OSVAJANJE SVEMIRA
I. Jakšić
Misija „Grejs“
Osmatranje igre okeana
 Sateliti „grejs“ zameniće par svemirskih letelica koje su ostvarile značajne rezultate ali su prestale s radom prošle godine. Kao i njihovi prethodnici, novi duet obilaziće orbitu beležeći sitne varijacije u sili gravitacije koje su rezultat kretanja mase. Ona mogu biti signal izdizanja zemljišta nakon dugotrajnih padavina ili pak topljenja leda sa polova kao posledica globalnog zagrevanja.
Sateliti su ovog leta lansirani s rakete “spaceX”, iz Vazduhoplovne baze “Vandenberg”, u Kaliforniji. Da bi svemirske letelice počele da prikupljaju podatke, biće potrebno nekoliko nedelja pripreme i testiranja.
Pomoću „grejs“, prvi eksperiment gravitacionih anomalija i klime sproveden od 2002. do 2017. godine širom sveta, smatran je svojevrsnom transformacijom u pogledu vrste informacija koje je uspeo da sakupi. Njegovo održanje se smatra prioritetom za Američku svemirsku agenciju (NASA-u). Nastavak misije se u osnovi oslanja na ekspertizu iz Evrope, naročito iz Nemačkog istraživačkog centra za geonauke (GFZ). Najveća evropska svemirska kompanija, “Erbas” okupila je svoje satelite u fabrici u Fridrihshafenu. Tandem „grejs“ prikupiće tražene podatke obavljanjem pažljivo podešene potrage u orbiti.
Dok glavna svemirska sonda bude letela kroz Zemljino nejednako gravitaciono polje, drugi satelit kretaće se na udaljenosti od 220 km iza nje, mereći promene koje se odigravaju u oblasti između dve svemirske sonde do najsitnijeg mikrona (hiljaditi deo milimetra). Profesor Frenk Flečtner, projektni menadžer eksperimenta „Grejs“ u GFZ, približava to rastojanje na slikovit način. On kaže da se može uporediti s jednom desetinom širine ljudske dlake na udaljenosti između Los Anđelesa i San Dijega.
 Ono u čemu je koncept “Grejs” izuzetan je primećivanje velikih promena koje se dešavaju u hidrološkom ciklusu. Podaci sa ove misije mogu da pokažu da li se voda u poljoprivredi koristi na održiv način. To bi, na primer, mogla biti kretanja vode iz okeana na kopno u većem obimu, u toku padavina. U toku 2011. godine, u jednom trenutku nastupio je period kada se rast nivoa mora usporio i nakratko čak otišao u drugom pravcu, objašnjava naučnik na projektu, dr Frenk Veb. Podaci letelice „Grejs“ govore da su, u Australiji i Južnoj Americi, bile sezone jakih kiša pa se taj ekvivalent mase uskladištio na kopnu. Na kraju, voda se vratila u okeane i nivo mora ponovo je bio u porastu.
Jedan od velikih doprinosa misije “Grejs” bila je potvrda obima promena na polovima, kao i merenje težine ledenih ploča iz godine u godinu. Sateliti koji nose visinomere to su mogli i ranije merenjem promena u obliku Antarktika i Grenlanda - ali „Grejs“ je pružila potpuno nezavisni uvid putem svojih gravitacionih procena. Utvrđeno je da Antarktik gubi 120 milijardi tona leda godišnje. Što se Grenlanda tiče, ta brojka iznosi 280 milijardi tona. Profesorka Helen Friker sa Instituta za okeanografiju “Skrips” kaže da, uprkos međusobnoj udaljenosti polova, ogromni gubitak leda doprinosi ukupnom porastu nivoa mora i da će se uticaj osetiti širom sveta. Lansiranje sonde „Grejs“ nastaviće se otkrivanje promena u masi leda, utvrditi stepen dosadašnjih gubitaka i otkriti da li je proces topljenja ubrzan u poslednje vreme.
Novi sateliti imaju tehnologiju sličnu prethodnicima. Novina je integrisani laserski sistem koji bi trebalo da poveća preciznost za otprilike deset puta. Iako se tako drastičan skok ne očekuje u kvalitetu rezolucije gravitacionog polja, naučnici veruju da može doći do značajnih poboljšanja performansi.
Ukupni troškovi nove misije iznosiće 520 miliona američkih dolara. Trajanje misije predviđeno je za najmanje pet godina. Što se planova za budućnost tiče, već se priča o proširenju učešća i uključivanju većeg broja članica EU.
I. Jakšić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
