MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 86
Planeta Br 86
Godina XVI
Septembar - Oktobar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

DIGITALNA OBRADA SLIKA

 

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Monaliza računarskih nauka

Zamka sa naslovne strane

DIGITALNA OBRADA SLIKA

Jedna fotografija objavljena u „Plejboju“ 1972. suštinski je uticala na razvoj tehnologija za obradu digitalnih slika. Evo kako su naučnici još jednom uspeli da potvrde stereotip o sebi i koje su posredne posledice po društvo.

Aleksander Savčuk (Alexander Sawchuk), tadašnji docent na Univerzitetu Južne Kalifornije, učestvovao je 1973. u istraživanju koje je bilo deo uspostavljanja sad već čuvenih standarda za računarsko predstavljanje digitalnih slika i video zapisa - JPEG i MPEG - i finansirano od strane Pentagona, u okviru projekta za razvoj Arpaneta, preteče današnjeg Interneta.
Po sopstvenom priznanju, u žurbi je po laboratoriji tražio sliku koja bi bila prikladna za konferencijski rad svog kolege. I, sticajem okolnosti koje nisu do kraja razjašnjene (što je, valjda, karakteristično za vojne projekte), izbor je pao na fotografiju obnažene devojke Lene Soderberg (Lena Söderberg), objavljenu na srednjim stranicama časopisa „Plejboj“, u novembarskom izdanju iz 1972. Savčuk i kolege su uzeli deo stranice iz „Plejboja“ koji je sadržao žensko lice i ramena, i skenirale ga.
Rezultat skeniranja nije bio idealan. Digitalna slika je bila blago izdužena u odnosu na original, a zbog softverske greške nedostajala joj je i jedna linija. Pritisnuti vremenskim rokom, istraživači su ručno dodali nedostajuću liniju (kopirajući postojeću liniju), a izduženje slike su odlučili da ignorišu. Ostalo je istorija: praksa razmene naučnih ideja i resursa dovela je vremenom do toga da ova slika postane de fakto standard za testiranje algoritama za kompresiju slika, i do danas predstavlja jednu od najčešće korišćenih slika u istraživanjima u oblasti digitalne obrade slika.

Fenomen Lenine slike

DIGITALNA OBRADA SLIKAMogli bismo da požurimo sa zaključkom da uredništvo „Plejboja“ u tom periodu nije pratilo naučnu literaturu. Tek 1991. postali su svesni da se jedna od njihovih slika učestalo javlja u naučnim radovima i knjigama, kad je časopis „Optičko inženjerstvo“ stavio Leninu sliku na naslovnu stranu. Međutim, napravili su izuzetak, odlučivši da dozvole upotrebu ove slike za potrebe istraživanja i obrazovanja, ističući da se radi o fenomenu. I bili su u pravu.
Ali o kakvom se fenomenu zapravo radi, zavisi od aspekta sa kog se posmatra. Cinici bi rekli da je ovo još jedan pokazatelj da su pornografija i narušavanje autorskih prava bili zastupljeni i pre komercijalizacije Interneta. Naučna zajednica ističe dva razloga za popularnost ove slike: prvi razlog je taj što Lenina slika sadrži prikladnu kombinaciju detalja, ravnih površina, senki i tekstura, što je čini pogodnom za potrebe testiranja algoritama za obradu slika. Drugi razlog, koji je manje naučan ali je svakako ubedljiviji, je taj da je ubedljiva većina istraživača u ovoj oblasti muškog pola, pa je normalnoDIGITALNA OBRADA SLIKA da lako prihvataju sliku lepe žene  - što manje govori o slici, a više o naučnicima. (Za radoznale, uvid u Leninu sliku je moguće ostvariti korišćenjem Gugla).
Sama Lena Soderberg, koja se u međuvremenu vratila u rodnu Švedsku, zasnovala porodicu i promenila posao, nije bila svesna svoje popularnosti u ovoj naučnoj zajednici sve dok 1997. nije bilapozvana, kao počasni gost, na jednu naučnu konferenciju u Bostonu. Sasvim očekivano, i pomalo otužno, četrdesetšestogodišnja Lena je bila atrakcija na konferenciji. Izveštaji prenose, moždapreuveličavajući, da su svi učesnici bili uzbuđeni što imaju priliku da uživo sretnu Lenu i dobiju njen autogram, a da je ona dobila priliku da sretne nekolicinu od mnogo ljudi koji su njenu sliku koristili u svom istraživačkom radu. Po izveštaju časopisa „Vajred“ (Wired), njen komentar je bio: „Mora da su se umorili od mene ... gledajući istu sliku sve ove godine!“

Metodološki problem

U naučnoj zajednici su se povremeno čuli argumenti protiv upotrebe Lenine slike u naučnim publikacijama. Ovi argumenti variraju od degradiranja žena, preko narušavanja autorskih prava, do tehničke neadekvatnosti slike da bi i dalje predstavljala standard za testiranje. Ali, ovde će biti izneta jedna metodološka zamerka.
Savremeni pristupi računarskim naukama su, nažalost, u tolikoj meri odstupili od formalnih metoda da se mogu smatrati dominantno biheviorističkim, tj. kvalitet algoritama se skoro bez izuzetkademonstrira empirijski. Npr. ako ste dizajnirali algoritam za obradu slike i želite da naučnoj zajednici demonstrirate njegove performanse, od vas se očekuje da ga primenite na istom skupu slika na kom su već testirani drugi algoritmi iste namene, da biste mogli da ih kvantitativno uporedite. Iako zvuči logično, ovakav pristup je opravdan jedino ako je skup slika za testiranje zaista reprezentativan u odnosu na daleko širi skup slika koje se javljaju u realnim primenama. Teško je reći koliko je Lenina slika reprezentativna. Ali sa sigurnošću možemo da navedemo da su algoritmi za obradu slika decenijama unazad prilagođavani da demonstriraju bolje performanse kad se primene na Leninoj slici.
A koliko je nekritičko prihvatanje pretpostavki o reprezentativnosti nekog naučnog resursa opasno, može se videti na softverima za autonomno upravljanje vozilima.

DIGITALNA OBRADA SLIKAOpasne pretpostavke

Softveri za autonomno upravljanje vozilima se u znatnoj meri zasnivaju na algoritmima za obradu slike. U skladu sa prihvaćenim metodološkim trendom, ovi programi se obučavaju na korpusima slika koje predstavljaju situacije do kojih može doći tokom vožnje. Jedan od preduslova za ovaj metodološki pristup je da korpus slika na kome se obučava softver bude, u zadovoljavajućoj meri, reprezentativan i balansiran, tj, da sadrži sve relevantne varijacije situacija koje se javljaju tokom vožnje, u adekvatnom međusobnom odnosu.
Međutim, u naučnim istraživanjima se često, i sasvim neopravdano, previđa činjenica da još nemamo odgovor na fundamentalno pitanje: kako proizvesti odgovarajući korpus tako da tvrdnje o kvalitetu korpusa - a samim tim i kvalitetu softvera - predstavljaju više izraz vere, nego činjenično stanje. To pokazuje slučaj jedne druge žene, Ilejn Hercberg (Elaine Herzberg).
U martu 2018, kola u vlasništvu kompanije „Uber“, kojima je autonomno upravljao softver, usmrtila su u Tempi (Arizona) četrdesetdevetogodišnju Ilejn dok je gurala bicikl preko ulice, van pešačkog prelaza, i normalno na smer kojim su kola nailazila. Iako bi ovo trebalo da predstavlja jednu od kanoničnih kritičnih situacija u vožnji, softver je propustio da detektuje Ilejn.
Sasvim uprošćeno, kombinacija dva faktora su dovela do fatalnog ishoda: softver za upravljanje vozilom je neispravno funkcionisao, a operater, čiji je zadatak u kolima bio da nadgleda vožnju, bio je dekoncentrisan i nije reagovao. Od ranije, naravno, znamo da su ljudi nepouzdani, ali kad razmišljate o ovoj partikularnoj softverskoj grešci zbog koje je Ilejn izgubila život, nije naodmet da se setite ustaljene prakse nekritičkog prihvatanja Lenine slike kao standarda za testiranje.

 

Dr Milan Gnjatović, docent
na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA