koga se mogu dobiti bakar, olovo i cink, uz ponešto zlata i srebra, nalazi se na dubini od 1.400-3.700 m. Potrebni su milioni godina da bi noduli sa manganom porasli samo četiri-pet milimetara.
TEMA BROJAU ovoj oblasti sve počinje da se menja. Kanadska kompanija Nautilus Minerals ugovorila je sa vladom Papua Nove Gvineje da počne vađenje nodula sa velikih dubina blizu obala te zemlje. Počev od 2019, “Nautilus Minerals” namerava da koristi robote teške po 200 t koji će kopati na dnu, 1.800 m ispod površine mora, a mulj će specijalnim pumpama biti prebacivan na brod. Projekat pod nazivom “Solvara 1” radi se kao “joint venture” sa državnom firmom “Kumul Minerals holding” iz Papua Nove Gvineje.
"Rudnici bakra u Andima, na primer, uništavaju čovekovu okolinu, dovode do iseljavanja lokalnog stanovništva i pogubno deluju na socijalnu sliku celog regiona," kažu predstavnici “Nautilusa”. Za razliku od toga, kopanje morskog dna bilo bi uglavnom lokalizovano, pumpe bi pokupile najveći deo prašine koju bi napravile mašine pri radu, a morska živa bića mogla bi ubrzo da se vrate čim oprema bude uklonjena.
Mnoge ekološke organizacije ipak ne dele ovakav optimizam. Naglašavaju da je okeansko dno deo zajedničke baštine celog čovečanstva i veruju da mora biti zaštićeno od pohlepe industrijskih krugova. Pored njih, i mnogi naučnici izražavaju zabrinutost zbog eksploatacije morskog dna.
Mada je neophodno razrešiti brojne nedoumice, kretanje napred bar za neko vreme mnogima izgleda kao najbolji odgovor. Međunarodna agencija za morsko dno, telo Ujedinjenih nacija sa sedištem u Kingstonu, na Jamajci, zadužena za izdavanje dozvola za istraživanje morskog dna i rudarenje izvan nacionalnih teritorijalnih voda, obezbedila je dozvole većem broju zemalja.

TEMA BROJA

 

V.B.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA