PREVENTIVNA MEDICINA
Dr Ivana Petrović
Sistematski pregled pred rekreativno bavljenje sportom
Rekreativci, da li ste proverili svoje zdravlje?
Ljudi koje dugo rade i žive na sedentaran način, bez obzira na to što nemaju zdravstvene tegobe, pod velikim su rizikom da pri nagloј fizičkoј aktivnosti dožive i ozbiljne zdravstvene smetnje koje su posledicapatoloških promena koje postoje, ali su asimptomatske. Dr Ivana Petrović, medicinski direktor Bel Medic-a, kaže da svako nemilo iznenađenje te vrste može da se predupredi preventivnim zdravstvenim pregledom, kao i pažljivo doziranom i kontrolisanom rekreacijom
Obično je početak godišnjeg odmora, posle novogodišnjih praznika, još jedna prilika kad mnogi ljudi odlučuju da „okrenu novi list“ i konačno se priklone zdravim životnim navikama. Redovnoj rekreaciji, na primer. Ali, kad se iz kancelarijske stolice i automobila „preko noći“ pređe u teretanu ili neku drugu vežbaonicu, mogući su i različiti opominjući scenariji: u najboljem slučaju, jaka „upala“ mišića koja može da potraje i više dana; pod manje srećnim okolnostima, i ozbiljne srčane smetnje uključujući i akutni infarkt miokarda. Dr Ivana Petrović, medicinski direktor Opšte bolnice Bel Medic, upozorava, naime, da su osobe koje dugo rade i žive na sedentaran način, bez obzira na to što nemaju zdravstvene tegobe, pod velikim rizikom da pri nagloј fizičkoј aktivnosti dožive posledice patoloških promena koje postoje, ali su asimptomatske. Svako nemilo iznenađenje te vrste, dodaje dr Petrović, efikasno može da se predupredi preventivnim zdravstvenim pregledom pre početka rekreativnog bavljenja sportom, kao i pažljivo doziranom i kontrolisanom rekreacijom. Štaviše, i osobe sa dijagnostikovanim oštećenjima zdravlja, sa nekim oboljenjima, takođe mogu i treba da se rekreiraju, ali na isti taj bezbedan način – kontrolisano i dozirano od strane lekara.
(Ne)obavezan pregled
U profesionalnom, amaterskom ili školskom sportu primenjuje se, kako je poznato, zakonom regulisan program zdravstvenih pregleda koji, prema utvrđenoj dinamici, obavljaju lekari sportske medicine. Pre početka i tokom bavljenja profesionalnim (takmičarskim) sportom, sportisti se po pravilu dva puta godišnje podvrgavaju sistematskom pregledu koji uključuje ne samo laboratorijsku dijagnostiku (analize krvi i mokraće) i klinički lekarski pregled, već i ultrazvučni pregled srca (ehokardiografiju) i takozvani test opterećenja zajedno sa testom disajne funkcije (ergospirometrijom). Isto važi i za sportiste amatere, a odgovarajući pregled obavezan je čak i za upisivanje najmlađe dece u „sportske školice“.
 U kategoriji rekreativaca, međutim, ne postoji obaveza da „zeleno svetlo“ za uključivanje u intenzivnije fizičke aktivnosti kao što su trčanje, dizanje tegova ili vežbanje na spravama, daju lekari. Iako većina vežbaonica (fitness centara) preporučuje svojim klijentima da prethodno obave lekarski pregled, ni u Srbiji kao ni u svetu ta preporuka nije obavezujuća. Praksa, pak, pokazuje da, zahvaljujući tome, sportisti rekreativci najčešće bez prethodnog lekarskog pregleda ulaze u vežbaonice, i vežbaju po sopstvenom nahođenju i bez nadzora trenera.
Kako je već spomenuto, mnogi ljudi odlučujuda „od sutra“ prestaju da puše, piju ili se neumereno hrane, i isto tako naglo počinju i da vežbaju. Prema lekarskom iskustvu dr Petrović, većina njih pritom još smatra da im saveti trenera nisu potrebni, i da, kako joj obično kažu, sami najbolje znaju šta im prija i do koje mere mogu da se opterete. Kao svedok posledica koje može da ima nagla promena svakodnevnog životnog režima naizgled sasvim zdrave osobe, pa makar ta promena bila i na bolje, dr Petrović podseća na činjenicu da se mnoge tihe patološke promene u organizmu dugo ne manifestuju bilo kakvim tegobama. Ali, neki „okidač“ kao što je naglo fizičko opterećenje (trčanje na pokretnoj traci, vožnja bicikla, i slično), nakon niza godina života na relaciji kancelarija-automobil-lift, iznenada može da otkrije postojanje koronarne bolesti, na primer.Pri opterećenju koje zahteva da srce pumpa veći volumen krvi kako bi aktivirane skeletne mišiće snabdelo dovoljnom količinom kiseonika, sužene koronarne arterije nisu u stanju da odgovore zadatku i da provedu potrebnu količinu krvi srčanom mišiću, objašnjava dr Petrović. Rezultat je iznenadan bol u grudima, osećaj gušenja, žarenja, pritiska iza grudne kosti, što su simptomi srčane ishemije. U takvim slučajevima može, na žalost, da dođe i do akutnog infarkta srca, posebno kod starijih osoba koje imaju faktore rizika kao što su dug pušački staž, povećana telesna težinu, povišene masnoće ili povišen šećer u krvi, nedijagnostikovana hipertenzija ili šećerna bolest…
Magični broj zdravlja
Redovna fizička aktivnost – rekreacija – ne mora nužno da podrazumeva odlazak u vežbaonicu. Naprotiv, to može da bude i svakodnevna žustra šetnja, brže, ili brzo hodanje. Upravo je brzo hodanje sastavni element „Magičnog broja zdravlja“, 0-3-5-140-5-3-0, koji je preporuka Evropskog udruženja kardiologa. Ovaj broj treba zapamtiti kao 0 (cigareta), 3 (hiljade metara koje svakodnevno treba preći žustrijim hodom, u trajanju od maksimalno 30 minuta), 5 (redovnih obroka dnevno), 140 (kao maksimalnu gornju granicu nivoa sistolnog krvnog pritiska), 5 (kao maksimalan iznos nivoa ukupnog holesterola u krvi), 3 (maksimalnu vrednost za LDL holesterol), i 0 (kao odsustvo prekomernih kilograma telesne težine). Dr Petrović napominje da preporuku o žustrom pešačenju treba ispoštovati svaki dan, jer ukoliko se i jedan dan preskoči, dvostruko dužom šetnjom narednog dana izgubljeno ne može da se nadoknadi! Savet je i da se što je moguće više boravi u prirodi i vežba na otvorenom prostoru. |
Skrivene opasnosti
Povećane masnoće u krvi, na primer, same po sebi ne izazivaju tegobe, te osoba ne zna za njih i ne preduzima ništa; ali one čine svoje - oštećuju zidove krvnih sudova, oštećuju jetru, izazivaju niz hroničnih promena u organizmu. Sličan primer je i hipertenzija - pacijent godinama živi sa povišenim pritiskom na koji se adaptirao, pa ga “ne oseća”, ali produžena iako blaga hipertenzija vremenom takođe uzrokuje patološke promene na krvnim sudovima i srcu. 
Ukazujući na ove činjenice, dr Petrović dodaje da nepostojanje tegoba ne znači da već nema stvarnih posledica asimptomatske hiperlipidemije ili asimptomatskog povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). Naša sagovornica takođe upozorava da sistolni („gornji“) krvni pritisak koji je u relativnom mirovanju svakodnevno povišen na iznad 140 ili 150 mmHg, i koji ta osoba toleriše, pri naglom i/ili neuobičajenom fizičkom opterećenju može da isto tako naglo da se uveća na 180 mmHg i više; tolerisanje takvih vrednosti krvnog pritiska više nije moguće, i neposredna opasnost je hipertenzivna kriza i njene eventualne posledice među kojima su moždano krvarenje („izliv“ krvi u mozak), akutno srčano popuštanje, i druge.
I povećan nivo šećera u krvi dugo ne mora da se „oseti“. Neregulisan šećer vremenom, pak, dovodi do promena i komplikacija na krvnim sudovima srca, bubrega, očnog dna i nogu. Posledice zanemarivanja zdravlja će se i u tom slučaju pokazati pre ili kasnije, a jedan od prvih signala može da bude patnja srca pri aktivnosti kao što su trčanje ili vežbanje u teretani.
Opasnost može da predstavlja i latentna anemija (malokrvnost), u kojoj tkiva, a prevashodno srce, ne dobijaju odgovarajuću količinu kiseonika, dodaje dr Petrović. Šta bi se moglo dogoditi pri dodatnom fizičkom opterećenju koje zahteva i dodatno snabdevanje kiseonikom?
