MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Dubravka Marić

Bogatsvo na dnu mora / Ajkule vole biljke

Livade koje život znače

TEMA BROJAMorske trave koje formiraju prostrane livade u okeanima i morima na Zemlji, imaju izuzetnu ekološku i ekonomsku vrednost. Zbog visokog nivoa njihove produktivnosti, strukturne složenosti i biodiverziteta, zajednice morskih trava nose epitet 'morskog ekvivalenta tropske prašume'.


Morska trava je tip podvodne vegetacije koja je evoluirala od kopnenih biljaka i prilagodila se životu u slanoj sredini. Takođe ima lišće, korenje, vaskularna tkiva, cvetove i seme, a fotosintezom proizvodi hranu. Zato nema ono snažno potporno stablo koje je potrebno kopnenim biljkama da bi savladale gravitaciju. Umesto toga, njihove vlati podržava prirodna plovnost same vode, a one ostaju savitljive kada su izložene talasima i strujama. Ove morske cvetnice, koje čine četiri familije sa oko 60 vrsta, nastanjuju čiste i plitke vode duž umerenih i tropskih obala – od plimnog područja do dubine od oko 60 m.
Zajednice morskih livada predstavljaju hranilište, mrestilište, 'obdanište' i sklonište za mnoge kičmenjake i beskičmenjake; sprovode ugljen-dioksid koji je deo njihove dnevne fotosintetske aktivnosti; ublažavaju efekte jakih struja, prečišćavaju vodu od bakterijskih polutanata, sprečavaju eroziju podvodnih sedimenata, a važne su i za morske farme, komercijalni i sportski ribolov. Iako ih, zbog građe i načina rasta, ponekad mešaju sa morskim makroalgama, među njima postoje bitne razlike.
Od 1990. godine njihova brojnost se smanjuje po stopi od oko  sedam procenata godišnje, uprkos tome što je godišnja produkcija morske trave ravna ili premašuje proizvodnju na kultivisanim poljoprivrednim područjima na kopnu! Zajednice morskih trava širom sveta ugrožavaju oluje, prekomerna ispaša, bolesti, preterani odliv nutrijenata i sedimentacije, previše fitoplanktona, razna zagađenja, brodski propeleri koji ih seku, a naročito smanjenje bistrine vode usled čega manje sunčeve svetlosti dopire do vlati. Naučna zajednica dugo nije obraćala pažnju na potrebu za konzervcijom podvodnih livada morske trave, ali se to promenilo. S obzirom na to da morska trava omogućava visok nivo biodiverziteta i da je osetljiva na promene u kvalitetu vode, prepoznata je kao važan indikator vrsta koje odražavaju sveukupno zdravlje morskih eko-sistema.

Alge i morska trava

Morske trave su građom bliže kopnenim biljkama i imaju tkiva specijalizovana za određene zadatke, što kod algi nije slučaj. Dok alge imaju samo organ u vidu stabla koji im pomaže da se pričvrste na podlozi, morska trava ima pravo korenje, koje ne samo da je drži na mestu nego je i specijalizovano za izdvajanje minerala i drugih hranljivih sastojaka iz sedimenata. I dok sve ćelije algi poseduju fotosintetičke strukture sposobne da iskoriste sunčevu svetlost za proizvodnju hemijske energije, morska trava ima hloroplast samo u listovima, gde se jedino obavlja fotosinteza. Osim toga, alge preuzimaju minerale i druge hranjive materije direktno iz vode putem difuzije, dok morska trava transportuje minerale i hranljive materije pomoću ksilema i floema (dva tipa transportnog tkiva kod vaskularnih biljaka). I dok većina algi nema specijalizovane reproduktivne strukture, većina morskih trava ima dva pola, proizvodi cvet i seme, a embrion se razvija unutar jajnika.

TEMA BROJA

Krajem jula, istraživači iz Karnegijevog instituta za nauku, saopštili su da morska trava može imati lokalno ograničenu ulogu u ublažavanju kiselosti okeana u obalskim eko-sistemima. Ugljen-dioksid koji emituju industrija i automobili ne završava samou atmosferi, pošto ga apsorbuju i okeani, gde u reakciji sa morskom vodom nastaje ugljena kiselina, koja je korozivna za organizme koji grade skelete od kalcijum-karbonata, kao što su dagnje i ostrige. Modelovanjem na osnovu postojećih podataka, naučnici su otkrili da livade mogu okrenuti sat acidifikacije za nekoliko decenija! Naravno, to je malo u odnosu na 150 godina neprekidneTEMA BROJA acidifikacije, naročito danas kada je zbog povećane emisije fosilnih goriva taj proces brži nego ikada. Njihov model je pokazao da, tokom dnevne oseke, kada se odigrava fotosinteza, livade mogu značajnije da ublaže kiselost morske vode, a to otvara važne mogućnosti. Ovakav nivo ublažavanja mogao bi da bude značajan ne samo u komercijalnom uzgajanju beskičmenjaka već i u prirodnim zajednicama školjki, kao što su plave dagnje, gde one mogu da usklade sopstvenu kalcifikaciju sa periodima ublažavanja kiselosti morske vode.
Prošle godine je dokazano i da morska trava može da, na svoju štetu a u korist ljudi, riba i beskičmenjaka, u neprečišćenim otpadnim vodama  umanji prisustvo opasne bakterije Enterococcus za 50 odsto. Zato vest da su proletos naučnici sa Univerziteta u Svonsiju (Vels), prateći satelitski kretanje zelenih morskih kornjača, takođe tipičnih stanovnika livada morske trave, u dubinama zapadnog Indijskog okeana otkrili prostrane livade koje tamo preživljavaju zahvaljujući kristalno čistoj vodi - budi nadu da se morske trave mogu naći i na neočekivanim mestima. Sledeća dobra vest objavljena je tokom jula, kada su se istraživači sa Univerziteta u Plimutu uverili da izmeštanje ribljih farmi na Kipru u dublje vode Sredozemnog mora doprinosi obnovi staništa morskih trava u kojima su se do tada nalazile, budući da ih više ne ugrožava otpad iz ukotvljenih ribljih kaveza. Trenutno je najvažnije da je time pružena šansa ugroženoj endemskoj vrsti morske trave Posidonia oceanica.

Ajkule biljojedi

Početkom godine, objavljeno je da su istraživači sa Univerziteta Kalifornije, SAD, saopštili su da je potvrđeno kako nije slučajno što je u probavnom traktu nekih mladih ajkula Sphyrna tiburo, prethodno pronađeno 60 odsto hrane biljnog porekla u vidu morske trave! Kada su eksperimentalno hranjene mešavinom od 90 procenata morske trave i deset odsto lignji, analize krvi su ukazale da su ajkule varile biljke i ekstrahovale hranljive sastojke iz njih. Zapažen je vrhunac aktivnosti digestivnog enzima beta-glukosidaze, koji razlaže celulozni materijal u crevima. Ono što zapanjuje jeste činjenica da ova vrsta manjih ajkula pripada čekićarama, koje su poznate kao mesojedi! Naučnici smatraju da će uloga ovih ajkula u obalskim vodama morati da bude preispitana jer one možda uopšte nisu grabljivci, kao što se prethodno pretpostavljalo, mada imaju slična creva kao i njihovi mesožderski srodnici.

TEMA BROJA

 

 

Dubravka Marić

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA