GEOLOGIJA

Dijamanti

Najveća iskopana rupa

Rudnik “Mir” je jedna od najvećih rupa iskopanih ljudskom rukom na površini Zemlje. Sa svojih 525 m dubine i 1200 m širine, nalazi se u Sibiru, u oblasti Saha, na istoku Rusije. Rezerve dijamanata na tom mestu otkrivene su 1955. godine, kada je geološka ekspedicija predvođena Jurijem Kabardinom, Jekaterinom Elaginom i Viktorom Advenkom, pronašla uzorke vulkanske stene kimberlit, koja je najčešće vezana za dragulje. Dve godine kasnije, počelo je vađenje rude, iako su uslovi za to bili teško zbog smrznutog tla čak 7 meseci tokom godine, a tokom kratkog leta - zbog dubokog blata.

Zgrade u okolini rudnika morale su biti građene na posebnim nosačima da ne bi potonule tokom otapanja tla, a fabrika za preradu izgrađena je čak 20 km dalje. Tokom gradnje korišćeni su motori mlaznih aviona kako bi se otapalo tlo, a čitav rudnik se tokom noći morao prekrivati kda bi se sprečilo zaleđivanje mašina i vozila za rad.
Šezdesetih godina prošlog veka, rudnik je proizvodio 10 miliona karata (oko 2 t) dijamanata godišnje, sa visokim procentom od čak 20% izvučenih dragulja iz iskopane rude. Prvi slojevi tla, do dubine od 340 m, imali su izuzetno visok procenat dijamanata od 4 karata, tj. 80 gr po toni rude; ali sa uvećanjem dubine, taj procenat se smanjivao do iznosa od 2 karata (0.40 g/t) da bi pri samom dnu bilo iskopano godišnje 2 miliona karata ili 400 kg.
Najveći dijamant u rudniku “Mir” iskopan je decembra 1980. godine i i imao je vrednost 342,5 karata i 68 gr. Nazvan je u duhu tog vremena: “26. kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza”.
Tolika količina dijamanata uslovila je udar na svetskom tržištu. SSSR je mogao, praktično u svakom momentu, da sruši cenu dijamanata do mere da ih učini skoro bezvrednim. Stoga je najveća svetska kompanija za rad sa plemenitim metalima “De Beers” godinama pokušavala da dobije dozvolu da poseti rudnik ali i da se dogovori sa komunističkom vladom o otkupu i prodaji. Tek 1970. Sovjeti su uslišili molbe ove južnoafričke kompanije, ali na bazi reciprociteta. Naime, ova kompanija je morala da pusti geologe iz SSSR-a u svoje rudnike da bi se upoznali sa procesom iskopavanja, prerade i obrade dijamanata, a zauzvrat su dobili samo 20 minuta vremena da posete rudnik “Mir”. Ali i tih dvadesetak minuta je bilo dovoljno da prenerazi vlasnika kompanije “De Beers” Filipa Openhajmera, koji nije mogao da veruje svojim očima kada je shvatio da se u Sibiru iskopavanje i prerada dijamanata vrši bez korišćenja vode, što je do tada bilo nezamislivo. Sovjeti su na to bili primorani, zbog niskih temperatura i leda.
“Mir” se razvio i postao najveći rudnik dijamanata u Sovjetskom savezu, a radovi na površinskom kopu trajali su 44 godine, da bi bili obustavljeni juna 2001. godine. Korišćenje čitavog niza tunela do dubine od 1220 m za iskopavanje produžilo je životni vek rudnika ali je, da bi se to postiglo, u jamu moralo da se naspe šljunka i peska debljine 45 m kako bi se tlo stabilizovalo. Poslednjih godina rada rudnik je donosio godišnje prihode od 600 miliona dolara. Uz korišćenje novih tehnologija i mašina, rad je bio nastavljen 2009. godine. Procenjuje se da poseduje rezerve za još 50 godina rada.
Posebno je zanimljivo da su iznad rudnika zabranjeni svi letovi - ali ne zbog špijuniranja već zbog bezbednosti. Naime, zbog dubine i širine iskopane rupe, rudnik je imao osobinu usisavanja pošto se u dnu vazduh zagrejavao i imao manju gustinu tako da se podizao, dok se hladniji vazduh spuštao. Pri sudaru vazdušnih masa, nastajali su snažni vrtlozi koji su obarali sve letelice.

Nakon zatvaranja rudnika, u planu je da se u jami izgradi solarna elektrana koja bi proizvodila energiju za 100.000 domova.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"