Kontrolisano – sve je moguće
(Ne)planirana terapija
Blagovremeno otkrivene promene kao što su povišen šećer ili povišene masnoće u krvi, kao i blaga hipertenzija, kod mnogih ljudi mogu lako da se koriguju već sa promenom načina ishrane i stila života, i uvođenjem fizičke aktivnosti između ostalog. Dr Petrović sugeriše da planirana rekreacija može da bude deo rešenja novootkrivenog problema, ključni faktor u „sanaciji štete“ koju su načinile godine nezdravih navika. Odgovarajuća dijeta ili započinjanje terapije, uz kontrolisanu fizičku aktivnost, za nekoliko meseci mogu da regulišu masnoće u krvi, na primer, i da uspore proces ateroskleroze i onemoguće porast krvnog pritiska i oštećenje srca.
Nivo holesterola u krvi ili odnos ukupni holesterol/HDL (“dobar”) holesterol, uz starost pacijenta, pol, pušačke navike i vrednost krvnog pritiska, omogućavaju i procenu rizika od smrti usled bolesti srca i krvnih sudova u narednih 10 godina - SCORE (Systematic COronary Risk Evaluation) tabelarnu procenu rizika. Ukoliko taj rizik prelazi granicu od pet odsto, započinje se sa lečenjem, a pacijent se dodatno motiviše da menja loše životne navike. |
Kao veliki pobornik preventivne medicine, dr Petrović savetuje svima koji planiraju da započnu rekreativno bavljenje sportom (intenzivnije fizičke aktivnosti) da se prethodno obavezno konsultuju sa lekarom, odnosno da ga obaveste o toj nameri. Lekar opšte medicine ili internista će obaviti neophodan pregled i dati prve smernice o najprimerenijoj vrsti fizičke aktivnosti; prema lekarskim smernicama, fitness trener će odabrati vežbe koje može da preporuči rekreativcu, i znaće do koje mere može da ga optereti, istovremeno kontrolišući njegovo vežbanje. Uz napomenu da mnogi nesuđeni rekreativci počinju da vežbaju previše intenzivno, pa zbog tegoba sa mišićima (nakupljanjem mlečne kiseline i „upalom“ mišića) odustaju i pre nego što su počeli, dr Petrović podseća da će trener, opet prema preporuci lekara, pravilno dozirati i povećavati dužinu i intenzitet treninga.
Ukoliko početak rekreacije planiraju osobe koje redovno godišnje obavljaju sistematski pregled, i ukoliko su poslednji pregled obaviliunutar prethodnih šest meseci, sa urednim rezultatima i bez novonastalih tegoba, oni nemaju razloga za ponovni pregled. Ali, ako je sistematski pregled obavljen šest i više meseci ranije, kod starijih osoba je bolje da bude ponovljen. Svim zdravim osobama koje su ušle u petu deceniju života, savet je da preventivni pregled obave neposredno pre početka rekreativnih aktivnosti.
Preventivni pregled treba da sadrži laboratorijske analize - kompletnu krvnu sliku sa određivanjem nivoa šećera i masnoća u krvi (HDL i LDL holesterol, trigliceridi), jetrinim i bubrežnim analizama, kao i pregled urina. Uz to je neophodan temeljan klinički pregled lekara (inteniste) koji će uraditi i EKG i test plućne funkcije (spirometriju). Lekar ima pravo da dijapazon analiza proširi, zavisno od životne dobi, lične i porodične zdravstvene istorije, profesije, kao i navika budućeg rekreativca.
I ljudi oštećenog zdravlja, sa već dijagnostikovanim hroničnim oboljenjima, takođe mogu, i treba da vežbaju. Ali opet, strogo kontrolisano i dozirano. Štaviše, dr Petrović dodaje da postoje zdravstvena stanja koji, pod kontrolom, dopuštaju ne samo uspešnu rekreaciju, već i bavljenje vrhunskim sportom. Naša sagovornica navodi primer britanskog atletičara Sebastijana Koua (Sebastian Coe), danas predsednika Svetske atletske federacije, koji je, kao težak astmatičar, 1980. i 1984. godine osvojio olimpijska zlata u trci na 1.500 metara. Sa istom bolešću su se, zahvaljujući odgovarajućoj terapiji i kontrolisanoj fizičkoj aktivnosti, uspešno nosili i Amerikanac Mark Špic, nekad svetski rekorder u plivanju, košarkaš Denis Rodman, i mnogi drugi…
Gordana Tomljenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
